Srbija je i dalje na začelju Evrope. Poruka iz Luksemburga je jasna: pregovori sa EU neće se nastaviti sve dok srpske vlasti ne ostvare punu saradnju sa Haškim tribunalom. Kada će to biti, niko ne zna, ali se svi slažu da će nas to skupo koštati.

Rampa koju su šefovi diplomatije EU juče u Luksemburgu ponovo stavili ispred Srbije nanosi nam veliku finansijsku štetu. Dok čekamo da se pregovori nastave, naši susedi Rumuni i Bugari, koji u EU ulaze sledeće godine, nemaju problem sa pristizanjem stranog novca, već muku muče kako da ga potroše. A Hrvatska i Makedonija raspolažu duplo većim sredstvima iz fondova EU nego mi.

Jelica Minić iz Evropskog pokreta za Srbiju objašnjava da zastoj u pregovorima sa EU za Srbiju znači loš međunarodni imidž zemlje, kao i znatno lošiju poziciju u pregovorima o statusu Kosova. Kako kaže, o stranim ulaganjima da i ne govorimo, jer nepostojanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i činjenica da Srbija nije članica „Partnerstva za mir“ ne ohrabruju investitore da ulažu novac.

Ona tvrdi da je moguće da će pregovori još više kasniti ukoliko nakon izbora u Srbiji dođe do velikih kadrovskih zahvata u timu koji pregovara.

- Glavni krivci za takvo stanje su politički akteri u zemlji koji su zatočenici SRS i SPS, kao i odgovarajućih službi koje nisu raskinule sa prošlošću - smatra Minićeva.

Ukoliko Srbija na putu ka EU izgubi samo šest meseci, kako Minićeva tvrdi, to bi na duže staze za Srbiju značilo gubitak od oko skoro 1,1 milijardu evra. Kako ona kaže, EU je u periodu do 2013. za pretpristupne fondove namenjene kandidatima i zemljama koje su potencijalni kandidati izdvojila oko 11,5 milijardi evra, od čega će Srbija godišnje dobijati oko 180 miliona evra. Kada postane kandidat za članstvo, novčana pomoć namenjena Srbiji će se udvostručiti. Minićeva objašnjava da svakim odlaganjem pregovora Srbija gubi vreme u trci za kandidata za članstvo, a time i ogromne sume koje su na raspolaganju kandidatima. Takođe, Srbija će od sledeće godine na raspolaganju imati novac samo za jačanje institucija i prekograničnu saradnju, dok bi se u domaću kasu kandidaturom za članstvo slivao novac i za obnovu infrastrukture, selo i socijalni razvoj.

- Što pre završimo pregovore i potpišemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, brže ćemo postati kandidati i moći da koristimo dodatna sredstva - kaže Minićeva i objašnjava da je Hrvatskoj na putu od potpisivanja Sporazuma do kandidature za članstvo trebalo skoro tri godine, dok je Makedoniji trebalo godinu dana više.

Kako za „Blic“ navodi Božidar Đelić, bivši ministar finansija i direktor za jugoistočnu Evropu „Kredi agrikol banke“, Rumunija i Bugarska tri meseca pred ulazak u EU doživljavaju pravi investicioni bum. Ali ne zbog toga što su njihove nacionalne ekonomije toliko jake, već zbog ulaganja iz inostranstva. Ove zemlje, objašnjava on, imaju problem da apsorbuju novac koji stiže, što je i problem sa kojim se suočavaju zemlje koje ulaze u EU.

- Bugarska, koja je Srbiji približna po broju stanovnika, dobijala je 2003. približno istu sumu novca od EU kao i Srbija, oko 200 miliona evra godišnje, a kada uđe u Uniju očekuje je i do devet puta više - kaže Đelić. On upozorava i na činjenicu da se evropski budžet pravi na šest godina i da je već napravljen za period od 2007. do 2013, tako da smo već u ogromnom zakašnjenju. Ako ispunimo odgovarajuće standarde, značajniju investicionu injekciju možemo očekivati tek nakon 2013. godine.

- Zato je na Srbiji da ne prokockamo i budžet za sledeći šestogodišnji period, jer bismo u tom slučaju imali više od deceniju i po nazadovanja iza ovih zemalja - ukazuje on.

I Ksenija Milivojević, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, ocenjuje da se udaljavamo od fondova EU, od nekoliko stotina miliona evra. Da je Srbija zbog prekida pregovora izgubila mnogo, tvrdi i šef diplomatije Srbije Vuk Drašković.

- Nije u pitanju samo Ratko Mladić već ceo poredak, čitava mreža bivšeg režima i optuženi za ubijanje žena, dece, golorukih zarobljenika - kaže Drašković za naš list.

Može i hrvatski model

Lociranje Ratka Mladića bio bi dovoljan uslov da EU nastavi pregovore sa Srbijom, tvrdi za „Blic“ izvor blizak Vladi Srbije.

- Tako bi trebalo tumačiti izjavu Džefrija Huna, britanskog ministra za Evropu. Izručenje nije apsolutni uslov za nastavak pregovora - kaže naš sagovornik. To bi moglo da ublaži stav EU i SAD i da se odobri nastavak pregovora, uz obavezu nove vlade da Mladića, ako je u Srbiji, izruči odmah posle izbora koji se očekuju u decembru. Sagovornik „Blica“ ističe da je Karla del Ponte spremna da izvesti EU o napretku u saradnji i ako bi vlasti otkrile njegovo sklonište van Srbije.

- Koštunici je rečeno da, ako Mladić nije u Srbiji, primeni model Hrvatske kada je uhapšen general Gotovina. Za tako nešto dat mu je rok do referenduma - tvrdi naš izvor. Anton Nikiforov, portparol haške tužiteljke, kaže za „Blic“ da je Del Ponteova, međutim, Koštunici jasno poručila da zna da je Mladić u Srbiji.

S druge strane, SAD bi, kaže naš izvor, popustile pritisak ukoliko bi Vlada privela, ispitala i zadržala u pritvoru bivšeg šefa Vojnobezbednosne agencije Acu Tomića, bivšeg načelnika Generalštaba Vojske SCG Branka Krgu i Mladićevog sina Darka Mladića.

Takođe, SAD su tražile da premijer Koštunica upozna javnost Srbije sa Mladićevim zločinima i zločinima ostalih optuženih, kao i da jasno kaže da će Mladić biti uhapšen, umesto što priča o njegovoj dobrovoljnoj predaji. Od Koštunice je, takođe, traženo da pozove SPC da podrži hapšenje i izručenje Mladića.

Ostale vestiArhiva