Vesti
Politika
Svedok čečenske tragedije
09.10.2006. 09:00
Izvor: Politika
Svedok čečenske tragedije
Posle ubistva ruske novinarke
U subotu uveče u Moskvi, na Lesnoj ulici broj 8/12, ubijena je Ana Politkovska, ugledna novinarka lista „Nova gazeta”. Prema šturim saopštenjima istražitelja, telo ubijene Politkovske pronađeno je predveče u liftu zgrade u kojoj je živela. Najbliže komšije kažu da se novinarka tek vratila iz kupovine kada ju je u prizemlju sačekao ubica, ispalio joj jedan metak u grudi i još jedan u glavu i – nestao. U pitanju je, bez sumnje, naručeno ubistvo, koje su izveli profesionalci.

Politkovska je u svakom pogledu bila ugledni predstavnik novinarske profesije. Kako u svojoj zemlji, tako i među kolegama na Zapadu. Mnogi su je smatrali za jednog od najljućih kritičara politike Kremlja, posebno zbog rata u Čečeniji. Napisala je nekoliko knjiga u kojima se na vrlo oštar način bavila radom ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovom politikom na Severnom Kavkazu, poredeći ga u nekim slučajevima čak i sa Josifom Visarionovičem Staljinom.

Pošto je i sama u više navrata boravila među čečenskim izbeglicama mogla je do u tančina da uđe u svu dramatiku rata u pobunjenoj republici. Njene izrazite simpatije za sve koji su morali da napuste svoje domove i potraže sklonište izvan Čečenije nisu baš bile po volji državnim zvaničnicima i ona je toga bila svesna. Ipak, od svojih stavova nije odustajala.

Politkovska je rođena u Njujorku 1958, gde su njeni roditelji, inače poreklom iz Ukrajine, bili u diplomatskoj službi. Školovala se u Moskvi gde je 1980. završila novinarski fakultet. Karijeru je počela u „Izvestiji” da bi preko više različitih poslova dospela i do urednika rubrike hronika u „listu „Obšćaja gazeta” a potom i komentatora u „Novoj gazeti”. U julu 1999. u više navrata je boravila u zoni borbenih dejstava na Severnom Kavkazu, kao i u izbegličkim logorima u Dagestanu, Ingušetiji i Čečeniji.

Svoju privrženost čečenskim zbivanjima iskazala je i prilikom upada terorista u pozorište na Dubrovki u Moskvi pre četiri godine. Već tada joj je bilo jasno da je ova akcija za cilj imala isključivo skretanje pažnje na dešavanja u južnoj ruskoj republici. Naime, zahtevi koje su tada izneli teroristi bili su takvi da je krvavi rasplet bio, praktično, neminovan. U strahu za njenu bezbednost glavni urednik joj nije dopustio da pre dve godine izveštava iz Beslana gde je takođe posle upada terorista u lokalnu školu i okršaja sa policijom smrt našlo 330 osoba, većinom dece.

U jednom nedavnom intervjuu datom izraelskim novinama potvrdila je da joj je često prećeno, navodeći ime Ramzana Kadirova, aktuelnog čečenskog premijera, kao glavnog inicijatora pretnji. Za Kadirova je otvoreno tvrdila da je „državni bandit”, a njegov dolazak na sadašnju funkciju je ocenila kao jednu od najtragičnijih pogreški Vladimira Putina.

Sebe nije smatrala borcem. Jednostavno, mislila je da o tragediji izbeglica neko mora da piše. „To je moja dužnost”, govorila je. Stoga joj se i dešavalo da često pređe tanku liniju između reporterstva i lične angažovanosti. U svojim knjigama „Prljavi rat” i „Prljava Rusija” iznela je niz optužbi da u najvećoj zemlji na svetu demokratski procesi klize unazad, a sloboda medija biva sve ugroženija.

Pogibija Politkovske izazvala je veliku pažnju domaće, ali i svetske javnosti. „To je udar protiv celokupnog demokratskog nezavisnog novinarstva, strašan zločin protiv cele zemlje i protiv svih nas”, preneli su ruski mediji reči poslednjeg sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova.

Međunarodna federacija novinara je pozvala predsednika Putina i ruske vlasti da ubicu Politkovske što pre privedu pravdi. Njujorški komitet za zaštitu novinara nazvao je njenu smrt „razarajućom po rusko novinarstvo”, dok se u saopštenju organizacije „Novinari bez granica” navodi da je „Rusija nasilnička zemlja, posebno nasilnička prema novinarima”.
Aleksej Malašenko, politički komentator i dobar prijatelj Politkovske, izjavio je britanskom „Sandej tajmsu” da je njeno ubistvo politički čin. „Otkrivala je mnoge tajne, bez obzira na to koliko moćni bili ljudi o kojima je pisala. Pitanje je časti za državu da otkrije njene ubice”, zaključio je Malašenko.