PODGORICA - Zelena izgužvana košulja, pantalone iste boje, cipele obuvene na bose noge, vidno pogrbljen, glas koji podrhtava, slika je monstruoznog ubice Milana Zekovića (38), koji je u podgoričkom Višem sudu juče do detalja ispričao zločin nad porodicom Roganović u Herceg Novom u decembru prošle godine i Bojanom Simićem 2001. u Beogradu. - Pucao sam i u malog Srđana. Tačno je da sam ih ubio, ali oni će oživeti jednog dana - rekao je monstruozni ubica.

- Roganovići su mene i moju majku planirali da ubiju i uzmu nam kuću. Imali su razne namere da nas ubiju jer smo bili siromašni, smatrali su nas lakim plenom. U februaru 2003. Slavka Roganović je rekla mojoj majci da treba da bude smeštena u starački dom, a da mene treba... (rukom pokaza kao da ga treba preseći preko vrata), a to, gospodine, zna se šta znači. Imali su svoje ljude svuda, prijatelje među kriminalcima..

- Zato su se ponašali bahato. Moja majka je išla i prijavila ih policiji zbog pretnje ubistvom, posle čega je Slavka osuđena godinu dana uslovno dok je Slavoljub oslobođen optužbe jer je predmet zastareo. Slali su nam preteće poruke preko mobilnog telefona - izjavio je optuženi Zeković.

On je kazao da mu je majka umrla zbog Roganovića jer je stalno živela pod stresom od njih. - Moja majka neće biti oživljena jer smo mi siromašni. Nismo kao Roganovići. Nju je izvadio iz groba Slavkin brat i zamenio tela. Nakon što je umrla, ostao sam sam. Vrebali su me iza zavese. Stalno su me vrebali. Plašio sam se njih. Dan pre ubistva, moj brat Nebojša, koji je živeo sa mnom nakon što mi je majka umrla, otišao je.

- Tada sam ostao sam. Pošao sam do Igala da kupim grejalicu. Stalno sam nešto radio da ne mislim na majčinu smrt. Kada mi je Slavoljub izjavio saučešće, nasmejao se. A on je meni, gospodine, izjavio saučešće samo da bi mi se približio da bi me likvidirao. Gledao je u pravcu moje kuće i pitao me šta radim, rekao sam mu da popravljam slavinu. Upitao je l' mi ide, a ja sam rekao da su papagajke loše. Onda mi je rekao da će on da donese alat. Otišao je i doneo ga, a zatim ušao u sobu...

- A on je sve to, gospodine, činio kako bi mi se približio... Ušao je u kupatilu, a ja sam uzeo pištolj i ubio sam ga. Pucao sam mu u glavu, znate... jer sam znao da je on to sve radio kako bi mi se približio i kako bi me likvidirao... Onda sam izašao i krenuo prema njegovoj kući jer ta njegova žena je bila glavni organizator i krenuo sam i upucao sam nju... Znate, ona je organizator. U glavu sam je upucao. Ja, gospodine, nisam mogao da se suzdržim, a onda sam raspalio po svima njima, pucao sam - opisao je zločin monstruozni ubica.

Posle toga, Zeković se prilikom objašnjavanja kako je ubio decu Roganovića, rasplakao... - Biće oživljeni, žao mi je dece. To se zove kloniranje. Republika Crne Gore ima sredstva za to. To se tajno radi, njima je uzet DNK da se ožive. Podivljao sam bio od straha. Bio sam očajan i od majčine smrti i od straha jer sam znao da će da me ubiju i onda sam ih zaklao, gospodine. Sećam se da sam im presekao vratove. Pretvarao sam se u životinju.

Ne sećam se svega, samo da sam presekao vrat i Marku. Srđana sam udario po glavi i polomio nož. Kada je naišao Željko, počeo sam da ga udaram pištoljem po glavi, a on je nešto mahao rukama. Tada je pao. Ne mogu da se setim da li je nešto govorio. Kada je pao, uzeo sam drugi nož, a zatim sam mu presekao vrat, zaklao sam ga, gospodine. Ovako sam ga zaklao - rekao je on pokazujući rukom.

ZAPALIO SVEĆU ŠESTOJ ŽRTVI

Zeković je opisao kako je ubio bivšeg komšiju Beograđanina Bojana Simića.
- Ubio sam ga jer sam se tada zarazio od pasa koje su oni držali. Krali su i struju. Mi smo pse terali, ali su ih oni stalno dovodili. Tog osmog maja bio sam kod urologa, uradio sam spermograf i saznao da ne mogu da imam dece. Došao sam kući i bio sam očajan. U jednom trenutku, čuo sam da se otvaraju vrata Simića. Osetio sam nagon da ubijem nekoga. Milana, to je Bojanov otac, ili Dragana, brata pokojnog mladića. Repetirao sam pištolj. Uzeo sam jednu kesu i stavio unutra pištolj. Sišao sam do stana Simića i video sam Bojana. Pustio me je da uđem. Pitao sam ga šta radi, rekao je da gleda utakmicu. Prilegao je, a ja sam seo, izvadio pištolj i uperio ga u njega. On je zatim ustao. Pucao sam i pogodio ga pravo u čelo. Kada sam ga pogodio, gledao me je nekoliko sekundi, zatim je pao... Onda sam otišao. Posle nekoliko minuta, čuo sam vrisak koji je dopirao od Simića i sišao sam da vidim o čemu je reč. Policija me je ispitivala nedelju dana posle ubistva, ali sam negirao zločin. Detektor laži je pokazao da lažem, ali sam i dalje negirao. Osećao sam grižu savesti jer sam ubio Bojana, pa sam mu prvog maja 2005. godine, kada je bio Vaskrs, zapalio sveću - ispričao je on.

HTEO DA SE UBIJE

Posle zločina, Zeković je, kako je ispričao, pošao do svoje kuće, gde je sedeo pola sata. - Bio sam skroz krvav. Tek sam posle shvatio šta sam uradio. Ubio sam decu. Da sam imao šesti metak, ubio bih sebe i, sigurno, gospodine, sada meni ne bi sudili. Ali nisam više imao municije, a nisam imao ni hrabrosti da se obesim. Bio sam očajan. Bio sam kukavica da sebe sečem nožem. Nisam imao hrabrosti da sebe sečem kao što sam sekao njih. Tada sam osetio strah jer sam znao da ću biti masakriran ako me uhvate prijatelji porodice Roganović. Krenuo sam da bežim. Prošao sam pored kuće Roganovića. Vrata su bila otvorena i video sam tela. Ušao sam ponovo i premestio tela da ih neko drugi ne bi video kada bude prolazio pored kuće. Bilo mi je muka od tolike krvi, pa sam posle premeštanja tela popio malo vode, a zatim sam zaključao vrata i otišao - rekao je Zeković i objasnio kako je pobegao u Srbiju.

Ostale vestiArhiva