Da li u situaciji kada dinar jača, budžet beleži suficit, inflacija prestaje da preti dvocifrenim procentom, Nacionalni investicioni plan obećava kule i gradove i građani Srbije osećaju da im je džep dublji? Ili su možda ovi pozitivni pomaci samo šminka iscrtana "finim" ekonomskim mehanizmima nejasnim običnim građanima i, ukoliko je tačna ta pretpostavka, da li ćemo kroz sopstveno iskustvo proveriti krilaticu "ko ne plati na mostu platiće na ćupriji?" Narodna banka Srbije opredelila se za ciljanu inflaciju. Analitičari procenjuju da je jačanje kursa dinara posledica upravo te namere NBS, odnosno da osim nešto većeg priliva deviza, razloge za veštački jak dinar treba tražiti i u naporima NBS da baznu inflaciju stavi pod kontrolu.
Dejan Miljković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, u izjavi za Danas podseća da je pre pada vrednosti evra inflacija pretila da premaši projektovanu stopu i na kraju godine dostigne 14 odsto. On ističe da kretanje kursa domaće valute utiče na inflaciju ali, kako navodi, ne u odnosu jedan prema jedan. To praktično znači da ako dinar aprecira za recimo deset odsto, inflacija neće automatski skočiti u tom procentu.
- Jačanje dinara, dakle, utiče na smanjenje inflacije, ali kada je reč o cenama suočavamo se sa suprotnim efektom od očekivanog. Umesto da cene padaju zbog rasta vrednosti domaće valute, one ili stagniraju ili idu naviše. Problem je što svi ekonomski pokazatelji u zemlji upućuju na to da bi dinar trebalo da slabi, a ne da jača. Centralna banka je mogla da spreči jačanje dinara kao što u proteklih nekoliko godina (do 2005) nije dozvoljavala njegovo slabljenje s ciljem da obuzda inflaciju - ističe naš sagovornik.
On naglašava da će u narednom periodu isplivati negativni efekti ekonomske politike usled primene mehanizma održavanja veštački jakog kursa dinara i to pre svega na izvoz, što će povećati spoljnotrgovinski deficit. Sada dozvoljava apresijaciju dinara s ciljem da se inflaciija zadrži u projektovanoj zoni. Centralna banka procenjuje da je to adekvatna monetarna politika.
Na pitanje da li se takva monetarna politika može tumačiti u svetlu predstojećih izbora, Miljković kaže da tu sigurno ima i političkog aspekta.
- Ostvarenje projektovane stope inflacije, kao i jačanje dinara, sigurno predstavlja ogroman politički kapital za predstojeće izbore, bez obzira na to što će negativni efekti takve politike morati kad tad da isplivaju. Građani i posmatrači ekonomskih prilika u zemlji mogu imati iluziju o idiličnom odnosu ekonomskih parametara jer imamo suficit u budžetu, uspešno obavljene privatizacije, inflacija je na projektovanom nivou - na prvi pogled idealna situacija. Ali, kad bude došlo vreme da se naplati održivost te veštački održavane pozitivne ekonomske klime, videćemo šta će se dogoditi - zaključuje Miljković.
Prema rečima Aleksandra Stevanovića, saradnika Centra za liberalno-demokratske studije, građani ne osećaju nikakvu promenu nabolje od jačanja vrednosti dinara jer cene u Srbiji ne pokazuju fleksibilnost kada treba da padnu. "Imate jak dinar, ali i dalje možete da kupite istu količinu robe", kaže Stevanović.
- Jačanje dinara posledica je velikog priliva kapitala. Kada na tržištu imate manjak dinara a višak deviza onda je normalno da dinar poskupi. Ali, treba naglasiti da jačanje vrednosti dinara nije posledica poboljšanja privredne strukture i jačanja produktivnosti. Ukoliko su Vlada i Narodna banka Srbije odlučile da u ekonomsku politiku uključe u predizbornu kampanju, to će biti kontraproduktivno jer mnogo ljudi u zemlji ima devize i dobija ih putem doznaka, tako da oni sigurno nisu raspoloženi zbog pada vrednosti evra - kaže Stevanović.
Prema podacima Ministarstva trgovine od januara do septembra ove godine cene u maloprodaji porasle su za 6,1 odsto, dok su proizvodne cene skočile za 8,1 odsto. U istom periodu troškovi života povećani su za 5,2 odsto. Do značajnog odstupanja u intenzitetu rasta cena došlo je usled letnjeg sniženja cena proizvoda na zelenoj pijaci i, za oko jednu četvrtinu, sporije dinamike rasta cena usluga u odnosu na opšti nivo cena na malo.
Vojislav Glavinić, direktor C marketa, izjavio je za Danas da dobavljači ne snižavaju cene svojih proizvoda. "Ima nekih minimalnih i sporadičnih sniženja, ali se to ne odnosi na prehrambene proizvode. Niko ne reaguje na pad evra, niti ikoga zanima snižavanje cene naftinih derivata", kaže Glavinić. On je potvrdio da ima najava da će brašno poskupeti i da je jedino cena šećera snižena i to zbog zaračunavanja niže marže.

DINKIĆ: U oktobru negativna inflacija

Naredne sedmice gorivo će pojeftiniti za dva dinara, tako da postoji velika mogućnost da oktobar završimo s deflacijom. To znači da će ovogodišnja stopa inflacije biti mnogo niža od projektovanih devet odsto - izjavio je juče ministar finansija Mlađan Dinkić i dodao da je projektovana inflacija za narednu godinu 7,5 odsto, a za 2008. 4,5 odsto.

SREĆKOVIĆ: Apel uvoznicima da snize cene

- Cene lekova su na specifičnom režimu i za njihovu promenu potrebna je saglasnost Vlade i upravo na predlog Ministarstva trgovine Vlada je odlučila da snizi cenu uvoznih lekova u proseku za 5,3 odsto, a domaćih za dva odsto. Cene drugih proizvoda, prvenstveno robe široke potrošnje, formiraju se slobodno. Uvoznicima i domaćim proizvođačima ove robe uputili smo javni apel da " razmisle" o mogućem snižavanju cena. Odgovora još nema, ali iskreno rečeno i nije logično da robu kupljenu po višem kursu evra prodaju po nižim cenama. Treba sačekati nove nabavke, po nižem kursu evra, i tada bi bilo logično da i cene tih artikala budu bar za četiri do pet odsto niže, bar u slučajevima gde je veća konkurencija - izjavio je za Danas Srđan Srećković, pomoćnik ministra za trgovinu, turizam u usluge.

Ostale vestiArhiva