Kakav je predloženi budžet, šta je njegova okosnica, koliko je teško sprovoditi održivu fiskalnu politiku uz sve probleme zbog rata u Ukrajini, ali i nemilih dešavanja na Kosovu, za „Politiku” odgovara potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali.
– Budžet za narednu godinu pravili smo sa projektovanom stopom privrednog rasta od 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a u apsolutnom iznosu čak 8.773,7 milijardi dinara. To znači da će naš BDP u apsolutnom iznosu prvi put biti između 74 i 75 milijardi evra, a 2012. je iznosio 33,7 milijardi evra. Takođe, javni dug je projektovan na 51,7 odsto BDP-a u 2024. godini, tako da nastavljamo da držimo zaduženost zemlje pod apsolutnom kontrolom, uz održavanje makroekonomske stabilnosti. To je u ovakvim vremenima jedini recept za ekonomski uspeh. Investicije i rast, uz veliku dozu opreznosti. O tome bi u skupštini trebalo slušati, umesto vuvuzela, kaže ministar.Ono što smo videli u danima kada je trebalo da se raspravlja o rebalansu budžeta nikome nije koristilo i nadam se iskreno da se tako nešto više neće ponoviti. Nismo imali raspravu kakvu je trebalo da imamo, čime su oštećeni građani imajući u vidu da bi parlament trebalo da bude mesto gde mogu da se informišu i čuju kvalitetnu raspravu. Nije poentirala ni opozicija, ako je to bio cilj, jer je mučno bilo gledati njihovo necivilizovano ponašanje, a sveukupno je unižen značaj parlamenta kao institucije, što je gubitak za društvo u celini. Ono što smo imali prilike da vidimo jeste da je opozicija protiv povećanja primanja građana, i da su želeli da blokiraju donošenje odluke o uvećanju plata i penzija, o većim izdvajanjima za poljoprivredu i retke bolesti, da su protiv toga da pomažemo majkama i deci. Nadam se da ćemo na sednici o budžetu za narednu godinu imati konstruktivnu raspravu, jer smo otvoreni za sve polemike i debate koje bi dovele do veće vrednosti toga o čemu diskutujemo. Nismo navikli na raspravu o budžetu u oktobru, ali ponosni smo jer i to pokazuje kako se ponaša odgovorna vlast, pošto su neki pre nas budžet usvajali u poslednjim danima decembra. Mi, sa druge strane, u potpunosti poštujemo budžetski kalendar.Iza nas su četiri teške godine, u kojima smo se, kao i najveći deo sveta, suočili sa velikim izazovima i problemima. Posle dve godine pandemije virusa korona i zdravstvene i ekonomske krize koju je ona izazvala, došlo je do nove krize u svetu, prouzrokovane dešavanjima u Ukrajini. Svet se našao pred novim problemima koje je doneo svetski energetski rat i borba za energente na svim frontovima. Širom sveta usporavaju se privredne aktivnosti, i mnogo jače ekonomije od naše klize u recesiju, dok radnici ostaju bez posla, jer se fabrike zatvaraju. Lokalno, u Srbiji se javljaju dodatni pritisci u vezi sa Kosovom. Politika je uvek uticala na ekonomiju, nažalost, ali za sada uspevamo da je održimo iznad presudnog uticaja koji bi nas povukao u blato iz kog smo izašli zahvaljujući velikom radu, trudu i naporima vlade i predsednika države u protekloj deceniji. Svim silama se zalažemo za mir i stabilnost, oni su potrebni našoj ekonomiji i siguran sam da će Aleksandar Vučić uspeti da našu zemlju izvuče i iz ove krize, neokrnjenu ekonomski.Uprkos svim potresima na globalnom nivou, negativni efekti geopolitičkih dešavanja nisu znatno uzdrmali dinamiku naše domaće privredne aktivnosti. Naša ekonomija je i dalje na čvrstim nogama, javne finansije su stabilne, makroekonomski pokazatelji dobri. Predloženi budžet za 2024. je razvojni, uravnotežen budžet, socijalno orijentisan sa elementima predostrožnosti, odnosno prostorom za amortizovanje spoljnih negativnih efekata. On je nastavak politike daljeg ekonomskog osnaživanja naše zemlje, podrške građanima i privredi, nastavak prevazilaženja efekata svetske krize, sa što manjim posledicama po Srbiju. Prioriteti ostaju isti – rast na svim poljima.Naše projekcije su da će u 2024. ukupni prihodi i primanja iznositi 2.040,9 milijardi dinara, što je za 136,9 milijardi, odnosno 7,2 odsto, više u odnosu na iznos prihoda predviđen rebalansom budžeta za ovu godinu. Rashodi, na drugoj strani, iznosiće, prema našim projekcijama, 2.238 milijardi dinara. Predviđen je fiskalni deficit budžeta od 197 milijardi, što je 2,2 odsto BDP-a i što je niže od planiranog deficita za ovu godinu.To je nezahvalan posao, težak i odgovoran i baš zbog toga svaki put insistiram na konzervativnom pristupu. Tako izbegavamo iznenađenja, imamo prostora za reagovanje, otklanjamo mogućnost da teret krize pada na građane jer država ima ekonomsku odstupnicu da preuzme teret na sebe. Budžet za narednu godinu pravili smo sa projektovanom stopom privrednog rasta od 3,5 odsto BDP-a, u apsolutnom iznosu čak 8.773,7 milijardi dinara. To znači da će naš BDP u apsolutnom iznosu prvi put biti između 74 i 75 milijardi evra, a 2012. je iznosio 33,7 milijardi evra. Takođe, javni dug je projektovan na 51,7 odsto BDP-a u 2024. godini, tako da nastavljamo da držimo zaduženost zemlje pod kontrolom, uz održavanje makroekonomske stabilnosti. To je u ovakvim vremenima jedini recept za ekonomski uspeh. Investicije i rast, uz veliku dozu opreznosti.Inflacija je rak rana svake ekonomije. Osim obuzdavanja inflacije u čemu mislim da imamo rezultat budući da očekujem da do kraja godine ona padne na oko osam odsto godišnje, posebno mi je važno da paralelno sa tom borbom očuvamo standard građana. Ništa ne znači ako samo na papiru pobedimo inflaciju. Zbog toga i u teškim godinama iza nas, a kriza još nije gotova, nijednom nije izostalo planirano povećanje penzija, plata, pomoći građanima. U septembru je isplaćeno po 10.000 dinara za svako dete do 16 godina, krajem novembra početkom decembra nas očekuje isplata penzionerima od po 20.000 dinara. Nakon oktobarskog povećanja dela plata u javnom sektoru i svih penzija, od 1. januara 2024. godine, penzije u Srbiji će biti veće za još 14,8 odsto, plate u javnom sektoru za 10, a minimalna zarada za 17,8 procenata i prvi put će preći 400 evra.Svako ko kritikuje mere pomoći građanima ne misli dobro svojoj zemlji i on nije u ekonomskoj, već u političkoj borbi. Ja sam u ekonomskoj borbi. Za naše građane, za razvoj, za rast, za veća primanja koja donose kvalitetan život. Predugo su se naši građani borili samo za goli život i puko ekonomsko preživljavanje, želim više od toga. Prosečna penzija u 2022. iznosila je 267,6 evra, očekujemo da će u ovoj godini biti 326, u 2024 – 390 evra. Prosečna penzija 2012. bila je tek 204 evra. Dakle, imaćemo i više nego dupli rast penzija za malo više od 10 godina. Istovremeno, očekujemo da prosečna plata u decembru ove godine dostigne 840 evra, a u decembru sledeće 955. Nastavljamo i politiku poreskog rasterećenja rada, pa je od 1. januara 2024. planirano povećanje neoporezivog dela bruto zarade za 15,1 odsto, sa 21.712 na 25.000 dinara. Na taj način dodatno rasterećujemo poslodavce i stimulišemo privredu, Posebno me raduje što, osim što rastu primanja građana, raste i zaposlenost koja iznosi 50,4 odsto, pa smo u avgustu imali skoro 2,3 miliona zaposlenih, naspram 1,86 miliona koliko ih je bilo pre deset godina.Apsolutno sam uveren da će predsednik Aleksandar Vučić, kao i do sada, znati da se izbori sa pritiscima koji se pojačavaju jer je Srbiji neophodan nastavak trendova koje beležimo u prethodnoj deceniji. Kosovo kao politička tema nije novost za Srbiju, ali jeste novost da sada na čelu imamo državnika kome je interes zemlje na prvom mestu. Očekujem dalji priliv stranih direktnih investicija, dalji rast interesovanja stranaca za naše tržište i nastavak investicione politike rasta i javnih ulaganja. Podaci pokazuju da smo na kraju avgusta imali priliv od 2,7 milijardi evra stranih direktnih investicija. Ovde bih naglasio i da je u budžetu za 2024. za kapitalne investicije opredeljeno 598,8 milijardi dinara, što čini 6,8 odsto BDP-a. To je za 14,2 milijarde dinara više u odnosu na ovu godinu. Udeo kapitalnih rashoda u BDP-u 2010. bio je 3,2 odsto. Znamo da više kapitalnih projekata ubrzava priliv stranih direktnih investicija i obezbeđuje povoljniji ambijent za domaća ulaganja privatnog sektora, zbog toga smo u protekloj deceniji otvorili pola miliona novih radnih mesta.Na izgradnju ili rekonstrukciju auto-puteva, pruga, mostova, kliničkih centara, bolnica, domova zdravlja, za ekologiju i očuvanje životne sredine, za velike sportske objekte… Među kapitalnim projektima za koje se nalaze sredstva u predlogu budžeta za 2024. su severna obilaznica oko Kragujevca, početak izgradnje neophodne infrastrukture za specijalizovanu izložbu „Ekspo” i izgradnja nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajima, tunel u centru Beograda Karađorđeva – Bulevar Despota Stefana, radovi na izgradnji beogradskog metroa, brza saobraćajnica Novi Sad – Ruma (Fruškogorski koridor), auto-put E-763 deonica Preljina–Požega, Moravski koridor deonica Pojate–Preljina, auto-put Beograd–Sarajevo, saobraćajnica Ruma–Šabac–Loznica, deonica Niš–Pločnik, kao deo auto-puta Niš–Merdare, Dunavska magistrala, brza saobraćajnica Iverak–Lajkovac, izgradnja auto-puta E-75 deonica GP Kelebija – petlja Subotica Jug. U predlogu budžeta su i sredstva za dva velika i bitna projekta: auto-put Beograd–Zrenjanin i izgradnju brze saobraćajnice Bački Breg – Kikinda (takozvana smajli saobraćajnica) i tako dalje.
Radićemo i izgradnju ili obnovu sedam opštih bolnica – u Prokuplju, Vranju, Leskovcu, Novom Pazaru, Zaječaru, Surdulici i Loznici, sedam klinika i instituta, među kojima je i Tiršova dva, tri naučnotehnološka parka – Čačak, Kruševac i Niš (faza dva), šest škola, četiri ustanove socijalne zaštite među kojima su gerontološki centri Novi Sad i Subotica, Dom za smeštaj odraslih osoba Kulina i Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine Zvečanska. Gradi se i novi objekat Centra za rani razvoj dece u Beogradu, rekonstrukcija Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a radimo i na „Sportskom društvu Radnički” i Nacionalnom trening centru za odbojku u Beogradu.Veća izdvajanja za poljoprivredu, ukupno 118,8 milijardi dinara, što je čak 6,8 odsto našeg budžeta. Veća izdvajanja za zdravstvo, skok sa 519,9 milijardi na 544,9, uz nastavak rekordnih izdvajanja za retke bolesti i to 7,2 milijarde dinara. Veća izdvajanja za prosvetu, socijalnu zaštitu, kulturu. O tome bi u skupštini trebalo slušati, umesto vuvuzela.

Ostale vestiArhiva