Hag - Pred Žalbenim većem Tribunala počela je rasprava o žalbi Blagoja Simića, bivšeg predsednika opštine i Kriznog štaba Bosanskog Šamca, koji je u oktobru 2003. osuđen na 17 godina zatvora zbog progona, deportacije i nasilnog premeštanja nesrpskih civila u opštinama Bosanski Šamac i Odžak.
U ukupno 16 osnova žalbe, Simićeva odbrana tvrdi da je Pretresno veće u prvostepenoj presudi počinilo brojne činjenične i pravne greške. U usmenom obrazloženju žalbenih osnova, branioci su se juče koncentrisali na činjenicu da je Simić osuđen za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, a da se taj vid odgovornosti ne navodi u optužnici, kao i da ga Tužilaštvo nije pomenulo u predraspravnom podnesku ni u uvodnoj reči na početku suđenja, nego tek u završnoj reči. Branioci tvrde da je optuženom time naneta šteta, pošto su ga na suđenju branili od optužbe za saučesništvo i pomaganje i podržavanje zločina, a ne za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Optužba, međutim, to negira i tvrdi da su i Simić i njegovi branioci najmanje četiri meseca pre početka suđenja za etničko čišćenje Bosanskog Šamca znali da se optuženi terete za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu. U trećoj izmenjenoj optužnici se, ukazali su juče tužioci, navodi da su Simić i ostali optuženi "delujući u saradnji i sa zajedničkim ciljem" počinili zločin progona, a to je, po tužiocima, "sinonim za udruženi zločinački poduhvat."
U usmenom obrazlaganju žalbe odbrana je, takođe, ukazivala da je Simić, kao najviši funkcioner u Bosanskom Šamcu, prvostepenom presudom osuđen za nečinjenje - zato što nije iskoristio moć koju je imao da bi sprečio zločine - mada je Pretresno veće zaključilo da nije imao efektivnu kontrolu nad policijom, vojskom i paravojnim formacijama koje su činile zločine.
Branioci, dalje, tvrde da je prvostepeno veće primenilo pogrešan standard dokazivanja, odnosno da je umesto na standardu "van razumne sumnje" presudu o Simićevoj krivici zasnovalo na "indicijama."
Tužioci, međutim, tvrde da su branioci "pogrešno pročitali" prvostepenu presudu i ukazuju da Simić nije osuđen zbog propusta već zbog "učešća u onome što se 1992. dešavalo u Bosanskom Šamcu", a što se u presudi kvalifikuje kao progon na političkim, rasnim i verskim osnovama.
Ukoliko to bude želeo, Blagoje Simić će na kraju žalbene rasprave dobiti 15 minuta da se obrati sudijama.

Ostale vestiArhiva