Mnoge likvidacije, koje su krenule još sa početa 2004. godine ličile su na prebija­nje starih dugova. Ipak, po prvi put, bar za širu javnost, krenulo je i uklanjanje sve­doka na najznačajnijim suđenjima u zemlji. Na meti nepoznatih ubica našli su se i ljudi čija su imena dovođenja u direktnu vezu sa organizatorima nekih zločina. Ni­ko više nije bio siguran.
Šestog dana februara u centru Beograda došlo je do ubistva u čije je motive malo ko sumnjao. Ubijen je brat ključnog svedoka na suđenju optuženima za smrt Želj­ka Ražnatovića Arkana, Milenka Mandića Mande i Dragana Garića. Svi su pričali da Dalibor Mateović nije bio meta, već onaj koji mu je sedeo sa desne strane - ro­đeni brat Zvonko, nekadašnji telohranitelj komandanta "tigrova" i čovek koji je us­peo da rani Arkanovog ubicu.

STARI DUGOVI
TIM činom Zvonko Mateović je uspeo da pomogne policiji da posle dugo vremena rasvetli jedno od ubistava, koja su tih godina obično opisivana kao "spektakularna likvidacija". Da li je njegvo brat tu činjenicu platio glavom? Nagađanja oko motiva idu u dva smera - osveta Ražnatovićevih ubica je jedna, a drugi je Daliborov "bi­znis" sa ianudama i reketom.
Kako je ubica još nepoznat, ni razlog zašto je stariji Mateović likvidiran se ne zna. Ipak, tih dana desile su se neke stvari koje su policiji bile indicija i svojevrsni trag, koji zbog nedostatka dokaza nikada nisu doveli do hapšenja zločinca. Dali­bor Mateović (29) ubijen je u kafiću "Vizard" u Sremskoj ulici, samo dan pošto je posle višegodišnjeg skrivanja iz Austrije u Srbiju izručen Dragan Nikolić Gagi, je­dan od trojice prvooptuženih za trostruko ubistvo u hotelu "Interkontinental" 15. fe­bruara 2000. godine.
Mateovićevom smrću kao da je nastavljen obračun iz 2002. kada su se na meti egzekutora našli mnogi Arkanovi prijatelji i kumovi. Iako se posle smrti brata jed­no vreme krio, Zvonko je ubrzo u sudnicu Okružnog suda u Beogradu prstom upro u Dobrosava Gavrića, kao ubicu Arkana, Mandića i Garića i kao čoveka koga je tog popodneva ranio u holu poznatog hotela.
Gavrić, Nikolić i Milan Đuričić Miki prošle nedelje, zbog tog masakra, osuđeni su na po 30 godina robije. To je bilo ponovljeno suđenje. I na prvobitnom suđenju oni su oglašeni krivim. Đuričić i Gavrić sada su u bekstvu. Veruje se da ih finansijski "pokriva" Andrija Draškovića, čije se ime, kao organizatora Arkanovog ubistva, sve vreme provlačilo tokom višegodišnjeg suđenja.
Nepunih mesec dana posle Mateovićevog ubistva, pala je još jedna žrtva - sve­dok. Ovog puta reč je bilo o očevidcu ubica Zorana Đinđića. Kujo Kriještorac (52), vlasnik pekare i nekoliko prodavnica ubijen je u Žarkovu, ispred kuće u kojoj je ži­veo. Do danas nije pronađen ubica koji je 1. marta ispalio nekoliko hitaca u glavu Kriještorcu, dok je sedeo u svom kombiju.

OPASAN SVEDOK
OVAJ ugostitelj možda bi i danas bio živ da nije ispunio svoju građansku du­žnost. Onog trenutka kada je na televiziji video poternicu sa slikama osumnjiče­nih za atentata na srpskog premijera, pozvao je policiju. Jedan lik, tih dana pred 12. mart 2003. urezao se Kriještorcu u pamćenje. Kako i zašto baš Vladimir Mili­savljević Budala, teško je reći, njega je ovaj svedok identifikovao.
Policiji je ispričao da je tih dana marta često prolazio Gepartovom ulicom, jer je renovirao svoju pekaru u obližnjoj Balkanskoj ulici.
- Dan, dva pre atentata hteo sam da parkiram auto ispred zgrade broj 14, ali mi to nije dozvolio mladić crne kose, rekavši da sklonim kombi, jer se tu izvode neki ra­dovi - ispričao je Kriještorac policiji, a kasnije i istražnom sudiji. - Na dan atentata hteo sam opet, oko 11,50 sati da se parkiram kod tog ulaza, ali mi je opet isti mladić rekao da se sklonim.
Premijer Đinđić ubijen je pola sata kasnije. Kriještorac je na osnovu fotografija ukazao na Milisavljevića, kao mladića crne kose koji mu nije dozvoljavao da se parkira ispred zgrade, koja je iskorišćena za atentat. Kriještorac je likvidiran upra­vo u kombiju koji je hteo da ostavi ispred Gepartove 14.

JORGINA SMRT
JOŠ jedan od onih koji su dovođeni u vezu sa mnogim likvidacijama u Beogradu, i sam se našao na meti nepoznatih egzekutora 30. oktobra 2004. Branko Jevtović Jorga bio je među prvima osumnjičen da je u ekipi koja je ubila Arkana. Tog krva­vog popodneva bio je u "Interkontinentalu". Jedno vreme se krio, a onda se pojavio kao svedok. Naravno, svedočeći u korist optuženih.
Njegovo ime je dovođeno i u vezu sa likvidacijom Slavka Ćuruvije. Vojislav Šešelj ga je pominjao, uz Zorana Davidovića Ćandu, Mikija Kurka i Ratka Romića, kao Ćuruvijinog ubicu. Jorgino ime, bar u podzemlju, dovodilo se u direktnu vezu i sa li­kvidacijom vođe surčinskog klana Zorana Šijana.
Ipak, Jevtović je ubijen ubrzo pošto je svedočio o trostrukom ubistvu u "Interkonti­nentalu".

NAPAD NA ŠOKA
SREDINOM 2004. ranjen je Zoran Nedović Šok (52), jedan od beogradskih "boso­va", čije je glavno "sedište" bilo na Bežaniji. U tom napadu ubijen je njegov telo­hranitelj Milutin Jovičić. Pucalo se "kalašnjikovim" iz "audija" u pokretu, na kola u pokretu. Taj stil, koji je bio karakterističan za zemunski klan, tog 27. jula iskori­stio je neko drugi.
Nedović je povezivan sa organizacijom ubistva Željka Ražnatovića. Blizak je sa Draganom Nikolićem Gagijem, osuđenim za Arkanovo ubistvo i s Andrijom Dra­škovićem. Desna ruka jedno vreme mu je bio Branko Jevtović Jorga. Policija je tvr­dila da je Šok organizovao i vodio grupu Zorana Uskokovića Skoleta, da trguje nar­koticima, da je u tesnoj vezi sa Goranom Mijatovićem Mitom (nedavno ubijen), kao i da stoji iza više likvidacija u Beogradu.
Posle ovog napada, koji još nije rasvetljen, Nedović je ponovo napustio zemlju.

Ostale vestiArhiva