To što se dogodilo u Narodnoj stranci ne utiče na odnose u opoziciji, očekujem da opoziciona saradnja bude još bolja i kvalitetnija, kaže u intervjuu za „Politiku” Miroslav Aleksić. Ističe da su „ljudi koji su napustili NS apsolutno na stanovištu da je potrebno ostvariti što širi opozicioni blok protiv vladajućeg režima”. „Verujem da će i NS dati doprinos u budućnosti”, kaže Aleksić, doskorašnji potpredsednik Narodne stranke.
Punih šest godina ste ulagali energiju, vreme i novac u razvoj NS-a, a onda ste gotovo preko noći odlučili da krenete svojim putem?
Znate, i pre šest godina sam želeo da se opozicija ujedinjuje i tada je moj Narodni pokret Srbije u dogovoru s Vukom Jeremićem preregistrovan u Narodnu stranku. Jedini dogovor s Vukom imao sam da on bude predsednik, a ja potpredsednik. Sada idem svojim putem i ako sam napravio jednu stranku, napraviću još jednu i verovatno ću biti jedini političar u Srbiji koji je napravio dve partije. Hoću da naglasim da je bolje i za NS i Vuka Jeremića, i mene, da se razdvojimo. Nije bilo moguće napraviti dogovor o određenim pitanjima i konceptima. Naš zajednički politički neprijatelj je Aleksandar Vučić. Sve stranke koje su dokazani borci protiv režima biće naši saveznici i tu nema nikakve dileme. Nije vreme za neke velike političke i ideološke podele.
Naveli ste da ste spremni za saradnju sa onim opozicionim partijama koje su se dokazale u borbi protiv SNS-a. Da li, kada to kažete, mislite i na neke partije tvrde desnice koje, recimo, nisu glasale za smenu ministra Bratislava Gašića?
To jesu momenti gde se vidi ko i na koji način razmišlja. Ne bih konkretno o bilo kome govorio, ali svako svojim nastupima i glasanjima u Skupštini Srbije pokazuje ko je kakav borac protiv ovoga režima. Možemo svi da deklarativno govorimo na bilo koju temu, ali konkretna dela pokazuju ko je istinski borac protiv vlasti. I mi iz opozicije i građani jako dobro vidimo i mislim da će vreme pred nama napraviti jasnu diferencijaciju. To je dobro za sve u opoziciji, da znamo ko je istinski borac protiv vlasti, u ovom trenutku to je mnogo važnije od bilo kakvih ideoloških podela.
Bili ste i ranije poslanik u Skupštini Srbije. Da li možete da napravite paralelu kako je nekada bilo biti poslanik, a kako je danas?
Situacija u Skupštini Srbije je dramatično drugačija u ovom sazivu nego ranije, jer sada u skupštinskim klupama sedi relevantna opozicija koja uz to ima više nivoa saradnje i dogovaramo se o raznim strategijama. Čini mi se da vlast nema adekvatan odgovor na to. Pokazalo se da imamo i moć da utičemo na procese jer, recimo, nismo dozvolili ministru Martinoviću da nastavi da sedi u skupštini posle uvreda koje je izneo. Pokazalo se da možemo da učinimo da se ne prekine sednica, što je Vladimir Orlić planirao u vezi sa sednicom o tragedijama koje su nas pogodile početkom maja. Apsolutno opozicija ima veću snagu i uspeva da utiče na određene procese, a sa druge strane, postoji jako veliki broj opozicionih poslanika koji u svojim diskusijama jako uspešno artikulišu sve ono što treba građani da čuju. Čini mi se da je u toj političkoj parlamentarnoj areni u proteklih godinu dana opozicija odnela apsolutnu pobedu i to se vidi po istraživanjima javnog mnjenja, gde poverenje u vlast opada, a raste u opoziciju.
Kako komentarišete obustavu rada Anketnog odbora?
Meni je jako žao što Anketni odbor nije poslužio svrsi zbog koje je i formiran. Naša ideja je bila da se sazna puna istina o tragedijama i da se utvrdi eventualna društvena odgovornost onih koji su u institucijama sistema mogli nešto da urade, a nisu. U oba slučaja je evidentno da postoje određeni propusti. Posebno je to povezano sa slučajem u Orašju i Duboni, gde je ubica bio i više nego poznat policiji i sudstvu i koji je bio procesuiran. Ta ubistva su mogla i morala da se spreče. Nema nikakve sumnje u odgovornost režima. Nažalost, mi smo već sada videli tragedije koje su se dogodile u Bačkoj Palanci kao direktnu posledicu nefunkcionisanja sistema, pre svega lokalnog štaba za vanredne situacije. Orlić je stavio van snage rad Anketnog odbora s obrazloženjem da je to privremena odluka, a ja se bojim da je to trajna odluka. To je inače bila jedina institucija koja je mogla da sasluša predstavnike svih institucija u Srbiji, od tužilaštva, sudija, do ministara i centara za socijalan rad. Mogla se utvrditi tačno odgovornost onih čije nečinjenje je dovelo do tragedija.
Kada očekujete izbore?
Kada će biti izbori, zavisi jedino od Vučićeve volje i političke procene. Prozivke opoziciji da beži od izbora i da ih ne želi deo su njegove predstave i poručujem da je opozicija spremna za izbore, i to pre svega u Beogradu, jer je SNS izgubio legitimitet i gde je na poslednjim izborima za opoziciju glasalo 70.000 ljudi više nego za vladajuću koaliciju. Isto tako, očekujem da izbori budu razdvojeni. Očekujem da će se održati na proleće, ali bih voleo da se dogode ranije, već krajem ove godine.
Dejan SpalovićAntrfile
Protesti se neće završiti dok se ne ispune zahtevi
Kada i kako očekujete da će se završiti ulični protesti koji se od početka maja održavaju u više gradova u Srbiji?
Ne očekujem da će se protesti završiti dok se zahtevi protesta ne ispune, jer je to pitanje svakog čoveka i građanina Srbije, bez obzira na političku ili ideološku opredeljenost. Ugroženi su svi građani i deca i onih koji su na vlasti i onih koji su u opoziciji. Uskoro počinje nova školska godina i svi moramo da budemo sigurni da će deca od 1. septembra biti bezbedna na putu do škole i u samoj školi. Opravdana je zebnja i strah svakog roditelja u Srbiji i deluje nestvarno kada neko iz vlasti kaže da garantuje bezbednost. Pa u to što govore ne veruju ni oni sami. Vlast je pokazala da na prvo mesto ne stavlja borbu protiv agresije, mržnje, podela i nasilja u zemlji, već isključivo grčevitu borbu da zadrže fotelje. Na sledećim izborima tražićemo sprovođenje onoga što je definisano kao zahtevi protesta „Srbija protiv nasilja”.

Ostale vestiArhiva