Ona je na konferenciji o finansijskim uslugama koju su organizovali Savet stranih investitora (FIC) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) istakla da se u ostatku godine očekuje dalje usporavanje inflacije, tako da bi u toku 2025. inflacija trebalo da se kreće oko centralne vrednosti cilja od 3,0 odsto. „Ekonomska aktivnost je u prvom tromesečju ubrzala na 4,7 odsto međugodišnje, a na nivou godine očekujemo rast od 3,5 odsto. Već od sledeće godine očekujemo njeno dodatno ubrzanje na između četiri i pet odsto, čemu će doprineti i realizacija investicija u okviru programa 'Skok u budućnost - Srbija 2027', smanjeni globalni inflatorni pritisci i povoljniji uslovi finansiranja”, rekla je Tabaković, prenosi Tanjug.Prema njenim rečima, dobar poslovni ambijent, adekvatne politike i moderan regulatorni okvir omogućili su i očuvanje visoke adekvatnosti kapitala banaka, pokazatelje likvidnosti dvostruko iznad minimuma i očuvanje pokazatelja problematičnih kredita na nivou od oko 3,0 odsto.
„Zahvaljujući dobroj opštoj ekonomskoj situaciji u zemlji, značajan broj banaka očekuje rast kredita i privredi i stanovništvu ove i sledeće godine od preko 5,0 odsto, što su izneli kao očekivanja u našoj poslednjoj anketi o kreditnoj aktivnosti”, istakla je ona.
Dodala je da sve ovo zajedno potvrđuje da će makroekonomski uslovi u Srbiji ostati podsticajni i za privredni rast i za dalji razvoj finansijskih usluga. Član Upravnog odbora Saveta stranih investitora Zoran Petrović je ocenio da ekonomija Srbije u prvom ovogodišnjem tromesečju beleži pozitivna kretanja, što pokazuje i rast od 4,7 odsto, zatim usporavanje inflacije, kao i visok priliv stranih direktnih investicija.„Na ovom skupu su nam u fokusu digitalizacija i zeleno finansiranje. Digitalizacija je veoma važna za korisničko iskustvo i da ljudi manje vremena troše na birokratske procedure”, rekao je on.
Istakao je da se pod uticajem globalnih trendova, u poslovnoj zajednici sve veći značaj pridaje konceptu tzv. zelenog finansiranja, te je za očekivati dalje usložnjavanje mehanizama kontrole i verifikacije zelenih projekata, kao i daljeg razvoja kriterijuma nefinansijskog izveštavanja, što će dodatno naglasiti neophodnost konstantnog usklađivanja domaće regulative sa regulativom EU, uvođenje inovativnih rešenja, ali i potrebe intenziviranja međusektorskog dijaloga kao i jačanja saradnje javnog i privatnog sektora.
Izneo je očekivanje bankara da će tokom ove godine biti još smanjivanja referentne kamatne stope u Evropi ali i kod nas, što bi prema njegovim rečima podstaklo kreditnu tražnju u drugoj polovini godine. Član Upravnog odbora Saveta i direktor EBRD za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli je istakao da ova banka godišnje usmerava više od 300 miliona evra u realnu ekonomiju u Srbiji.
„Gledajući unapred, radimo na uvođenju novih proizvoda koji ciljaju upravo na dve glavne teme ove konferencije, zelenu i digitalnu tranziciju, kao i instrumente za podelu rizika sa našim partnerskim finansijskim institucijama”, rekao je on. Konferencija je organizovana kako bi se intenzivirao dijalog javnog i privatnog sektora i predstavila nova rešenja koja mogu da unaprede efikasnost, ali i bezbednost digitalnih finansijskih usluga, kao i neophodnosti jačanja svesti o važnosti primene koncepta zelenog finansiranja.
Ovaj koncept je proistekao iz sve veće potrebe pomeranja akcenta sa profita kao primarnog, pa često i jedinog cilja investiranja na ciljeve koji uključuju održivi razvoj, odnosno zaštitu životne sredine, na dobrobit svih zainteresovanih strana, pre svega, građana Srbije.

Ostale vestiArhiva