BEOGRAD - Tokom ratova devedesetih godina u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj bez jednog ili oba roditelja ostalo je, prema nezvaničnim podacima, oko 20.000 dece. Toj deci, koja često žive u veoma teškim uslovima, malo ko ili gotovo niko ne pomaže, a jedna od organizacija koja pokušava da učini njihov život podnošljivim je "Naša Srbija".

- "Naša Srbija" je nastala 2000. godine kao domaća humanitarna organizacija za pomoć deci koja su tokom ratova ostala bez jednog ili oba roditelja. Mi povezujemo donatore sa decom kojoj je potrebna pomoć, a dobročinitelja ima i iz zemlje i iz inostranstva - kazala je Sanja Pajević-Bundalo, direktorka "Naše Srbije".

Prema njenim rečima, donatori deci pružaju finansijsku pomoć, ali novac nije toliko bitan koliko im je potrebna i psihosocijalna podrška.
- Pomažemo im tokom odrastanja. Njima je veoma bitno da neko pita za njih, da se zanima za njihovu sudbinu. To je jedan vid rada "Naše Srbije". Drugi vid pomoći je letnja škola prijateljstva. Svakog leta na Tari organizujemo školu podrške koja ima bogat program. Deca se druže, ali i uče putem različitih radionica, programa... - objašnjava Sanja Pajević Bundalo.

Program ove škole je različit, a u njemu učestvuju i mnoge javne ličnosti. Tako su letos Vlado Georgijev i Željko Joksimović održali koncerte, nastupala je Biljana Krstić, prošle godine je svirao Bajaga, mnoga pozorišta su organizovala predstave...

- U našem programu je oko 1.200 dece koja su ostala bez jednog ili oba roditelja. Tu posebno ističemo decu sa Kosova i Metohije koja žive u stalnom strahu, često okružena bodljikavom žicom i ljudima sa oružjem, pa je njima pomoć i najpotrebnija. Njima ovaj vid druženja mnogo znači pošto se tada osećaju kao da nisu toliko različita od ostale dece - naglašava Sanja Pajević-Bundalo.

Ona dodaje da "Naša Srbija", u saradnji sa lokalnim zajednicama i boračkim službama koje imaju evidenciju o tome ko je poginuo tokom ratova, dolazi do jednog opšteg spiska dece i porodica, a onda, pošto ne mogu svima da pomognu, prave spisak prioriteta.

- Nemaju svi ista primanja. Neke porodice su ostvarile pravo na penziju ili porodičnu invalidninu, a nekad se dešava da u porodicama niko ne može da radi, pa je takvim porodicama pomoć svakako potrebnija. Zato izlazimo na teren, idemo od kuće do kuće i pravimo dosijee. Donatori na osnovu tih dosijea odlučuju kome će da pomognu - priča ona.

Sama organizacija podržava kontakte između donatora i dece kojoj pomažu. Kako mnogi donatori pomažu deci godinama, dodaje ona, ima tu i mnogo lepih priča, rađaju se iskrena prijateljstva. Donatori često nastavljaju da pomažu deci i tokom školovanja, a i prilikom zapošljavanja.

- Mnoga deca koja su u programu "Naše Srbije" imaju različite talente i mi pružamo podršku toj talentovanoj deci. Izdavali smo zbirke pesama, pomagali slikarima, sportistima, glumcima... - ističe Sanja Pajević-Bundalo.

Nekad se javljaju, priča ona, i oni koji ne mogu finansijski da pomognu deci, ali mogu na neki drugi način. Na primer, nedavno se desilo da je zvala jedna gospođa koja je profesorka matematike i pitala da li ikako može da pomogne. I učinila je to tako što je decu pripremala za prijemni ispit.

NE POMAŽU SAMO SRBI

Ima različitih donatora, kaže Sanja Pajević-Bundalo, ali kao jednog od najzanimljivijih navodi primer jednog Iranca iz Beča koji novčano pomaže 40 dečaka i devojčica.
- Za nas je saznao preko svoje prijateljice koja je odavde i koja je i sama donator. Onda je rešio da pomogne - kaže ona.

Ostale vestiArhiva