Beograd - Srednjoškolci koji su ove godine upisali školu na kraju školovanja polagaće maturu u zavisnosti od toga koji su tip srednje škole pohađali. Učenici gimnazija će imati opštu maturu, srednjoškolci koji završe trogodišnje škole imaće završni ispit, a srednjoškolci iz četvorogodišnjih škola polagaće stručnu maturu. Opštu maturu, koja omogućava direktnu prohodnost na sve fakultete, moći će da polažu i srednjoškolci koji su položili stručnu maturu, kako bi im se otvorio put za izbor i drugih fakulteta sem stručnih. U Ministarstvu prosvete kažu da je cilj nove strategije srednjeg stručnog obrazovanja da učenici posle završetka škole godinu, dve ne moraju da se obučavaju da bi počeli da rade, zbog čega se i uvode ove mature.

Refik Šećibović, urednik časopisa Obrazovanje i razvoj i pomoćnik bivšeg ministra prosvete, smatra da reforma srednjestručnog obrazovanja ne odgovara fakultetima.
- Reforma srednjeg obrazovanja, koju je ministar prosvete Slobodan Vuksanović nastavio, sublimirana je u pilot odeljenjima koja su okrenuta isključivo ka stručnoj maturi i tržištu rada. To ne odgovara našim fakultetima. Jedan veliki lobi na beogradskom univerzitetu iz ličnih razloga pokušava na sve načine da obori tu reformu i da se ne uvede opšta i stručna matura. Sa stručnom maturom ne možete direktno da idete na studije već morate da polažete prijemni ispit i to će automatski smanjiti mogućnost nekih kategorija stanovništva da upisuju fakultete. Opšta matura će ukinuti prijemne ispite i izvor prihoda određenog broja fakultetskih profesora. Sadašnji sistem srednjeg obrazovanja prikriva veliko odustajanje od studija, što imamo na beogradskim fakultetima. Od čitave generacije studenata koji su 1997. upisali Ekonomski fakultet, do 31. decembra 2005. diplomiralo je 31,1 odsto, što je odličan rezultat u odnosu na jezičke, prirodnomatematičke fakultete, gde taj procenat ne prelazi 15 - rekao je Šećibović za Danas.
Prema njegovom mišljenju uvođenje opšte i stručne mature vrlo je važno jer podrazumeva da, na primer, učenik koji se školovao za pekara na kraju školovanja mora da zna da napravi burek. On kaže da će se kriterijumi mature pooštravati i biće prema evropskim standardima, pogotovo u medicinskim i elektrotehničkim školama.
- Matura će biti vrlo teška, ali će davati diplomu i vodiće ka tome da dete posle srednje stručne škole ima zanat u rukama, što će mu olakšati zapošljavanje. Poslodavci su decu iz pilot odeljenja prepoznali kao decu koja hoće da rade - rekao je sagovornik Danasa.
On predlaže da se poveća broj nastave sa opštom maturom jer će se tako ukinuti nepotrebna zanimanja u stručnim školama, kao što su turistički, trgovinski, komercijalni ili ekonomski tehničar. On kaže da su ona izmišljena zbog fakulteta, da bi ih đaci upisivali.
- U ekonomskim školama treba zadržati podelu na ekonomsku gimnaziju, s gimnazijskim programom i tu će svi nastavnici opšteobrazovnih predmeta moći da rade i zadrže svoje predmete. Treba napraviti podelu u stručnim školama na one koji će školovati decu za fakultete i one koje će ih školovati za rad. Takozvane tehničke gimnazije i klasične srednje stručne škole - ističe Šećibović.

Odlučni rezultati oglednih odeljenja

Ogledna odeljenja koja su uvedena u 55 srednjih stručnih škola pokazala su odlične rezultate, jer je čak 80 odsto svršenih učenika u poljoprivrednim i mašinskim školama našlo posao u roku od tri meseca. Osam najvećih evropskih unija poslodavaca specifikovalo je koja znanja i veštine treba da ima učenik po završetku školovanja. To su pismenost i matematika, a prema mišljenju Bogoljuba Lazarevića, pomoćnika ministra prosvete, treba dodati i strani jezik. Praktične veštine su rešavanje problema, informacione tehnologije i posedovanje radne etike, socijalne komunikacija i rad s drugima, a lične samostalnost, odgovornost i preduzetnički stav.

Ostale vestiArhiva