Jedan od najpopularnijih glumaca bivše Jugoslavije, Ljubiša Samardžić, duže od petnaest godina uspešan je filmski producent i veoma ugledan reditelj. U produkciji njegove kuće „Sinema dizajn“ ovih dana na jednom vojvođanskom salašu počinje snimanje filma „Konji vrani“, koji je zapravo nastavak filma „Jesen stiže, Dunjo moja“. U intervjuu za naš list, legendarni glumac koga pamtimo po tumačenju likova Šurde, Crnog Roka i drugih, na naše pitanje koji je trenutak u njegovom životu presudio da se posvetio režiji, otkriva da je porodična drama bila glavni razlog za to.

- Devedesetih godina sam imao iza sebe veoma uspešnu glumačku karijeru. Mali broj ljudi zna da sam već kao student Akademije dramskih umetnosti u Beogradu postao stipendista i stalni član „Ateljea 212“ po izboru reditelja Bojana Stupice. Međutim, pozorišna gluma traži celog čoveka, a na moju sreću, sudbina me je odvukla ka filmu. Kada sam kod Branka Bauera odigrao ulogu u filmu „Prekobrojna“, preko noći postao sam popularan i tražen glumac. Početkom devedesetih sam sa sinom Gagom osnovao filmsku kuću „Sinema dizajn“ jer sam verovao u njegovu ozbiljnost, vrednoću, marljivost i studioznost. Zajedno smo birali tekstove, teme i, na sreću, nismo omašili. Postigli smo veliki uspeh sa filmovima „Kaži zašto me ostavi“, „Ubistvo s predumišljajem“ i „Točkovi“.

Šta se onda desilo?
- Nažalost, „Stršljen“ ga je pokosio! Kao da nije rođen za ovo amoralno vreme! Ždrao se u sebi na svaku nepravdu, prevaru, laž, lopovluk i bahatost! Posle premijere ovog filma, saznali smo najstrašnije - da je Gaga dobio akutnu leukemiju! Za sve nas je to bilo užasno saznanje i očaj! Zemlja zatvorena, nema lekova, zdravstvo na rubu propasti, izvesnost izlečenja nikakva. Trebalo je da sprovede pet hemoterapija, a za jednu je bilo potrebno 25.000 maraka. Supruga i ja nismo imali od koga da pozajmimo tako veliki novac, naši prijatelji su bili skromnih primanja. Ta muka i taj tren su me naterali da se latim režije „Nebeske udice“ i počnem da radim kao lud da bih zaradio novac neophodan za njegovo lečenje! Dok sam snimao film, Mira je pratila Gagu na zagrebačku kliniku „Rebro“. Iznajmila je tamo stan. Tri puta dnevno ga je posećivala i doživela je neverovatnu ljubaznost i razumevanje ljudi iz Zagreba. To dovoljno govori o ugledu i poštovanju koje ima naša porodica u Hrvatskoj.

„Nebeska udica“ je bila jedan od favorita na festivalu u Berlinu.
- Imali smo aktuelan, živ, uzbudljiv i autentičan film o bombardovanju Beograda, kome su se divili najvažniji ljudi tog uglednog filmskog festivala u svetu, Margareta fon Šiler, Viland Špek i direktor Moric de Halden, koji su odlučili da naš film otvori jubilarni 50. filmski festival 2000. godine. Svrstali su ga među favorite za nagradu! Ali, tako nisu mislili tvorci otpora prema Srbiji! Saznao sam da je neko iz vrha tadašnje nemačke vlade bukvalno naredio De Haldenu da „Nebeska udica“ ostane bez nagrade! I po završetku festivala, veoma ugledan i cenjen direktor festivala smenjen je zbog mog filma!

Potom dolazi „Nataša“.
- Ne stajem sa poslom, troškovi lečenja rastu i uvećavaju se! I dok je Mira pratila Gagu po svetskim klinikama, ja sam u jesen 2000. godine, pred izbore 24. septembra, snimio film „Nataša“, koji govori o eroziji morala u Srbiji! Ali, i taj film doživljavam svoju premijeru pod velom suza! Dan pred premijeru filma odlazi nam Gaga zauvek, a tri dana pre toga rađa nam se unuka, od ćerke! Nemaš vremena ni da se raduješ, ni da tuguješ! Izašao sam na premijeru filma, jer sam znao koliko ga je Gaga voleo i koliko mu je bilo stalo do njegovog uspeha. Posle uspeha filmova „Nebeska udica“ i „Nataša“, počeo sam da radim na „Jesen stiže, Dunjo moja“.

Imate dobru saradnju sa hrvatskim kućama. U „Jadran filmu“ radite postprodukciju novih filmova, RTL emituje vaše stare filmove. Da li planirate novu saradnju sa kućama bivše SFRJ?
- Zašto bih je prekidao?! Zar mislite da se menjaju timovi sa kojima se pobeđuje?! Nastavio sam posao sa novim filmom „Konji vrani“, koji je nastavak filma „Jesen stiže, Dunjo moja“. Radiću ga u saradnji i sa „Jadran filmom“ i sa RTL-om i sa Ministarstvom kulture Hrvatske. U ovaj film ušao je i RTS sa kojim imamo veoma dobru saradnju još od zajedničke serije „Policajac sa Petlovog brda“.

Ostale vestiArhiva