Iako Miodrag Đorđević još nije obelodanio razloge zbog kojih je u petak podneo ostavku na mesto direktora Agencije za privatizaciju, u medijima se uveliko govori o neslaganju sa Ministarstvom privrede, koje je, navodno, već planiralo njegovu smenu. Pominje se da je Đorđević bio nezadovoljan zbog nerealno niske cene po kojoj je kupljena zgrada Geoinženjeringa (kupac je bio Slavko Carić, inače vlasnik firme Sinerdži). Agencija je prodaju poništila, ali je Ministarstvo ukunulo tu odluku Agencije. U opticaju su i nesuglasice u vezi sa prodajom sistema Robnih kuća Beograd italijanskom Benetonu (pominje se da je tu nekome obećana i provizija) a i stopirana prodaja ostrva Sveti Marko, koje pripada Putniku, dovodi se u vezu s nesporazumima na liniji Ministarstvo - Agencija. Ipak, najčešće se ostavka Đorđevića povezuje sa privatizacijom RTB Bora i navodnim pritiscima potencijalnih kupaca i ministra privrede Predraga Bubala. Ključnu ulogu u toj priči o pritiscima ima Zoran Drakulić, vlasnik Ist pointa koji je izjavio da želi da kupi Topionicu sa rafinacijom. Tender je, međutim raspisan za celinu tzv. "linije bakra", odnosno za TIR, i rudnike bakra u Boru i Majdanpeku. To naravno, ne umanjuje šanse Ist pointa, jer su moguća udruživanja u konzorcijume kako bi se prilikom otvaranja prijava za tender, najavljenih za 30. oktobar, ojačala pozicija u odnosu na konkurente.
Dodatni argumenti koji govore u prilog eventualnih pritisaka Ministarstva privrede, nalaze se u, takođe nepotvrđenim informacijama da će na funkciju direktora Agencije, Vlada u četvrtak postaviti novosadskog advokata Vladimira Galića, člana DSS, inače poreklom iz Kikinde, odakle je i Bubalo. Tu informaciju niko nije mogapo da potvrdi, ali nam je u Agenciji za privatizaciju rečeno da njeno funkcionisanje nije dovedeno u pitanje jer će tu funkciju obavljati zamenik direktora. Konačnu reč o tome daće premijer, a formalno, prvog čoveka zaduženog za privatizaciju preostalih firmi, predlaže ministar privrede.
U Ministarstvu privrede demantovali su da je postojao bilo kakav pritisak na tok privatizacije borskog basena, a tvrde da su ime budućeg direktora pročitali u novinama.
- Postoji pet oprečnih verzija vezanih za ostavku Đorđevića, a varijantu da je u toku privatizacije RTB Bor, ministar Bubalo vršio pritisak u korist Ist pointa, smatram malo verovatnom. Treba naglasiti da uloga ministra u ovoj fazi privatizacije RTB Bor više nije presudna, to je sada javni proces i za eventualni pritisak moralo bi da bude angažovano veoma mnogo ljudi, uključujući i Svetsku banku, koja je delom finansirala izradu Strategije privatizacije RTB Bor. Prema tome, ako se već pravi kombinatorika, ne treba isključiti ni mogućnost da neka od zainteresovanih kompanija namerno plasira takve informacije kako bi isključila nekog od konkurenata - rekao je za Danas Dejan Gligorević, PR u Ministarstvu privrede, i podsetio da je u toku desetak većih privatizacija pa je nejasno zašto se baš RTB Bor vezuje za ostavku Miodraga Đorđevića. On je dodao da će se nešto više znati tek nakon sednice Vlade, na kojoj će, kako je najavio, bivši direktor Agencije za privatizaciju, obelodaniti razloge svog odlaska.
Povodom ostavke direktora, Agencija za privatizaciju juče se oglasila saopštenjem u kome se ističe da je Đorđević to učinio na sopstvenu inicijativu, ali da promene na čelu Agencije neće ugroziti tok privatizacije i rokove u procesima koji su u toku. Naglašava se, takođe, da je saradnja sa resornim ministarstvom i drugim institucijama vezanim za privatizaciju, stabilna.

Spisak potencijalnih kupaca RTB Bor 30. oktobra

U Agenciji za privatizaciju Danasu je rečeno da se do otvaranja ponuda po tenderu za privatizaciju RTB Bor, 30. oktobra, neće objavljivati spisak firmi koje su otkupile tendersku dokumentaciju, kako bi se izbeglo eventualno favorizovanje nekog od učesnika. Ipak, neki štampani mediji već su objavili listu od 13 kompanija. Na tom spisku je rumunski Kuprum, jedan od značajnijih proizvođača bakarne žice, koji je kao svoj adut istakao stvaranje regionalne kompanije sa zaokruženim procesom finilizirane proizvodnje. Oglasila se i kompanija ruskog industrijskog magnata Olega Deripaska, Bejzik element, koji je već kupio crnogorski Aluminijumski kombinat. Prema nezvaničnim izvorima, u igri je i kanadski Dendi, koji je prošle godine dobio koncesije za tridesetogodišnje istraživanje rudnog blaga na lokaciji Crni Vrh kod Bora, ali i australijski Vju Majning koji raspolaže sa dva rudnika olova i jednim nalazištem zlata, kao i austrijska Vest alpina. Na listi je i poljski KGHM, šesti svetski proizvođač bakra, švajcarska Iks strata, Imalko sa Kipra, italijanski Delfi, američki Haj tek. Među ozbiljno zainteresovane svrstava se i londonski Mineko, koji je u Srbiji već kupio rudnik olova i cinka iz Ljubovije koji je bio u stečaju ( po ceni od 31,5 miliona dinara) ali i čilenaska kompanija Antofagasta koja se sa američkim Berk goldom udružila u konzorcijum.

Ostale vestiArhiva