BEOGRAD - Romske porodice iz naselja Kablar u Ripnju juče su ponovo protestovale ispred Skupštine Beograda zbog loših higijenskih uslova u kojima žive. U naselju, u kome stanuje oko 70 ljudi, nedavno je isključena struja, a poslednjih nekoliko godina prinuđeni su da piju vodu lošeg kvaliteta, koja izvire na mestu gde se slivaju otpadne vode, zbog čega su mnogi oboleli od žutice, tuberkoloze, šuge... Pre osam godina, Romi su se uselili u dve barake Fabrike za izradu puteva "Kablar" iz Kraljeva, koje se sada nalaze u očajnom stanju.

- Barake su toliko propale da u njima nema uslova za normalan život. Vlaga je i na podu i na plafonu. Nemamo struju, ali to i ne tražimo. Potrebna nam je samo voda jer smo od vode lošeg kvaliteta skoro svi oboleli. Naročito je teško deci. Niko nije zaposlen, a hranimo se iz kontejnera. Od predsednika opštine Voždovac Gorana Lukačevića tražili smo da nam barem jednom nedeljno obezbedi cisternu s vodom, ali od toga nije ništa učinjeno - kaže Milovan Stojanovski. On dodaje da su se obraćali i nevladinim organizacijama, kao i romskim udruženjima, ali da niko nije hteo da im pomogne.

Biljana Trišić, jedna od stanarki iz ovog naselja, kaže da ima troje dece, i da su sva obolela zbog loših uslova u kojima žive.
- Svi beže od nas kada čuju da smo iz Kablara, bilo da smo u autobusu, prodavnici, školi. Teško nam je, ali niko nas ne primećuje. Zato, dokle god nam se neko ne obrati i obeća nam da će nam pomoći, nećemo otići odavde - kaže Trišić.

Tačan broj Roma u Srbiji nije poznat, a smatra se da u našoj u zemlji živi između 150.000 i 800.000 pripadnika ovog naroda. Većina njih je siromašna, mada ima i ekstremno bogatih, koji ne obraćaju pažnju na svoj narod. Čak 98 odsto Romkinja su nezaposlene, a 68 odsto Roma nema trajno zaposlenje.

- Više od polovine romske dece ne kreće u školu, a mnogo manji broj njih ne završi svoje obrazovanje. Romska deca su diskriminisana i u samoj školi, često sede sami u klupi, na odmoru se igraju u zabačenim uglovima dvorištima, a nastavnici im često daju manje ocene nego što zasluže. Zbog nepoznavanja jezika, romsku decu često šalju u specijalne škole i zato su obeležena do kraja života.

- U trećem-četvrtom razredu deca napuštaju školu i pomažu svojim roditeljima. Oni skupljaju papir, peru automobile i na taj način pomažu porodici da opstane - objašnjava sociolog prof. dr Božidar Jakšić. On smatra da je diskriminacija deo svakodnevne sudbine Roma u svim zemljama, a u Srbiji je ta diskriminacija nešto manja.

Da bi se prevazišle predrasude koje prate Rome, Švajcarska agencija za razvoj i saradnju u saradnji s Francuskim kulturnim centrom od 20. oktobra do 18. novembra organizuje manifestaciju "Život i kultura Roma u Srbiji".

- Hoćemo da prikažemo uspešne životne priče Roma i njihovu umetnost. U petak će Zoran Tairović održati koncert "Molitva za jug" u Zadužbini Ilije Kolarca. Izložba fotografija "Stvarnost i nade" biće otvorena 23. oktobra u Francuskom kulturnom centru i trajaće do 18. novembra, a posetioci će na fotografijama moći da vide svakodnevni život Roma.

- Okrugli sto "Kulturni identitet i integracija Roma" biće održan 25. oktobra u Zadužbini Ilije Kolarca, a tokom novembra u Francuskom kulturnom centru biće prikazana tri filma čiju su autori Romi - najavljuje Korin Salerno, direktor Švajcarske agencije za razvoj i saradnju u Srbiji.

SKORO 30.000 ROMA U VOJVODINI

U Vojvodini ima 29.057 registrovanih Roma, što čini 1,43 odsto stanovništva. Pretpostavlja se da je broj Roma značajno veći jer se i dalje veliki broj izjašnjava za pripadnike drugih nacionalnih grupa najčešće prema jeziku sredine koji govore (Srbi, Mađari, Rumuni) i mnogi žive u neregistrovanim naseljima ili nisu prijavljeni. Socijalni položaj Roma u Vojvodini je veoma nepovoljan. Romske porodice se suočavaju sa ozbiljnim problemima siromaštva, loših higijenskih uslova stanovanja, nedostatkom potrebnih dokumenata potrebnih za ostvarivanje prava iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite...

Ostale vestiArhiva