BEOGRAD - Naftna industrija Srbije rešila je da se otarasi velikog broja oružja. Naime, raspisan je javni oglas za prodaju rashodovanog vatrenog oružja - 63 komada karabina 8/57, 38 vojničkih puška, 13 malokalibarskih pušaka, pa čak i jedna automatska APM - 41. Iako je NIS-u osnovna delatnost nafta, ostaje nepoznato koliko ih još imaju i da li im se slučajno zagubilo i neko artiljerijsko oružje.

Nadležne za odnose sa javnošću u NIS-u nismo uspeli da dobijemo već pet dana, tako da smo bili uskrađenji za objašnjenje. Ali, sa druge strane, novinar nedeljnika Vreme Miloš Vasić ističe da to nije ništa neobično i da su neke firme držale protivavionske topove 20 milimetara.

- To je sve zaostavština iz vremena opšte narodne odbrane i društvene samozaštite. Tada su preduzeća bila u obavezi da imaju dobro naoružane službe obezbeđenja kako bi sačuvale strateške objekte. Ali i za slučaj invazije padobranaca iz Rusije ili NATO pakta - objašnjava Vasić. Kako nam je rekao, tokom poslednjih ratova na teritoriji bivše Jugoslavije veliki broj oružja iz preduzeća uzela je vojska i policija.

- U nekim firmama od strateškog značaja je ostalo oružje. Sada se to prodaje na tržištu i to je dobar znak - konstatovao je Vasić.

Profesor na Fakultetu za bezbednost Zoran Dragišić naglasio je da retko ko može da zna koliko ima oružja u javnim preduzećima i da bi takve informacije mogli da imaju samo ljudi koji su bili zaduženi za bezbednost u tim firmama.

- Mi smo nekad imali teritorijalnu odbranu koja je bila zasnovana na proizvodnom principu, odnosno sama preduzeća su činila teritorijalne jedinice. Obezbeđenje tih firmi je nosilo duge cevi. Određena količina oružja je kasnije povučena iz preduzeća, ali je veliki broj i dalje ostao. Ipak, treba napomenuti da to oružje sada nema nikakvu funkciju jer službe obezbeđenja više nemaju potrebu da budu naoružane - smatra profesor Dragišić. Iako mnogi misle da je kriminalcima mnogo lakše da dođu do oružja iz javnog preduzeća nego li, na primer, iz vojske ili MUP-a, Dragišić, tvrdi suprotno.

- Svako javno preduzeće ima svoja interna pravila. S nekima sam se i upoznao tako da slobodno mogu da zaključim da nije lako doći do oružja u ovim mestima - rekao je Dragišić. Inače, Vojska Srbije ili Ministarstvo unutrašnjih poslova trebalo bi da znaju koliko u javnim preduzećima ima oružja. Međutim, obe institucije su se proglasile nenadležnim.

ŠTA KAŽE ZAKON?

Zakon o oružju i municiji dozvoljava javnim preduzećima držanje dugih cevi. U članu 17 pomenutog zakona piše da "državni i drugi organi, preduzeća, ustanove i druga pravna lica mogu nabavljati i držati oružje i municiju radi obavljanja njihove delatnosti, odnosno aktivnosti, na osnovu odobrenja nadležnog organa i to za: automatsko i poluautomatsko oružje, osim automatskih pištolja - organima, preduzećima, ustanovama i drugim pravnim licima koja neposredno obavljaju poslove fizičkog obezbeđenja i zaštite objekata, radi obavljanja njihove delatnosti". Međutim, isti zakon ograničava nabavljanje municije na "količinu koja je potrebna za njihovu delatnost".

Ostale vestiArhiva