BEOGRAD - Visina školarina na našim fakultetima su od 16.000 dinara za pojedine fakultete u okviru Univerziteta u Prištini, pa sve do neverovatnih 240.000 dinara na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Srodni fakulteti imaju različite školarine zavisno od mesta gde se nalaze, pa tako medicina u Beogradu košta 125.000 dinara, u Kragujevcu 120.000 dinara, a u Prištini 65.000 dinara. Neki fakulteti, poput beogradskog Arhitektonskog, mogu da odrede tako visoku školarinu jer je veliko interesovanje brucoša, a kad je neko primljen, on i ne pita za cenu.

Za novac koji samofinansirajući studenti plaćaju obezbeđena im je kompletna nastava, predavanja, vežbe, različiti kolokvijumi, a akademci moraju potrošiti dodatan novac za udžbenike, prijave ispita i razne formulare koje popunjavaju svake godine.

- Nastava se održava bukvalno u toaletima i do kasnih večernjih časova. Ja sam na društvenom fakultetu i moram da nabavim samo knjige, dok moji drugovi na tehničkim fakultetima moraju da kupe materijal za vežbe. Imamo neke predmete za koje ne postoje knjige već moramo da kupujemo skripte i snalazimo se na različite načine - kaže jedan od studenata Filozofskog fakulteta koji protestuju.

Pre početka nove akademske godine studentske službe na fakultetima su zatrpane zahtevima studenata za sniženje školarine, a prof. dr Mira Petronijević, prodekan na Građevinskom fakultetu u Beogradu kaže da smanjenja cena neće biti.

- Školarina na Građevinskom fakultetu je 85.000 dinara i u nju je uračunato sve od predavanja, vežbi, kolokvijuma, raznih provera znanja, grafičkih radova... Studenti jedino moraju platiti prijavu ispita 300-400 dinara i to smo uveli da bismo ih naterali da nauče gradivo. Razumem da roditelji nemaju novac, ali ovde se radi o studentima koji su jednu godinu obnovili dva puta ili su prva godina pa nisu primljeni na budžet. Mi od države dobijamo novac za samo jednu trećinu materijalnih troškova, a ostalo moramo sami da obezbedimo - kaže profesor Petronijevićeva.

Slavica Spasić, prodekan za finansije na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu, kaže da novac koji plaćaju samofinansirajući studenti pokriva samo jednu četvrtinu novca koja je godišnje potrebna za predavanje i vežbe jednog akademca.

- Samofinansirajućim studentima naplaćujemo školarinu onoliko koliko dobijemo novca od države za jednog budžetskog studenta. Ostatak novca, znači oko 75 odsto, pokriva fakultet od svojih prihoda. Nikad nismo koristili školarine samofinansirajućih studenata da popunimo rupe u budžetu.

- Država nam ne daje dovoljno ni za budžetske studente. Mi od države godišnje dobijemo 12,5 miliona dinara, a samo za grejanje nam je potrebno oko 15 miliona dinara. O nastavi da ne govorimo. Računali smo da bi školarina trebalo da bude bar tri puta viša kako bi pokrili sve troškove koje jedan student ima - kaže profesor Spasićeva i dodaje da studije farmacije u Bugarskoj koštaju 4.000 evra, u Češkoj 5.000, a u razvijenijim evropskim zemljama i do 9.000 evra.

Fakultet muzičke umetnosti je jedan od retkih fakulteta koji nije povećao cenu studiranja u odnosu na prošlu godinu. Školarine su od 100.000 do 120.000 dinara, zavisno od smera, i važe samo za studente koji su upisani kao samofinansirajući, a akademci koji obnove godinu plaćaju polovinu te sume.

- Nismo povećali cenu studiranja jer je i ova dosta velika, a radimo i u veoma skučenom prostoru i sa lošim instrumentima. Za visoke školarine i lošu situaciju na fakultetu odgovornost snosi Ministarstvo prosvete. Mi imamo veoma mali broj samofinansirajućih studenata i oni, kao i ostali akademci, imaju predavanja i vežbe u malim grupama ili imaju individualnu nastavu sa profesorima, a mogu da koriste naše instrumente za vežbanje - objašnjava profesor Milan Mihajlović, dekan Fakulteta muzičke umetnosti, i dodaje da školarina na evropskim muzičkim akademijama košta i po nekoliko hiljada evra.

OZBILJNA TEMA

Profesor Slavica Spasić, prodekan za finansije na Farmaceutskom fakultetu, smatra da finansiranje fakulteta nije dobro rešeno.
- To je ozbiljna tema kojom niko neće da se bavi. Trebalo bi da država izmiruje sve troškove za budžetske studente ili, ako država nema para, da svi studenti budu samofinansirajući, kao u Velikoj Britaniji. Tada bi država uplaćivala određeni iznos svim studentima, a ostalo bi oni plaćali-predlaže profesor Spasićeva.

Ostale vestiArhiva