Ministarstvo turizma i omladine saopštilo je da je da su svi ovi vaučeri, čija je vrednost po 10.000 dinara, podeljeni u rekordnom roku.
Ipak, kako je Danas jutros pisao, ispred pošti su se napravili redovi, a mnogi građani zauzeli su svoje pozicije i pre početka radnog vremena, kako bi uspeli da se prijave. Ipak, oni koji su došli malo kasnije, ostali su praznih ruku.
Mnogi koji su čekali red za vaučere bili su neprijatno iznenađeni, jer su na kraju dočekali samo obaveštenje da su sve prijave popunjene.
To je izazavalo nezadovoljstvo kod mnogih građana, pretežno penzionera, koji su po hladnoći čekali napolju.Takođe, brojne žalbe išle su i na račun rada pošti, jer je u pojedinim radio samo jedan šalter i prijave su išle znatno sporije.
Kako je za Danas ispričala jedna penzionerka iz Rakovice, ispred jedne pošte u toj beogradskoj opštini ogroman red formiran je već oko 7 i 30 časova.
Ona je dodala da je ispred ulaza u poštu bilo oko 70 ljudi, mahom starijih.
„Organizacija je bila katastrofalna. Radio je jedan šalter, zadržavanje po jednom čoveku je bilo 10 minuta“, kaže naša sagovornica.
Ona kao problem naglašava i to što su određeni ljudi došli nepripremljeni, odnosno bez odgovarajuće dokumentacije.
„Zahtevi su se popunjavali na licu mesta što je dodatno oduzimalo vreme“, kaže ova penzionerka.
Kada je posle sat i po vremena čekanja u redu ispred pošte uspela da uđe unutra, kako nam priča, radila su dva šaltera, ali je ispred nje i tada bilo još oko 30 ljudi.
„U 10 časova saopšteno je da su svi vaučeri podeljeni i tek onda je nastalo negodovanje. Jedna žena zvala je inspekciju da prijavi to što nije radilo više šaltera, iz gužve je neko dobacio da će „sad opet Vučić da bude kriv““, navela je naša sagovornica.
Problem je, kako je dodala, napravljen jer je granica sa prihodima podignuta na 80.000 dinara, a i to što su sada i studenti mogli da se prijave.
„Ovo je bio jedan opšti haos, ali ne odustajemo. Nadamo se da će nova podela vaučera biti u maju i da ćemo imati više sreće u narednom izvlačenju“, optimistična je penzionerka sa kojom smo razgovarali.
Kako je za kraj navela, ona i njen suprug već sedam godina koriste ove vaučere i do sada su imali dobra iskustva.
Još jedna penzionerka N. O. sa kojom smo razgovarali, došla je oko osam časova ispred pošte, a kako nam priča, u redu je tada već bilo oko 100 ljudi.
„U 9.30 časova je nestalo vaučera. Možda ih je polovina ljudi koji su čekali dobila. Bilo je ljudi koji su došli u 7.15h i opet ostali bez vaučera. Neki su došli u 5.30h i čekali po mrazu do 8h da se otvori pošta“, prepričava ova penzionerka.Ranijih godina, kako se prisetila, za vaučere se moglo prijaviti i u privatnim menjačnicama, u kojima mogu da se plaćaju računi.
„Još nisu ni radile pošte u podavalskim naseljima, pa su u našu poštu u Jajincima došli ljudi iz tih naselja, a radio je samo jedan šalter“, kaže smrznuta i besna penzionerka.
Državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine Uroš Kandić osvrćući se na nezadovoljstvo pojedinih građana koji nisu stigli na red da se prijave, kaže da je postojeći model najpošteniji način podele vaučera.
„Svim građanima je po transparentnim i jednakim uslovima omogućen pristup šalterima svih poslovnica JP Pošta u celoj Srbiji, tako da nema prostora za bilo kakve optužbe o malverzacijama“, naglašava on u izjavi za Danas.
Kandić navodi da su i očekivali da za vrlo kratko vreme građani podnesu prijave za svih 100.000 vaučera.
„Bilo je očekivano, imajući u vidu ogromno interesovanje koje je posebno izraženo svake godine u prvom kontigentu dodele“, ističe on.
Kandić veruje da će u nastavku godine biti još vaučera.„Iskreno se nadam da ćemo u skladu sa budžetskim mogućnostima, u nastavku godine, građanima ponuditi još serija vaučera, kako zbog velikog interesovanja i građana i ugostitelja, ali i koristi ovog sistema po razvoj domaćeg turizma“, navodi on.
Milan Ristić iz udruženja „Moja Srbija“ za Danas ističe da je to udruženje u više navrata zahtevalo od Vlade Srbije da se odmah na početku akcije pusti 250.000 vaučera, a da se kasnije, po potrebi, pusti manja, dodatna količina.
„Po našoj analizi, koju smo još pre par godina uputili Vladi Srbije, potreba za vaučerima u Srbiji je na nivou oko 270.000 komada. Prošle godine je pušteno u opticaj ukupno oko 300.000, ali je oko 40.000 ostalo nepodeljeno. Nažalost, zbog malog iznosa (5.000 dinara) i od tih 260.000, preko 50.000 nije iskorišćeno. Građani koji su uzeli vaučere na kraju nisu otputovali“, objašnjava on.
Ristić smatra da je neophodno da se odmah pusti još najmanje 150.000 vaučera.
„Pre svega jer su ugostitelji prinuđeni da zovu sve goste koji su rezervisali smeštaj, za celu godinu, i da provere da li treba da čuvaju te rezervacije ili ne. To je bespotreban problem jer država ugostiteljima refundira novac tek 45 dana nakon obavljene usluge, bez obzira kada je predat formular za vaučer“, kaže naš sagovornik.
Sistem podele je takođe upitan, smatra on, jer kako dodaje, Pošta Srbije nije idealno rešenje za predaju formulara.
„Zamislite kako su se u početku osećali šalterski radnici kad penzioneri dođu sa pitanjem „šta možete da nam ponudite na Zlatiboru ili u Sokobanji?“. Podela vaučera putem turističkih agencija donela bi domaćem turizmu jednu potpuno novu vrednost – fakultativne izlete, obilaske i slično. Nakon povećanja smeštajnih kapaciteta, koji se desio u prethodnih devet godina, sada je bitno da se razmišlja o poboljšanju sadržaja“, naglašava Ristić.
Što se tiče vrednosti vaučera od 10.000 dinara, on objašnjava da je podela vaučera u početku uvedena kao subvencija za razvoj domaćeg turizma, a ne kao socijalna podrška.
„Pomoć građanima da odu na odmor je sekundarna dobit od ove akcije. Trenutna vrednost od 10.000 dinara je sasvim dovoljna da podstakne nekoga da deo svog odmora provede u Srbiji. Postoje smeštaji gde bračni par sa dva vaučera može otići i na sedam dana bez ikakvih dodatnih ulaganja, i to na destinacijama poput Zlatibora ili Zlatara. Ali, opet naglašavam, nije cilj da građani letuju samo koristeći vaučer, već da budu podstaknuti da odu na odmor, a svaki odmor podrazumeva i neke troškove“, navodi Ristić.

Ostale vestiArhiva