Studenti beogradskog Pravnog fakulteta, njih trideset petoro, ovih dana su snagom argumenata u sedištu Saveta Evrope u Strazburu nametnuli svoj predlog evropske konvencije o zaštiti starih i tradicionalnih zanata. Time su već postigli ogroman uspeh, jer su od 1949. godine, od kada postoji Savet Evrope, oni jedina studentska grupacija koja je toj instituciji podnela na usvajanje Nacrt jednog međunarodnog ugovora. I to se dogodilo upravo sada kada njihov fakultet proslavlja 165 godina postojanja.

– Uz to ovo je prvi put da je uopšte neko iz Srbije podneo na usvajanje neki međunarodni ugovor – kaže za naš list jedan od kreatora pomenute konvencije Vuk Cucić, apsolvent na beogradskom Pravnom fakultetu, s prosekom 9,8.

On ističe da je formalno reč o Nacrtu pomenutog dokumenta koji je ušao u proceduru usvajanja u Savetu Evrope. Duga je i komplikovana ta procedura, ali se on i njegove kolege nadaju da će njihov predlog postati i zvanični međunarodni dokument.

– Između 1. i 6. oktobra zasedali su Parlamentarna skupština Saveta Evrope i svi njeni komiteti i podkomiteti. Mi smo pred Komitetom za kulturno nasleđe usmeno izložili argumente za usvajanje ove naše konvencije. I to je takođe izuzetak, jer je samo parlamentarcima dozvoljeno da izlažu – objašnjava Vuk koji je u ime studenata prava Beogradskog univerziteta u Strazburu obrazlagao pomenuti dokument.

Uz napomenu da je Nacrt konvencije zajednički projekat svih 35 studenata koji na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu čine stručnu grupu za evropsko pravo, naš sagovornik veli da su napisali i predstavku koja je neophodna da bi dokument ušao u proceduru usvajanja.

Tu njihovu predstavku podržali su i potpisali, uz predstavnike iz Srbije, i poslanici iz još šest država: Engleske, Nemačke, Španije, Finske, Litvanije i Kipra. A i predstavnici ostalih zemalja nisu skrivali oduševljenje što su studenti pokazali entuzijazam da se bave kulturnim nasleđem Evrope.

– Stvaranjem i podnošenjem jedne ovakve konvencije želeli smo da potvrdimo da su tradicionalni i stari zanati sastavni deo kulturne baštine Srbije, a da je ona (Srbija) sastavni deo evropske kulturne baštine – kaže apsolvent prava koji se upravo vratio iz Strazbura.

U predloženoj konvenciji se ukazuje na to da su stari zanati vezani za tradiciju i kulturu zemalja svih evropskih naroda, da nestaju i da ih je potrebno sačuvati, da se ne sme dozvoliti da izumru. Naznačene su i mere koje treba u tom pravcu preduzeti. Neophodno bi bilo stvoriti nacionalne komitete i evropski komitet za zaštitu starih i tradicionalnih zanata, kao i nacionalni i evropski inventar starih i tradicionalnih zanata. Moraju se unaprediti i uslovi privređivanja i života tih zanatlija, ali i omogućiti obrazovanje i obuka za one koji bi želeli tim poslom da se bave. Svake godine bi se takozvanim sistemom rotacije birao grad koji bi godinu dana bio prestonica starih i tradicionalnih zanata.

Ovaj dokument su zapravo osmislili i izradili studenti beogradskog Pravnog fakulteta koji imaju izuzetno visok prosek, a i zainteresovani su za evropsko pravo, evropske institucije i za međunarodno javno pravo.
– Kao formalni predlagač ovog nacrta evropske konvencije vodi se Dušan Proroković, poslanik, odnosno predstavnik Srbije u Savetu Evrope, jer tako nalažu „pravila igre”. A da bi ovaj naš nacrt postao međunarodni dokument neophodno je da posle Podkomiteta, prođe Komitet za kulturu, nauku i obrazovanje, pa Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope i potom da bude usvojen na Savetu ministara – objašnjava Vuk Cucić.

Ostale vestiArhiva