Iako je predsednik republike Boris Tadić nedavno predložio Narodnoj skupštini Srbije da za sudiju i predsednika Ustavnog suda Srbije izabere Dragišu Slijepčevića, s obzirom na to da je odlaskom Slobodana Vučetića u penziju ovo mesto ostalo upražnjeno, za sada još nema nikakvih najava kada bi mogla biti održana sednica parlamenta na kojoj bi Slijepčević bio izabran.
To bi svakako moralo biti učinjeno pre novih izbora, koji slede posle usvajanja novog ustava. U suprotnom, eventualni spor oko verifikacije poslaničkih mandata ne bi imao ko da reši, što bi izazvalo probleme u konstituisanju novog saziva parlamenta.

Ustavni sud Srbije, koji treba da čini devet sudija, trenutno ima samo šest. Osim toga, sednicu suda može da sazove samo predsednik, a budući da njega nema, sednica ne može biti sazvana. Prema rešenjima iz novog ustava, o kojem građani treba da se izjasne na referendumu, predviđena je, između ostalog, i mogućnost podnošenja žalbe Ustavnom sudu na potvrđivanje poslaničkih mandata prilikom konstituisanja parlamenta, sa obavezom suda da se o žalbi izjasni u roku od 72 sata. I sadašnjim rešenjima, ali i novim ustavom propisuje se da je Narodna skupština konstituisana potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika.

Slobodan Vučetić kaže za „Politiku” da je mogućnost žalbe na verifikovanje mandata nešto što se prvi put pojavljuje i da bi moglo biti problema sa konstituisanjem novog saziva parlamenta ukoliko dođe do osporavanja mandata. Vučetić ističe da bi trebalo što pre izabrati predsednika Ustavnog suda, koji „sada ne može da se sastane jer nema ko da sazove sednicu, ali postoji i problem što ima samo šest sudija, a da bi odluka bila doneta potrebno je da za nju glasa najmanje pet sudija, što je prilično teško”.

Inače, Zakonom o postupku pred Ustavnim sudom Srbije, predviđeno je da sud odlučuje o izbornim sporovima, koji nisu u nadležnosti sudova ili drugih državnih organa, i to na zahtev svakog birača, kandidata za predsednika Srbije, poslanika, odnosno odbornika i podnosilaca predloga kandidata. Zahtev, kaže zakon, može biti podnet najkasnije u roku od 15 dana od dana okončanja izbornog postupka koji se osporava. Ukoliko je nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izborni rezultat, Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili njegove delove, a ceo izborni postupak ponavlja se u roku od deset dana.

Poslanici sadašnjeg saziva parlamenta, a juče baš niko nije bio voljan da bilo šta kaže o problemima koji bi mogli nastati zato što faktički nemamo Ustavni sud, morali bi imati u vidu da možda neće biti moguće konstituisanje novog saziva parlamenta posle izbora, za koje se svi zalažu. U jednom od ranijih saziva dogodilo se da je, prilikom konstituisanja parlamenta, osporena verifikacija nekih poslaničkih mandata, ali je problem rešen tako što je objašnjeno da na potvrđivanje mandata nema žalbe. Predlog novog ustava, koji bi trebalo da bude usvojen pre izbora – predviđa mogućnost žalbe.

Ostale vestiArhiva