Načelnik Generalštaba britanske armije, general Ričard Denet izjavio je da bi britanske trupe trebalo da se povuku iz Iraka jer, kako je rekao, „njihovo prisustvo dodatno pogoršava bezbednosnu situaciju na terenu“.

Ovo je do sada najveći udarac američkoj politici u Iraku koji je došao od najvernijeg saveznika u akciji „oslobađanja Iraka“ - Velike Britanije.

„Naše trupe bi uskoro trebalo da se povuku iz Iraka, jer njihovo prisustvo pogoršava bezbednosne probleme. Mi smo u muslimanskoj zemlji i muslimanski pogledi na strance u njihovoj zemlji dosta su jasni. Kao stranac, dobrodošli ste ako ste pozvani u tu zemlju, ali mi sigurno nismo bili pozvani u Irak u vreme kad smo došli“, rekao je Dent, koji je ranije služio u sastavu Sfora u BiH, za „Dejli mejl“.

On je dodao da je trenutna situacija u Iraku zabrinjavajuća i da je planiranje za Irak posle svrgavanja Sadama Huseina bilo loše i zasnovano na optimizmu, a ne na realnosti.

A realnost u Iraku je danas više nego sumorna. Irak je danas zemlja sa 27 miliona stanovnika u kojoj besni građanski rat između šiita (60 odsto), sunita (20 odsto) i Kurda (17 odsto). Tokom poslednjih sedam dana, samo u Bagdadu je pronađeno više od 200 masakriranih tela civila. Napadi na pripadnike druge verske zajednice doveli su do toga da danas u zemlji ima više od 150.000 interno raseljenih osoba, prema podacima međunarodnih organizacija. Tokom ove godine u Irak se vratilo svega 1.000 ljudi, a toliko ih izbegne iz zemlje svakog dana.
Deca - hranitelji

Iako je Irak treći u svetu po zalihama nafte, goriva gotovo i da nema na pumpama, stanovništvu se izdaju bonovi i cveta crna berza.

Zdravstveni sistem je pred totalnim raspadom. Većina bolnica i ustanova je razorena i opljačkana u ratu. Smrtnost dece na porođaju danas je duplo veća nego 1990. godine, a prosečan životni vek je za četvrtinu kraći nego u ostalim zemljama u regionu. Dijareja je, zbog nedostatka čiste vode, najčešća bolest kod dece, a osim manjka lekara i doktora vlada i hronična nestašica lekova. Prema podacima UN, četvrtina Iračana u potpunosti zavisi od dnevnog sledovanja hrane, u kome se nalaze pirinač, pasulj, povrće i voće. Rat je ostavio i posledice na obrazovnom sistemu. Prema podacima Svetske banke, više od četvrtine dece ne ide u osnovnu školu, a njih 20 odsto je zaposleno kako bi pomoglo u izdržavanju porodice. Iračko ministarstvo obrazovanja navodi da polovina od 15.000 škola nije u upotrebnoj funkciji i da im je potrebna rekonstrukcija.

Na drugoj strani, život se popravio za društvenu elitu u kojoj se nalaze političari i biznismeni, koji uglavnom sarađuju sa stranim kompanijama. Naime, broj uvezenih automobila u 2005. je duplo veći nego 2003. kada je Sadam Husein bio na vlasti. Slično je i sa mobilnim telefonima i ostalim simbolima bogatstva.

Sami brane domove

Zbog verskog nasilja, ulicama većih gradova patroliraju razne milicije, u čijem sastavu se najčešće nalaze obični ljudi koji brane svoje domove.

U šiitskom delu Bagdada Abas Salim, šiit, drži kafić već 35 godina, i on tvrdi da je život u Iraku u božjim rukama:

„Najviše se plašimo automobila-bombi u prolazu. Do sada smo imali sreće, ali svi u mojoj porodici nose oružje da se zaštitimo.“

Koliko se situacija u zemlji promenila, najbolje govori podatak da je međunarodne snage nakon rušenja režima Sadama Huseina podržavalao 75 odsto Iračana. Danas prisustvo stranih vojnika podržava svega 14 odsto Iračana.

Ostale vestiArhiva