Iako je Zakon o državnoj revizorskoj instituciji usvojen još u novembru 2005, ova važna institucija za proces pridruživanja Srbije EU još nije formirana. Zakonski rok od šest meseci uveliko je istekao, a za pet članova Saveta državne revizorske institucije stigla su samo dva predloga. Eksperti za ovu oblast, kako saznajemo, teško se odlučuju da preuzmu veliku odgovornost za platu koja, prema slovu zakona, ne može biti veća od 90 odsto plate predsednika Skupštine Predraga Markovića.

Istina je da interesovanje nije veliko i da je teško naći stručnjake koji umeju i žele da rade ovaj posao, kaže Milivoje Cvetanović, jedan od članova radne grupe koja je pisala zakon i dugogodišnji partner i savetnik „Dilojta i Tuša“. Vrhunski eksperti za računovodstvo i reviziju u nekim privatnim firmama u Srbiji zarađuju i do 3.000 evra. Uz to su, kaže Cvetanović, u mnogo lagodnijem položaju nego da za 1.000 evra pred očima javnosti preuzimaju veliku odgovornost.

Uoči poslednjeg sastanka u Briselu (početkom oktobra) pred godišnji izveštaj o učinku Srbije u evropskim integracijama, Evropska komisija oštro nam je zamerila što još nismo izabrali ombudsmana i državnog revizora. Šef vladine Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević kaže da je postojanje jedinstvenog nezavisnog tela za kontrolu trošenja budžetskih sredstava, donacija i fondova izuzetno važno. Međutim, ovlašćenje da predlaže članove Saveta nema nijedno ministarstvo, već isključivo Skupština, objašnjava Miščevićeva, koja kaže da je Kancelarija urgirala kod Odbora za evropske integracije da se proces izbora ubrza.

Na pitanje da li bi problem „male“ plate mogao da se reši sufinansiranjem putem donacija, kao što je to već činjeno kod nekih kadrova u NBS i u Ministarstvu finansija, Miščevićeva kaže da to nije dobro rešenje jer bi ono automatski ugrozilo nezavisnost institucije revizora. Ako je plata problem, jedini način je da se član zakona koji ograničava zaradu revizora izmeni usvajanjem amandmana u Skupštini, smatra Tanja Miščević.

U predviđenom roku kandidate za članove Saveta državne revizorske institucije Odboru za finansije dostavili su samo SPS (Rajko Perić) i G17 plus (Ljiljana Dmitrović-Šaponja). U strankama kažu da je problem u tome što se ljudi teško odlučuju da prihvate takav posao, dok ekonomski analitičari procenjuju da takvo stanje odgovara svima koji imaju šta da kriju i žele da njihove zloupotrebe ili neracionalnosti u trošenju budžeta ostanu skrivene. Na primer, rebalans budžeta uvek je zgodna prilika da se pokriju neplanska potrošnja i prekoračenja, dakle upravo one stvari na koje bi trebalo da ukaže i pokuša da ih spreči državni revizor.

U svetu je praksa da, ukoliko državni revizor ne usvoji završni račun Ministarstva finansija, pada vlada. U Srbiji, u kojoj je revizor postojao još od Sretenjskog ustava, izveštaje o izvršenju budžeta redovno ne dobija čak ni Odbor za finansije. Kako se troše pare iz budžeta, izjavio je nedavno član Saveta za borbu protiv korupcije profesor Ekonomskog fakulteta Milić Milovanović, zna jedino Mlađan Dinkić.

Uručeni sertifikati za 150 računovođa

Proteklog petka Srbija je dobila prvih 150 računovođa obrazovanih po programu Asocijacije ovlašćenih sertifikovanih računovođa Velike Britanije (ASSA), koji je usklađen sa standardima EU. Projekat je organizovao Savez računovođa i revizora Srbije, punopravni član Međunarodne federacije računovođa (IFAC).

Sertifikat koji je steklo 150 računovođa priznaje se i u okolnim zemljama, EU, Kanadi, na Novom Zelandu... Trenutno u Srbiji ima oko 15.000 računovođa obrazovanih po programima Saveza računovođa i revizora Srbije.

Koga kontroliše revizor

-direktne i indirektne
-korisnike budžeta
-organizacije obaveznog
-socijalnog osiguranja
-budžetske fondove
-Narodnu banku Srbije
-javna preduzeća
-političke stranke
-korisnike donacija i međunarodne pomoći

Ostale vestiArhiva