Protesti u zatvorima u Srbiji, koji su počeli prekjuče u KPZ u Nišu, iz faze pasivnog bojkota prerasli su juče u KPZ u Sremskoj Mitrovici u lomljavu inventara i pretnje, saznaje nezvanično „Blic“ od izvora bliskog zatvorskoj upravi.

Osuđenici u Mitrovici su juče, nezvanično saznaje „Blic“, u Prvom paviljonu lomili inventar i pravili nered. Oni se nalaze zablokirani u pet spavaona i stražari ne mogu da im priđu. Prema procenama u protestu učestvuje oko 400 zatvorenika. I oni, kao i zatvorenici u Nišu i Zabeli, traže bržu amnestiju.

- Deru se i psuju, prete ostalim zatvorenicima koji se nalaze u zatvorskom krugu. Svi stražari su takođe u krugu i ne mogu da im priđu. Protest je krenuo u četvrtak u večernjim satima iz Prvog paviljona. Uprava zatvora je uspela da ih izoluje i spreči omasovljenje protesta - kaže izvor „Blica“.

Međutim, uprava zatvora negira da se događa bilo šta neuobičajeno, a ispred zatvora ništa ne odaje utisak da se unutar zidina vodi rat nerava između osuđenika i stražara. „Blic“ je pokušao da sazna da li i kakvu ulogu u ovom protestu imaju najpoznatiji osuđenici smešteni u ovom zatvoru, kao što su Nenad Opačić, voda veterničkog klana, i njegovi članovi, kao i nekoliko pripadnika Jotkine grupe osuđenih za iznudu i rasturanje droge. Međutim, niko od naših sagovornika nije znao da li oni na bilo koji način učestvuju u pobuni. Kako saznajemo, zatvorenici se žale na sporost u proceduri usvajanja zakona o amnestiji, ali odmah su i zahtevali da za ovaj najnoviji protest ne snose posledice.

Ministarstvo pravde Srbije potvrdilo je juče da u zatvorima u Nišu, Sremskoj Mitrovici i Požarevcu traje „mirni protest“. Protest grupe osuđenika KPZ u Nišu počeo je pretprošle noći oko 20 časova zbog zahteva da se usvoji opšta amnestija. Prema nezvaničnim informacijama koje pristižu iz niške kaznione, osuđenici su se krevetima i kasetama zabarikadirali u svojim sobama, ne dozvoljavaju stražarima da uđu i odbijaju hranu.

Prema rečima jednog zatvorenika, u protestu učestvuje svih 1.000 osuđenika smeštenih u tri paviljona. Za ovu informaciju juče nismo mogli da dobijemo zvaničnu potvrdu uprave.

- Imamo nameru da istrajemo u zahtevima. Protesti će ostati mirni do kraja kako ničim ne bismo isprvocirali intervenciju Žandarmerije - rekao je on.

I zaista, prva noć protesta u Nišu prošla je mirno. Situaciju za sada kontrolišu zatvorski stražari, te nije bilo potrebe za intervencijom pripadnika Žandarmerije, koji su, prema nekim informacijama, juče preventivno bili prisutni u zatvorskom krugu. Upravnik zatvora u Nišu Ljubomir Nešić negirao je da u tom zatvoru ima „bilo kakve pobune“ zatvorenika.

Ispred zatvora u Zabeli je mirno, sudeći po dvorišnom delu koji je ipak odvojen od zatvorenog zatvorskog kruga. Osuđenici u tom zatvoru su se pridružili zatvorenicima u Nišu i Sremskoj Mitrovici i odbijaju da uzmu hranu. Policijska vozila i nekoliko marica juče je ušlo u Zabelu.

Izvor „Blica“ kaže je da je uzrok pobune pritisak na Skupštinu Srbije da što pre usvoji predlog zakona o amnestiji, ali i da se u njega unese izmena kojim bi bili obuhvaćeni svi zatvorenici.

- Zatvorenici koji nisu obuhvaćeni amnestijom shvatili su da im je sada poslednji trenutak da pokušaju da ostavre svoje želje. Oni koji su osuđeni za najteža dela su uglavnom i ljudi koji vode glavnu reč u zatvorima. Oni sada vrše pritisak i na ostale zatvorenike da protestuju - kaže izvor „Blica“.

Direktor Instituta za kriminološka istraživanja Dobrivoje Radovanović izjavio je da zahtev zatvorenika da se odmah usvoji zakon o amnestiji predstavlja vrstu pritiska na vlast, uobičajnu za period značajnih društvenih dešavanja.

- Zatvori nisu izolovana ostrva u odnosu na društvo i kad se nešto dešava u državi, to se nužno reflektuje i unutar zatvora jer u njima, kod nas kao i u svetu, postoji zatvorenički društveni sistem koji reaguje na promene - rekao je Radovanović i dodao da se amnestija nikad ne daje svim zatvorenicima.

Predlog zakona o amnestiji trenutno je u skupštinskoj proceduri i biće usvojen nakon proglašenja ustava, tako da se na primenu tog zakona neće čekati nekoliko meseci. Ukoliko se usvoji predlog zakon o amnestiji, više od 6.000 osuđenika u Srbiji može da računa na smanjenje kazni za četvrtinu. Predlogom zakona obuhvaćene su ne samo osobe koje već izdržavaju kaznu, nego i oni koji posle pravosnažnih presuda čekaju na odlazak u zatvor. Ova povlastica će zaobići mali broj osuđenika i računa se da je takvih od pet do deset odsto od ukupnog broja onih koji su iza rešetaka. Za četvrtinu kazne neće biti oslobođeni oni koji su osuđeni na kaznu zatvora od 40 godina ili za krivična dela protiv čovečnosti, obljube nad nemoćnim licem ili detetom, nasilja u porodici i organizovanog kriminala. Predviđeno je i da osobe starije od 70 godina budu amnestirane za četvrtinu kazne, bez obzira na to za koja krivična dela su osuđene.

Ministar Stojković: Oprostićemo i trećinu kazne

Posle zahteva koji stužu iz srpskih zatvora, usledila je neobično brza reakcija Ministarstva pravde i izjava ministra pravde Zorana Stojkovića da će predložiti da abolicija bude ne za jednu četvrtinu kazne, kako je predviđena zakonom, nego za jednu trećinu kazne.

- Time se oprost značajno povećava - rekao je ministar Stojković.

Povodom mirnih protesta u kazneno-popravnim zavodima u Nišu, Zabeli i Sremskoj Mitrovici, u kojima su osudenici zahtevali da se zakon o amnestiji odmah primeni, ministar pravde Zoran Stojković u izjavi kaže da ce se amnestija primeniti nakon proglašenja ustava.

On kaže da je informacija, zbog koje je verovatno i došlo zbog protesta, da će se na amnestiju čekati pet do šest meseci - netačna.
U Beogradu i Novom Sadu mirno

U novosadskom Okružnom zatvoru, kako tvrde u službi obezbeđenja, za sada je potpuno mirno, niti ima razloga za zabrinutost. Međutim, prema nezvaničnim i nepotvrđenim informacijama „Blica“, situacija je daleko od blistave od kada je pre nekoliko dana u ovaj zatvoren prebačen deo osoblja, ali i zatvorenika iz Sremske Mitrovice. Većih problema i nemira za sada nije bilo. U Okružnom zatvoru u Beogradu juče nije bilo protesta. U ovoj ustanovi boravi 80 osuđenika koji će, po usvajanju zakona o amnestiji, biti pušteni kući.

Višak 2.000 zatvorenika

Prema našim saznanjima, jedan od glavnih razloga zbog kojih se donosi amnestija je činjenica da su zatvori prepuni i da će se na taj način mnoge ustanove rasteretiti. Pored toga, kaže izvor „Blica“, zatvorenici koji dobiju smanjenje kazne i ostanu u zatvoru, trudiće se da ne prave probleme dok odbrojavaju poslednje zatvorske dane. Prema normativima, u zatvorima ima prostora za smeštaj 5.800 osoba. Međutim, u njima se trenutno nalazi 8.500 ljudi, od kojih je 1.700 pritvorenika i 6.800 pravosnažno osuđenih. Novi zakon o amnestiji trebalo bi da reši problem viška 2.000 ljudi.

Ostale vestiArhiva