Još početkom godine je Husein Muhamed, portparol kancelarije predsednika Kenije, najavio nove prilike za posao „preko grane” za svoje građane i objavio da je za njih otvoreno 20.000 radnih mesta u Srbiji, u građevini i sektoru usluga. Ovih dana stigla je i vest da su Nemačka i Kenija potpisale sporazum o migraciji koji ima za cilj podsticanje priliva kvalifikovanih radnika iz ove istočnoafričke zemlje na nemačko tržište. Da li sve to može uticati na radnu snagu iz zapadnog Balkana, a posredno i na naše građane i domaće tržište rada?
– Iako će pre da odu u Nemačku nego kod nas, jer će tamo biti bolje plaćeni, bitna stavka je to da afričke zemlje poput Kenije imaju veliki prirodni priraštaj. Tako da, ima radne snage za sve, pa će biti i za nas. Stoga, nismo ugroženi – uverava Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize PKS, podsećajući da su mnoge afričke zemlje sklopile diplomatske odnose sa Evropom, ali te zemlje ne mogu mnogo da ponude, sem sirovina i radne snage.
– Srbiji ipak treba dvadesetak hiljada radnika za gradnju Ekspa i stadiona. To sve treba da budu ljudi građevinske struke i iz uslužnih delatnosti, kao što su čišćenje i održavanje... Zato, to sve treba shvatiti kao privremeni uvoz radne snage, što neće narušiti našu demografsku sliku. Uvoz treba videti pre svega kao podršku za održavanje privrede. Jer, teško da ćemo moći da funkcionišemo bez uvoza radne snage iz vanevropskih zemalja, posebno u građevinskoj industriji, ugostiteljstvu, saobraćaju, sve više i u sektoru zdravstva. Već su sada angažovani stranci svugde, a recimo to se najbolje vidi u KCS gde su čistačice azijatskog porekla – podseća Stanić.
U Ministarstvu za rad i zapošljavanje ističu da domaće tržište rada ne može da zadovolji sve zahteve poslodavaca, s obzirom na povećanu tražnju radnika poslednjih nekoliko godina.
– U situaciji kada poslodavac ne može da pronađe domaćeg državljanina kojeg bi radno angažovao, on se tada odlučuje da angažuje strance, na koje se primenjuje Zakon o zapošljavanju stanaca. Tim zakonom na sveobuhvatan način je uređen način zapošljavanja, a za njihovo radno angažovanje u Srbiji nije neophodno zaključivanje sporazuma – navode u ovom ministarstvu.
Stopa nezaposlenosti za drugi kvartal 2024. godine iznosi 8,2 odsto, a jedan od načina za prevazilaženje jaza između ponude i tražnje na tržištu rada je zapošljavanje stranaca.
– S obzirom na pojačane potrebe na tržištu rada, smatramo da navedeno neće imati negativan uticaj na domaće državljane. Zakonom o zapošljavanju stranaca štiti se domaće tržište rada, pre svega, kroz sprovođenje testa tržišta rada koji podrazumeva da se stranac može zaposliti u Srbiji tek kada se utvrdi da na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nema domaćih državljana koji ispunjavaju uslove iz zahteva poslodavca za konkretno radno mesto – objašnjavaju u ministarstvu.
Da Srbija nema dovoljno radne snage, zbog čega i treba da rastu plate, smatra prof. Ljubodrag Savić, s Ekonomskog fakulteta.
– Srbija je napravila „Otvoreni Balkan”, pa nam dolaze Albanci i Makedonci. Za radnike, ne za državu ili poslodavce, to je sve loša okolnost kada govorimo o visini minimalne zarade, jer nam dolaze radnici i sa Cejlona, Nepala, Indije koji rade za manje pare, a Srbija im je često samo usputna stanica. To su ljudi koji konkurišu našim radnicima i time se obara cena rada u zemlji – smatra prof. Savić.

Ostale vestiArhiva