Međugodišnji rast BDP-a Srbije u prvom kvartalu iznosio je skromnih 0,7 odsto, dok je u odnosu na prethodni kvartal ostvaren blagi pad od 0,2 odsto. Usporavanje privrednog rasta posledica je visoke inflacije, koja je uticala na realno obezvređenje državne i lične potrošnje, dok izvoz beleži solidan rast, pre svega, usled poboljšanja energetskog bilansa, a i investicije beleže blagi rast, ocenio je juče Saša Ranđelović, izvršni urednik publikacije „Kvartalni monitor” predstavljajući novi broj na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Rezultati Srbije u pogledu privrednog rasta u prvom kvartalu slični su sa prosečnim kretanjima u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE).„Usporavanje inflacije evidentno je od aprila, usled slabljenja globalnih inflatornih pritisaka i restriktivne monetarne politike, tako da je u maju iznosila 14,8 odsto. Ipak, u maju je inflacija bila druga najveća u Evropi, posle Mađarske, jer je za razliku od većine drugih zemalja Srbija odložila povećanje cena energenata za 2023. godinu”, rekao je Ranđelović.
Nakon majske pauze NBS je u junu ponovo povećala referentnu kamatnu stopu u cilju obuzdavanja inflacije, verovatno kao odgovor na nove ekspanzivne mere fiskalne politike koje podrazumevaju rast javne potrošnje. Procenjuje se da će inflacija do kraja godine opasti na devet do deset odsto, što je nešto više od zvanično projektovane od osam odsto.
Negativna kretanja u globalnom okruženju, neizvesnost u pogledu poljoprivredne sezone i ekspanzivna fiskalna politika mogu učiniti neophodnim i dalje povećanje referentne kamatne stope kako bi se obezbedio pad inflacije. Po prvi put od 2016. godine neto krediti banaka privredi i stanovništvu opadaju. Uprkos opštim negativnim kretanjima, udeo loših kredita ne raste. Kamatne stope poslovnih banaka nastavljaju rast, ali su realne kamatne stope na dinarske kredite i dalje negativne.U prvom kvartalu došlo je do daljeg usporavanja javnih prihoda, koji su realno opali za 2,7 odsto, usled pada realnih dohodaka i potrošnje, a negativni trendovi su u aprilu dodatno produbljeni. S druge strane, javni rashodi su ostvarili veliki realan pad, za 10 odsto po svim osnovama, osim na penzije. Uprkos padu u prvom kvartalu, usled visoke inflacije poreski prihodi su veći od plana, što je uticalo da početkom juna bude najavljen veliki paket dodatne javne potrošnje od preko 500 miliona evra godišnje. Tako da se procenjuje da bi fiskalni deficit u 2023. mogao biti u planiranim okvirima od 3,3 odsto BDP-a.
„Iako bi fiskalni deficit u 2023. mogao ostati u planiranim okvirima, slaba koordinacija fiskalne i monetarne politike predstavlja izvor rizika. Povećanje javne potrošnje, te podgrevanje tražnje u uslovima visoke inflacije nije ekonomski opravdano i ukazuje na odsustvo koordinacije monetarne i fiskalne politike”, rekao je izvršni urednik publikacije.
Javni dug je krajem prvog kvartala dostigao 35,3 milijardi evra, što je 56,5 odsto BDP-a, a to je za 1,9 milijardi evra više nego na kraju 2022, a za 4,6 milijardi evra više u odnosu na kraj prvog kvartala prošle godine.
Priliv stranih direktnih investicija u prvom kvartalu iznosio je 784 miliona evra, to jest 5,2 odsto BDP-a, što je za 0,9 odsto BDP-a više nego u prvom kvartalu 2022. usled efekta niske baze, a ostvaren je i veliki priliv portfolio investicija od 1,24 milijarde evra, pre svega usled emisije evroobveznica.
Rast izvoza je posebno izražen u sektoru energetike, a usporavanje uvoza posledica je pada cene energenata i uvezenih količina. Posmatrano po delatnostima, pozitivan doprinos rastu dolazi od IT sektora i telekomunikacija, industrije (u segmentu energetike) i finansijskog posredovanja, dok su tradicionalne usluge u padu.

Ostale vestiArhiva