Odlukom Republičke izborne komisije, za nadgledanje ustavnog referenduma i izbor sastava biračkih odbora, biće zadužene opštinske i gradske izborne komisije u koje ulaze predstavnici Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke Srbije, Demokratske stranke, G17 plus, Socijalističke partije Srbije, Nove Srbije i samostalni poslanici 9 plus 9 i Srpskog pokreta obnove.
U nacionalno mešovitim sredinama, komisije će imati i osmog člana – iz redova u lokalnom parlamentu najzastupljenije manjinske stranke.

Ova odluka izazvala je, najpre, oštro negodovanje predstavnika Građanskog saveza Srbije i Socijaldemokratske unije, ali je prigovor, odnosno žalbu odbio najpre RIK, a potom i Vrhovni sud, koji se pozvao na to da „u postupku sprovođenja referenduma jedino građanin ovlašćeni podnosilac prigovara”.

Suština primedbi jesu nejasni kriterijumi po kojima je određeno ko će imati predstavnike u izbornim komisijama, budući da mesta u njima nisu određena ni tako da ih dobiju sve parlamentarne stranke, niti pak sve poslaničke grupe.

Zbog toga je GSS (koji u skupštini ima dva poslanika) ovakvu odluku protumačio kao pokušaj „vladajuće koalicije da, uz pomoć radikala i Borisa Tadića, na sve moguće načine spreči da opozicija u Srbiji učestvuje u referendumskom procesu i bude kontrola u tom postupku”.

Socijaldemokratska unija (koja u parlamentu ima jednog poslanika koji zvanično nije napustio poslanički klub DS-a) ocenila je da ako je kriterijum bio da se pravo da uđu u biračka tela da onim strankama koje su predložile raspisivanje referenduma, utoliko pre je ta odluka nepravedna i nelogična, jer valjda u parlamentarnim demokratijama i oni koji nisu za tu odluku imaju prava kontrole u njenom sprovođenju. Ova stranka je tražila da njeni predstavnici uđu u komisije, kao i predstavnici parlamentarnih stranaka koji nemaju poslaničke grupe. Reč je poslanicima Socijaldemokratske partije i predstavnicima dve sandžačke partije (ali će te stranke biti zastupljene kao predstavnici manjina u određenim opštinama).

Poslanik SDP Meho Omerović podseća da ova stranka ima tri poslanika baš kao i SPO (dakle nedovoljno za poslanički klub), „a SPO je dobio svoje mesto u izbornim komisijama, a time će dobiti i novac za rad u biračkim telima”.

„Zaprepašćeni smo činjenicom da je vladajuća koalicija odlučila da oduzme pravo da nadgledamo referendumski proces i nama, kao predstavnicima stranke koja je podržala ustav Srbije, dok je istovremeno to pravo dobila fantomska grupa 9 plus 9. Očigledno je u pitanju dogovor da samo određene stranke podele ogroman novac koji će dobiti za rad biračkih tela, zbog čega vlada te pare neće ni, kako je trebalo, prebaciti strankama, već će se to preko RIK-a raspodeliti”, kaže Omerović.

Sekretar Skupštine Srbije Marko Danilović navodi da se RIK prilikom određivanja stranaka koje će nadgledati referendum rukovodio brojem poslaničkih grupa u prvobitnom sazivu parlamenta, odnosno odmah nakon izbora, ali i „zastupljenošću” stranaka i u Narodnoj skupštini i u opštinama Srbije.

Odlukom RIK-a, predsednici opštinskih izbornih komisija biraju se prema proporcionalnoj zastupljenosti stranaka u parlamentu, što znači da će radikali imati oko 30 odsto predsedničkih mesta.

Inače, glasački odbor rukovodi glasanjem i utvrđuje rezultate, dok opštinske komisije preuzimaju glasački materijal i utvrđuju rezultate na teritoriji opštine, odnosno grada. Na pitanje kako to da stranke dobijaju svu„moć” nadgledanja referenduma o ustavu koji se tiče svih građana, u skupštini kratko podsećaju da su „parlamentarne stranke te koje su jednoglasno (bez prisustva tri poslanika SDU i GSS) donele odluku o raspisivanju referenduma za sprovođenje ustava, baš kao što su prethodno jednoglasno izglasale ustav”.

Za referendum 714 miliona dinara

– Zbog odluka da se sastav biračkih odbora proširi sa šest na deset članova, kao i da referendum traje dva dana, RIK je za troškove sprovođenja referenduma, pored prvobitnih 311 miliona, zatražio još 129 miliona dinara. Toliko je još potrebno da bi se isplatile dnevnice članovima biračkih tela i pokrili troškovi za 8.586 biračkih mesta (za obezbeđivanje prostorija, kafu i sendviče), a očekuje se da vlada ova sredstva odobri na narednoj sednici – kaže za „Politiku” sekretar RIK-a Marko Danilović.

On podseća da je vlada, za ukupne troškove u koje je uračunata i kampanja, odobrila za referendum 585 miliona dinara, što znači da će ceo posao Srbiju koštati, po poslednjim računicama RIK-a, 714 miliona dinara.

Odlukom o naknadama, predviđeno je da članovi opštinskih komisija dobiju naknadu od po 20 hiljada dinara za dvodnevni posao. Naknade za rad u biračkim odborima iznosiće tri hiljade dinara za predsednike i njihove zamenike, a po 2.500 dinara za članove i zamenike.

Ostale vestiArhiva