Da li će spekulacije o ukidanju depozita na kredite koje se ovih dana mogu čuti uskoro postati realnost teško je u ovom trenutku tvrditi. Činjenica je, međutim, a u to smo se uverili na terenu, da pojedine banke savetuju klijentima da odlože podnošenje zahteva za kredit jer se uveliko "kuva" odluka o ukidanju depozita. Iako smo od bankara saznali da su tu ideju podržale gotovo sve banke i da je predlog upućen Narodnoj banci Srbije, Radovan Jelašić, guverner NBS, tvrdi da takva inicijativa niti zahtev slične sadržine nije stigao u centralnu banku. "Dok inflacija ne bude u potpunosti obuzdana, na snazi će biti restriktivna monetarna politika", kategoričan je Jelašić.
Rade Bačković, specijalni savetnik u Udruženju banaka Srbije, kaže za Danas da bi NBS trebalo poslovnim bankama da omogući veću slobodu jer je tržište najbolji regulator. On je u tom kontekstu naveo primer Hrvatske gde su pre par godina ukinuti ne samo depoziti na kredite već i devizne kaluzule.
- Samo restriktivnom monetarnom politikom, bez istovremene intervencije u realnom sektoru, ne mogu se postići željeni efekti, ili bolje rečeno, mogu, ali samo na kratak rok. Ukoliko država ne usklađuje monetarnu politiku sa situacijom u realanom sektoru od poboljšanja ekonomskih pokazatelja nema ništa - ističe Bačković.
Naš sagovornik podseća da su osnovni generatori inflacije, na čije je suzbijanje usmerena restriktivna monetarna politika, slaba konkurentnost privrede i nizak stepen proizvodnje.
U Rajfajzen banci za Danas ističu da je učešće ili depozit snažan instrument banaka u zaštiti od potencijalnih prevara.
- Svi krediti zasnovani na impulsivnoj kupovini koji se odobravaju veoma brzo i uz minimalne provere klijenata i minimalna sredstva obezbeđenja, a takvi su upravo potrošački i gotovinski krediti, veoma su pogodni za profesionalne prevarante. Osnovni oblik prevare je da se iz nepostojeće ili čak za tu potrebu posebno registrovane kompanije pojavi u banci veliki broj "zaposlenih" sa zahtevom za kredt. Već kod prve otplate nestaje i kompanija i zaposleni. Jedini pravi instrument odbrane protiv ove pojave profesionalnih prevaranata je obavezno učešće kod potrošačkih i obavezan depozit kod gotovinskih kredita - ističu u Rajfajzen banci. Oni podsećaju da kod stambenih kredita međunarodni standardi propisuju obavezno učešće od najmanje 20 odsto vrednosti nekretnine koja se kupuje, kao i osiguranje života nosioca kredita.
Da bi zaustavila kreditnu ekspanziju usmerenu naročito ka stanovništvu, Narodna banka Srbije je prošle godine propisala stroga pravila kojih se sve banke prilikom odobravanja kredita moraju pridržavati.To, između ostalog, podrazumeva obavezno polaganje depozita od 20 odsto vrednosti kredita i ograničenje opterećenosti mesečne zarade korisnika kredita na jednu trećinu. Kredite odobrene pod drugačijim uslovima centralna banka tretira kao rizičane za poslovnu banku i podrazumeva povećavanje sredstava koja mora da izdvoji kao rezervu, što povećava njene troškove.
Boreći se da pridobiju poverenje što većeg broja klijenata poslovne banke su već pronašle načina da zaobiđu stroga pravila tako što su počele da kroz odobreni kredit finansiraju i depozit banaka. To u praksi ovako izgleda - odobreni iznos kredita banka umanjuje za iznos depozita, a razliku isplaćuju klijentu na račun. Iako se u prvi mah ovakvi uslovi kreditiranja mogu učiniti prihvatljivim, s obzirom na to da klijenta na početku kredit ne košta više, računice pokazuju da na kredit od 2000 evra koji je odobren uz kamatnu stopu od 12,58 odsto samo na ime kamata treba platiti približno onoliko koliko iznosi depozit koji se vraća klijentu. (Na depozit se, inače, obračunava minimalna kamata od jedan do tri odsto). Praktično, klijent posle plaćanja administrativnih troškova na ruke dobija 1.570 a ne 2.000 evra. Kredit ga sa kamatom košta 2.363.34 evra i depozit iznosi 424,48 evra.

Banke odobrile 457,5 milijardi dinara kredita

Poslovne banke su u prethodnih osam meseci odobrile ukupno 457,5 milijardi dinara kredita. Od toga stanovništvu je plasirano 176,6 milijardi dinara, a privredi 273,3 milijardi dinara zajmova. Istovremeno je odobreno i 854,2 miliona evra deviznih kredita, što je u odnosu na kraj prošle godine smanjenje za 27,7 miliona evra. Stepen naplativosti kredita je i dalje veoma visok i iznosi 91,3 odsto. Procenjuje se da će do kraja godine kreditna masa biti uvećana za još 50 do 60 milijardi dinara. Time će praktično njihov rast biti na nivou prošlogodišnjeg.

Abeceda ekonomije

Količina novca jednaka je zbiru cena svih roba na tržištu. Povećanjem količine novca povećava se tražnja. Pošto cene teže da se izjednače sa količinom novca, dolazi do njihovog povećanja. To je osnovna jednačina u ekonomiji - kaže za Danas Rade Bačković, specijalni savetnik u Udruženju banaka Srbije, komentarišući izjavu guvernera NBS Radovana Jelašića da će restriktivna monetarna politika biti na snazi sve dok se ne obuzda inflacija.

Ostale vestiArhiva