– Iskreno se nadam da ga policija nikada neće naći, jer bi ponovnim vraćanjem Gavrića u pritvor država samo produžila neosnovani pritvor koji je već trajao tri i po godine, što znači da će jednoga dana, kada bude doneta oslobađajuća presuda, a to je izvesno da će se dogoditi, država morati da plati ogromnu naknadu štete. Tu štetu bi opet platili poreski obveznici u koje i ja spadam, pa se iskreno nadam da država neće naše pare tako olako trošiti – rekao je u razgovoru za „Politiku” Gavrićev advokat Veljko Delibašić.
On Gavrićev odlazak u Loznicu posle pucnjave u hotelu objašnjava, kao i na suđenju, nepoverenjem u lekare beogradskog Urgentnog centra i tvrdi da je pokojni Dragan Garić, Arkanov prijatelj, tog dana bio lakše ranjen nego Gavrić, a da je u bolnici preminuo, dok je Gavrić uspeo da se izvuče sa mnogo težom povredom zahvaljujući doktoru Vasiljeviću iz Loznice, koji je takođe optužen u ovom procesu.

– Kada me već pitate ja ću vam iskreno reći da je on sada u Kazablanki, u Švajcarskoj – kaže Delibašić aludirajući na poznati štos iz kultnog domaćeg filma „Balkan ekspres”. On kaže da je u kontaktu sa svojim branjenikom i da ne isključuje mogućnost da je on i dalje u Loznici. Međutim, tvrdi da nije siguran da li je Gavriću ikada, po odluci Suda, oduzet pasoš. Nikada mu nije postavio to pitanje zbog toga što je Gavrić imao rešenje Suda o zabrani napuštanja boravišta i obavezu da se javlja policiji na svakih pet dana, što je on redovno i činio, pa se nikada nije postavilo pitanje putovanja u inostranstvo.

Dobrosav Gavrić je teško ranjen u pucnjavi u „Interkontinentalu” i tokom prvog suđenja u Okružnom sudu dovođen je na glavni pretres iz pritvora u invalidskim kolicima. Sada može da hoda, ali uz pomoć štaka. Tokom protekle tri godine, od kada se brani sa slobode, Gavrić živi u Loznici sa suprugom i decom. Njegov advokat kaže da nije nikakva tajna gde, kako i od čega živi. Citira nam i Gavrićevu završnu reč na poslednjem suđenju: „Najbolji dokaz da ja nemam veze sa ovim krivičnim delom je moj život posle ukidanja pritvora, činjenica da sam se oženio i dobio dve kćerke i da radim privatni posao zajedno sa svojim ocem”.

– Tri dana uoči izricanja presude Gavrić me je zvao sa svog fiksnog telefona i rekao mi da su mu upućene ozbiljne pretnje. Zbog toga je doneo odluku da ne dolazi u Palatu pravde na izricanje presude. Rekao je da su mu pretnje upućene telefonom ali i preko nekih poznanika. Njegov dolazak u Palatu pravde u vreme izricanja presude napadačima bi bila idealna prilika da ostvare svoje namere. Te pretnje su upućivane od ljudi koje svaki čovek mora krajnje ozbiljno da shvati – kaže Delibašić.

On ne zna konkretno imena ljudi koji Gavriću upućuju pretnje, ali tvrdi da bi „mogao da locira širu grupaciju ljudi od kojih one mogu da potiču”. Međutim, nije želeo ništa konkretnije da kaže o toj „grupaciji”.

Na pitanje šta će se dalje dešavati sa predmetom ubistva Željka Ražnatovića i kakve posledice Gavrićev nedolazak na izricanje presude može imati na dalji tok postupka, Delibašić kaže:

– Ako policija ipak pronađe i uhapsi Dobrosava Gavrića on će biti odveden u pritvor i ostaće u pritvoru sve dok Sud drugačije ne odluči. Za to je u ovoj fazi postupka sada nadležan Vrhovni sud Srbije. Vrhovni sud može, ako ponovo ukine prvostepenu presudu Okružnog suda da ukine i pritvor Dobrosavu Gavriću, ali i ne mora. Ako policija ipak ne nađe Dobrosava Gavrića, može da raspiše međunarodnu poternicu za njim, a Vrhovni sud će svakako odlučivati o presudi Okružnog suda bez obzira na to da li je Gavrić dostupan organima gonjenja ili nije. Ako se predmet ponovo vrati Okružnom sudu odbeglom Gavriću sudiće se u odsustvu.

Gde su, šta rade

LOZNICA - Prema jednoj priči Gavrić je poslednji put viđen u Loznici u nedelju uveče na jednoj ovdašnjoj benzinskoj pumpi, na Valjevskom putu, a prema drugoj juče ujutru se odvezao za Beograd, dok je Đuričić dan uoči donošenja presude viđen u lozničkom naselju Klupci. Čaršija nagađa da su oni dobili dojavu koliko će biti osuđeni. Postavlja se pitanje zar sud nije trebalo da predvidi i mogućnost da se oni ne pojave u sudnici i preduzme nešto da do ove situacije ne dođe.

Zna se da je granicu na Drini lako preći samo sa ličnom kartom pa se pretpostavlja i da su oni, ne sačekavši presudu, možda prešli u BiH gde su se krili i jedno vreme posle ubistva Ražnatovića. Po Loznici se priča da oni nisu očekivali po tri decenije zatvora i da su između opcija „da li da ležim ili da bežim” izabrali ovu drugu. „Upućeni” kažu da je Đuričić očekivao desetak godina i da je već pripremao teren da zatvorske dane provede u Sremskoj Mitrovici kako bi bio bliže kući, kao i da od ponedeljka pre podne njegov mobilni telefon nije dostupan.

Ostale vestiArhiva