Vodoprivredni inspektori tokom kontrole utvrdili su da na ispustu iz rezervoara u Prahovu više nema ispuštanja mazuta u Dunav. Naftna mrlja dužine 140 kilometara i širine 150 metara koja je iscurila iz postrojenja NIS-a stigla je u Rumuniju i Bugarsku, preteći da ugrozi elektranu u Kozloduju, što bi dovelo do ekološke katastrofe čije razmere je, zasad, teško predvideti.
Ovaj akcident doveo je i do međunarodnog ekološkog skandala. Bugari od Srbije traže novčanu nadoknadu za štetu koja je prouzrokovana naftnom mrljom, a Rumuni predlažu sankcije za Srbiju zbog zagađenja Dunava.

Kako tvrde u Upravi za zaštitu životne sredine, nema pravnog osnova za plaćanje obeštećenja, jer nije potpisan protokol koji reguliše naknade u slučaju prekograničnih industrijskih akcidenata.

Da bi se koliko-toliko sprečile posledice ove katastrofe, Republička vodoprivredna inspekcija je stalno na terenu i ispituje moguće uzroke ove havarije. Inspekcija je naložila NIS Petrolu da ispita ispravnost svih rezervoara za naftu i naftne derivate u Prahovu. Kako se ističe u saopštenju Ministarstva za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, ispust je zatvoren džakovima peska, na obalama su napravljene dve zemljane pregrade, a čišćenje dela za pretovar nafte i naftnih derivata je u završnoj fazi.

Vodoprivredna inspekcija saopštava i da postoji indicija da su primećene dve vrste zagađujućih materija, mazut i nafta i da su uzročnici zagađenja odvojeni subjekti.

Vodoprivredni inspektori su na Dunavu kod Prahovu uočili „film zauljenih materijalna dužine oko 300 metara, širine 50 metara, a na obalnom prostoru crne fleke mazuta”. Predstavnici Republičkog hidrometeorološkog zavoda izvršili su uzorkovanje voda Dunava na tri profila na ispustu, uzvodno i nizvodno.

Moguć još jedan zagađivač

Izvršen je inspekcijski pregled vodotoka na potesu nizvodno od instalacije Prahovo u dužini od devet kilometara i konstatovano je da se na obalnom prostoru nalaze „mazutne krpe”, a zauljani film prisutan je celom dužinom u širini od oko 20 metara na vodenom ogledalu.

Povodom ovog akcidenta, koji nam se ne dešava prvi put, među stručnjacima postoji sumnja da iz Prahova nije mogla da iscuri tolika količina nafte i mazuta, koja bi napravila mrlju tolikih razmera Pretpostavlja se da postoji još neki zagađivač na toku Dunavu. Kako tvrde u Republičkoj vodoprivrednoj inspekciji, na tom delu Dunava gde se pojavila naftna mrlja jedna je srpska, druga rumunska, a nizvodno bugarska strana. Nafta kod Prahova je otkrivena negde na sredini. Sada je, kako ističu u ovoj ustanovi, zadatak srpsko-rumunske hidrotehničke komisije da ispita tok Dunava na rumunskoj teritoriji od Đerdapa do ušća Timoka u Dunav. Moguće je, dakle, da postoji još neki izvor zagađenja reke, koji je, nizvodnije, u delu do uliva Jaseničke reke, isprekidan.

O posledicama ove ekološke katastrofe, koja je, po svoj prilici, posledica ljudskog nemara, direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije Lidija Amidžić ocenila je da će posledice zagađenja Dunava naftom biti katastrofalne po sav živi svet u toj reci”. Svuda gde bude prošla ta naftna mrlja posledice će biti veoma štetne, kako za vodeni ekosistem, tako i za priobalje Dunava”, rekla je ona. Amidžićeva je naglasila da u tom slučaju postoji čitav lanac odgovornosti, pre svega u NIS-u, ističući da će „neko morati da snosi odgovornost”.

Budući da naftna mrlja preti da ugrozi bugarsku elektranu Kozloduj, rukovodstvo ove elektrane sačinilo je interventni plan kako bi se sprečilo da zamašćena voda prodre u kanale te nuklearke.

Zbog havarije u rafineriji Naftne industrije Srbije u Prahovu bugarski ministar za zaštitu životne sredine Dževdet Čakurov je rekao da će Bugarska od Srbije tražiti nadoknadu štete izazvane izlivanjem nafte u Dunav iz objekta u istočnoj Srbiji, ali nije precizirao visinu naknade. „Kada se utvrdi uzrok (zagađenja), prirodno je da se zahteva odšteta, jer mere za eliminisanje posledica zagađenja zahtevaju solidna finansijska sredstva”, rekao je bugarski ministar.

I rumunska ministarka za zaštitu životne sredine Sulfina Barbu izjavila je da Srbiju treba sankcionisati zbog zagađenja Dunava, prenela je rumunska televizija Realitatea.

Rumunski premijer Kalin Popesku Tariceanu zatražio je od Ministarstva zaštite životne sredine da preduzme sve potrebne mere kako bi se sprečilo da naftna mrlja na Dunavu stigne do delte Dunava. Državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Lucija Varga obavestila je vladu da su najviše ugrožene oblasti Turnu Magurele, Korabija i Djurdju.

Bez pravnog osnova

Povodom predloga bugarskih vlasti da od Srbije traže novčanu nadoknadu zbog zagađenja Dunava i ugrožavanja životne sredine, u Upravi za zaštitu životne sredine su nam rekli da za to nema pravnog osnova. Protokol koji reguliše naknade u slučaju prekograničnih industrijskih akcidenata nije potpisala nijedna od zemalja koja sada traži odštetu, zbog ovog ekološkog akcidenta. Ovaj protokol potpisale su samo 24 zemlje, a Mađarska je jedina među njima koja je ratifikovala protokol. Da bi protokol stupio na snagu potrebno je da ga ratifikuje 16 zemalja.

Podsećanja radi, pre nekoliko godina iz rumunskih rudnika iscurio je u Tisu otrovni otpad sa cijanidom koji je izazvao nezapamćeni pomor riba u ovoj reci. Posledice ove ekološke katastrofe se i danas osećaju, jer sav biljni i životinjski svet nije još obnovljen. Koliko nam je poznato, Rumunija za tu veliku pričinjenu štetu nije Srbiji platila nikakvu odštetu, jer ni Srbija, ni Rumunija nisu potpisnice Protokola o prekograničnim akcidentima.

Ostale vestiArhiva