BANjALUKA – Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izrazio je očekivanje da će predstavnici međunarodne zajednice posle poslednjih izbora promeniti stav prema RS, poručivši im da ne pokušavaju da vrše pritisak, jer „pritisci više ne prolaze u politici u BiH”.
Lider pobedničke stranke Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) preksinoć u emisiji „Oči u oči” RTV RS izjavio je da želi da uspostavi takve temelje RS, koji će joj obezbediti da funkcioniše bez obzira ko je na vlasti.

On je najavio da će o važnim pitanjima razgovarati sa Srpskom demokratskom strankom da bi se ostvario stabilan politički okvir u RS.

Dodik je ponovio da na nivou BiH njegova stranka neće praviti koalicije, već će uzeti ono što joj pripada u Savetu ministara BiH, uključujući mesto predsedavajućeg.

– Mene BiH interesuje kao okvir u kojem RS može da se održi i da bude dobro mesto za život – rekao je Dodik.

On je potvrdio da je dobio odgovor od tužilaštva BiH da se vodi istraga protiv komandanta Petog korpusa Armije BiH Atifa Dudakovića i drugih lica, koja su počinila ratni zločin nad Srbima u hrvatskoj akciji „Oluja” 1995. i posle nje na području Bosanske Krajine. (Tanjug)

Vilijem Mongomeri o izborima u BiH
Predratni stavovi

BANjALUKA, 7. oktobra – Ono što me pogađa u vezi sa poslednjim izborima u BiH i pobedom Milorada Dodika i Harisa Silajdžića jeste da su njihovi osnovni stavovi potpuno isti kao stavovi njihovih prethodnika pre petnaest godina, s izuzetkom pretnji nasiljem – ocenio je u autorskom tekstu za sarajevski „Dnevni avaz” nekadašnji američki ambasador u Beogradu Vilijem Montgomeri.

„Pozicija Bošnjaka jeste da bi BiH trebalo da bude jedinstvena, kao i druge zemlje, s jakom centralnom vladom i zasnovana na demografskim vrednostima. Srbi su potpuno uvereni da bi u tim okolnostima trpeli snažnu diskriminaciju i zato su odlučni da utvrde i istaknu autonomiju Republike Srpske”, naveo je Montgomeri.

Osvrćući se na događaje koji su prethodili ratu u BiH, Montgomeri kaže da su „bošnjački argumenti snažno uticali na SAD 1992. godine, jer slede naš demokratski sistem. Takođe, to je i blisko evropskim idealima u zaštiti manjina. Nije čudo da smo tu poziciju tada podržali i vukli poteze tom linijom”.

Ono što američka administracija tada nije uspela da potpuno uvaži „jeste dubina straha kod Srba i njihovo nepoverenje prema demokratskoj vladavini u Hrvatskoj i Bosni”. „Prevideli smo nasilnu istoriju u poslednjih stotinu godina, potcenili smo snagu nacionalističkih izjava na mentalni sklop Srba, a ponajviše smo potcenili okrutnost i nasilje koje bi Milošević lično podržao i ohrabrio”, napisao je Montgomeri.

Po njegovoj oceni, svet se i danas suočava „sa stanjem u kojem, ispod površine, Bošnjaci i Srbi ostaju na istim pozicijama”. Kao krivce za takvo stanje, bivši američki diplomata označio je Dejtonski sporazum i „tvrdoglavo i naivno odbijanje međunarodne zajednice da shvati jačinu srpskog straha od majorizacije Bošnjaka”. Takođe, sadašnjem stanju kumovalo je i to što međunarodna zajednica nije uvažila „bošnjačku želju za snažnom državnom vladom i institucijama koje bi trebalo da budu odraz stanja u BiH”.

„Dejtonski sporazum možda je bio najbolje što se u tom trenutku moglo dobiti, ali je on utvrdio etničku podeljenost i učinio je nemogućom za premošćavanje”, istakao je Vilijem Montgomeri. On je naveo da, nažalost, sada ne vidi „nikoga u međunarodnoj zajednici ko o ovim stvarima razmišlja objektivno i traži moguće rešenje. Kao i u mnogim drugim slučajevima, ostaje se na zacrtanom kursu, čak i ako nije potpuno jasno gde on vodi”.

Srpska imovina u BiH
Nepravedan odnos

PRIJEDOR - Savez za koordinaciju Udruženja izbeglih i raseljenih lica Republike Srpske doneo je odluku da se od parlamentarne skupštine BiH zatraži hitno formiranje fonda za pravednu nadoknadu imovine uništene tokom rata u BiH.

Na sednici saveza održanog u Prijedoru ukazano je na diskriminatorski odnos kada je u pitanju obnova uništene srpske imovine, jer je sredstvima iz fonda za povratak u BiH obnovljeno samo 20 odsto srpskih, a 80 odsto bošnjačkih stambenih objekata.

Visokom predstavniku za BiH Kristijanu Švarcu Šilingu upućen je zahtev da za još tri godine produži rok za podnošenje zahteva za povratak stanarskih prava u celoj BiH.

-To je neminovno, jer veliki broj Srba izbeglih iz Federacije BiH još nije ostvario pravo na povratak stanova u kojima je živeo pre rata - izjavio je predsednik Saveza za koordinaciju Udruženja izbeglih i raseljenih lica Republike Srpske Ranko Lale.

Ostale vestiArhiva