Eksperti Ekonomskog instituta u Beogradu tvrde da će Nacionalni investicioni plan iduće godine ozbiljno ugroziti privatna ulaganja koja najbrže donose profit i nova radna mesta. Ako se te procene pokažu tačnim, onda bi krajnji rezultat velikog državnog ulaganja mogao da bude usporavanje privrednog rasta, što je u koliziji sa ciljevima NIP.
- Pod pretpostavkom da će u idućoj godini učešće investicija u BDP iznositi 20 do 25 odsto, onda će državna ulaganja (NIP) zahvatiti gotovo trećinu ukupnih fiksnih investicija. Ako se pođe od grube procene da će dvadesetak procenata tih investicija biti realizovano iz uvoza, ostatak se javlja kao domaća tražnja izražena u dinarima (oko 110 milijardi dinara). Zbog toga će centralna banka u modelu ciljane inflacije, morati da povlači višak likvidnosti putem repo operacija (po potrebi, verovatno i putem daljeg povećanja obavezne rezerve). Drugim rečima, realno je očekivati povećanje kamatnih stopa a to znači poskupljenja kredita, što će posebno pogoditi mala i srednja preduzeća koja, po pravilu, ne raspolažu sopstvenom akumulacijom potrebnom za modernizaciju proizvodnje. Njihov ekonomski položaj ne omogućava prevaljivanje dodatnih troškova, usled čega će na nove troškove reagovati redukovanjem obima proizvodnje i zaposlenosti - objašnjava Stojan Stamenković, urednik Makroekonomskih analiza i trendova.
Krajnji rezultat NIP će dakle biti promena strukture investicija, odnosno udeo državnih investicija u ukupnim ulaganjima će se povećavati na teret privatnih investicija. Ekonomisti, koji se inače zalažu za povećanje investicija ističu da novac iz NIP ne potiče iz raspodele nacionalnog dohotka, odnosno iz smanjenja potrošnje na račun povećanog investiranja, nego iz jednokratne prodaje državnog vlasništva. Procenjuje se takođe da će se investicioni talas, putem zarada izvođača radova, delom odmah preliti u potrošnju. To će povećati inflatorne pritiske na jednoj strani, a na drugoj, s obzirom na to da je "investicioni kapacitet" ograničen mogućnostima rasta BDP u idućoj godini pet do sedam odsto, povećanje državnih investicija zahtevaće realno smanjivanje ukupne potrošnje. Praktično, efekti budžetskih infrastrukturnih investicija držaće monetarnu politiku u raskoraku sa fiskalnom, što opet ne znači ništa drugo do usporavanje privrednog rasta, zaključak je ekonomista.
Alternativa je da centralna banka ciljanu inflaciju za narednu godinu postavi na mnogo višem nivou od najavljenih četiri i osam odsto da bi bile izbegnute monetarne restrikcije, ali to bi značilo da se ostaje sa inflacijom koja onemogućava pouzdane predračune, odnosno destimuliše privatne investitore i krajnji rezultat je opet usporavanje privrednog rasta na dugi rok. Otuda je, po mišljenju stručnjaka Ekonomskog instituta, možda pravu alternativu obimu NIP predstavljalo odricanje od inostranih kredita, posebno ako se oni ne daju sa beneficiranim kamatama, i sužavanje državnih investicija na neophodan obim, te plasiranje ostatka sredstava sa računa države u prvoklasne vrednosne papire u inostranstvu ili njihovo angažovanje za kreditiranje privatnih investicija. Umesto toga,Vlada se odlučila da iznosu od 1,3 milijarde evra iz sopstvenih prihoda pridoda još i 290 miliona evra iz kredita a sve pare još drži na računu NBS i za to dobija minimalnu kamatu.

KOVAČEVIĆ: NIP produžava državni intervencionizam

- Privatni sektor doživljava Nacionalni investicioni plan kao prolongiranje državnog intervencionizma u privredi i kao težnju da se zadrži dominantan udeo državnog kapitala. U NIP ima mnogo investicija koje bi po svojoj prirodi morale da budu privatne, pa to automatski znači jačanje javnog sektora u odnosu na privatni. Najugroženiji će biti razvojni planovi privatnika koji su se do sada u velikoj meri oslanjali na bankarske kredite, jer je finansijsko tržište još uvek nerazvijeno. Nema novih emisija i akcija kojima bi se povećavao kapital privatnog sektora, a kako se projekti NIP plasiraju po netržišnim merilima, kao "meka" sredstva, to će usporiti ionako spori razvoj berzanskog poslovanja i finansijskog tržišta. Očigledna je i kolizija koja se javlja između državnog budžeta, koji kroz NIP povećava potrošnju i Narodne banke Srbije čiji je zadatak da umiruje inflaciju pa će biti prinuđena da kredite učini skupljim. To će posebno biti izraženo u četvrtom kvartalu ove godine, ukoliko se NIP bude ostvarivao po planu, jer će tada kočenje od strane NBS biti snažnije - kaže za Danas Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja i dodaje da će NIP doprineti širenju korupcije, s obzirom na to da nije precizno definisana procedura i kriterijumi za odobravanje projekata.

Ostale vestiArhiva