Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da će na svaki način i svom snagom raditi na hapšenju i izručenju svih optuženih pred Haškim tribunalom za ratne zločine. "To je moj lični pristup i pristup demokratije u Srbiji. Moramo sve učiniti za pomirenje u regionu, a da bismo to ostvarili, svi moramo učiniti maksimalan napor da optuženi budu u Hagu", rekao je Tadić na konferenciji za novinare na regionalnom samitu u Karadjordjevu.

Na pitanje da li će predizbornu kampanju zasnivati na izručenju Ratka Mladića, Tadić je odgovorio: "Da, na svaki način". "Vlada u kojoj je vodeću ulogu imala Demokratska stranka je do ubistva Zorana Djindjića efikasno rešavala probleme i obaveze", podsetio je predsednik, koji je i lider DS.

Albanski predsednik Alfred Mojsiju ponovio je u Karadjordjevu stav Albanije da Kosovo treba da dobije nezavisnost, a Boris Tadić ponovio je protivljenje Beograda menjanju granica kao i zalaganje za kompromisno rešenje statusa Kosova.

Mojsiju je na konferenciji za novinare nakon završetka samita jugoistočne Evrope posvećenog borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma rekao da je "stav Albanije poznat" i da se ta zemlja zalaže za nezavisno Kosovo i za što skorije rešenje njegovog statusa. "Albanija ne odbija kompromis, ali to je samo način rešavanja pitanja statusa, ali ne i samo rešenje", rekao je Mojsiju ocenivši da će rešavanjem pitanja statusa Kosova doći do poboljšanja situacije u regionu.

Tadić je rekao da se Srbija protivi menjanju granica jer bi to dovelo do destabilizacije regiona. Takodje je napomenuo da se Kosovo u ustavu Srbije nalazi od 1912. godine. Tadić je istakao da pitanje statusa Kosova mora biti rešeno kompromisom i da mora da bude prihvatljivo za sve strane. "Srbija se protivi menjanju granica jer bi to dovelo do destabilizacije regiona", rekao je Tadić.

Zajedno protiv kriminala i terorizma

Predsednici zemalja jugoistočne Evrope usvojili su u Karadjordjevu deklaraciju o zajedničkoj borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma u kojoj su se obavezali na saradnju na svim nivoima. U deklaraciji koju su potpisali predsednici Albanije, BiH, Crne Gore, Hrvatske, Srbije i Rumunije posebno se insistira na razvoju sposobnosti obaveštajnih službi, policije i pravosudja da zajednički rade i razmenjuju sve informacije.

Zemlje jugoistočne Evrope će, kako se ističe, zajednički raditi na proširivanju zakonskih kapaciteta kako bi se uspešno suprotstavile organizovanom kriminalu i terorizmu, kroz zaključivanje sporazuma o policijskoj saradnji. Balkanske zemlje su se obavezale i na uspostavljanje i razvijanje veza sa organima Evropske unije zaduženim za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma, kao i sa NATO.

Šefovi država su se obavezali i na uspostavljanje stalnog dijaloga na tu temu na nivou predsednika država ili vlada i dogovorili se da se jedanput godišnje organizuju sastanci ministara unutrašnjih poslova ili pravde, dok će se saradnja na nivou eksperata odvijati neprekidno.

Povod za donošenje deklaracije je ocena da su balkanske zemlje, koje su u procesu konsolidacije regionalne stabilnosti, "u velikoj meri" izložene opasnostima organizovanog kriminala i terorizma.

Srpski predsednik Boris Tadić rekao je da je na skupu konstatovano da je veliki problem i siromaštvo, koje je pogodno tle za organizovani kriminal. Na konferenciji za novinare, Tadić ukazao da problem predstavljaju "granične i druge barijere" dok za kriminalce barijere "ne postoje". Tadić je skup ocenio kao "izuzetno koristan" zbog donošenja deklaracije i plana koji će biti sproveden u saradnji sa EU.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović izrazio je spremnost svoje zemlje da pruži doprinos suzbijanju terorizma i organizovanog kriminala.

Hrvatski predsednik Stjepan Mesić pozdravio je činjenicu da je na skupu bilo reči o institucionalizaciji saradnje u borbi protiv ta dva fenomena koji, kako je ukazao, predstavljaju "veliku opasnost" za region. Mesić je istakao da je na samitu pokazana politička volja za zajedničko delovanje, iz koje će uslediti saradnja na nižim nivoima.

Predsedavajući Predsedništva BiH Borislav Paravac i predsednik Albanije Alfred Mojsiju složili su se da su terorizam i organizovani kriminal regionalni problemi koji zahtevaju zajednički odgovor i saradnju.

Makedonski predsednik Branko Crvenkovski rekao je da u regionu deluje "široka koalicija organizovanog kriminala čiji je jedini cilj sticanje novca na kriminalan način" i da je zato potrebna zajednička akcija kako bi ta koalicija bila pobedjena.

Pored predsednika Srbije, Crne Gore, Hrvatske, BiH, Makedonije, Albanije i Rumunije, u radu skupa učestvovali su i predstavnici Bugarske.

Ostale vestiArhiva