Ako vidimo da je oko novog ustava Srbije bilo mnogo igara, sigurno je da će prava „žurka” početi kada (ili ako) građani na referendumu prihvate nedavno usaglašeni tekst najvišeg pravnog akta. Upravo izraz „žurka” upotrebio je funkcioner jedne od većih parlamentarnih partija opisujući probleme koji se očekuju u radu na zakonu za sprovođenje novog ustava, bez koga on ne može da zaživi, a koji će odrediti termine za izbore. I mada bi bilo logično očekivati da će se o ustavnom zakonu (za čije je usvajanje potrebna, kao i za ustav, dvotrećinska većina u parlamentu) lako postići sporazum, s obzirom na nivo konsenzusa postignutog o ustavu, trenutno je sasvim izvesno da je u vezi sa ovim zakonom – sve neizvesno. Neizvestan je čak i termin kada se on usvaja.

Slobodan Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda Srbije, smatra da zakon o sprovođenju ustava mora da bude usvojen u parlamentu istog dana kada se svečano proglasi novi ustav.

Podsećanja radi, aktuelni republički ustav usvojen je 28. septembra 1990. godine, kada i zakon za njegovo sprovođenje. Istovremeno su, 4. februara 2003. godine, usvojeni i Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora i zakon o njenom sprovođenju. U 134. članu važećeg Ustava Srbije stoji da „ustavni zakon stupa na snagu istovremeno s promenom Ustava”. Ali, ipak se sada, u svrhu dnevne politike, otvara pitanje njegovog pravnog tumačenja.

Jedan od pravnih stručnjaka, koji smatra da ima prostora za različito tumačenje pomenutog člana 134. Ustava Srbije (ali je želeo da ostane anoniman), kaže da pretpostavka da bi taj zakon mogao da bude donesen jeste da ustav, posle verifikovanja na referendumu, bude proglašen u Skupštini Srbije i objavljen u „Službenom glasniku”. Dakle, ističe naš sagovornik, ustavni zakon se tehnički ne može doneti u istom danu kada i ustav. Ali, na njemu može da se već sada radi pod pretpostavkom da će referendum uspeti.

Sličnim objašnjenjem će se sigurno služiti i parlamentarne stranke, čiji predstavnici su proteklih dana govorili o tome da rad na tom zakonu još nije počeo. A do referenduma je ostalo manje od deset dana.

Potpredsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac rekao je da je preuranjeno da u ovom trenutku započnu razgovori o ustavnom zakonu i istakao da je najbitnije da građani na referendumu potvrde novi ustav. Dušan Proroković, narodni poslanik iz Demokratske stranke Srbije, rekao je u sredu uveče u emisiji Studija B da „29. oktobra uveče” (dakle odmah po zatvaranju glasačkih mesta) treba sesti i dogovoriti se o ustavnom zakonu. Znači, ostaje vrlo malo vremena da se ustavni zakon uradi na vreme da bi bio usvojen zajedno sa proglašenjem ustava.

Zoran Lončar, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, u izjavi za „Politiku” kaže da veruje da će u parlamentu, koji je kao ustavotvorac nadležan za donošenje ustavnog zakona, biti postignut dovoljan stepen konsenzusa kako bi ustavni zakon mogao što pre da se usvoji, čime će se omogućiti sprovođenje novog ustava u život. „Ako to bude potrebno, Vlada Srbije će i ovom prilikom, kao što je to uradila u procesu usaglašavanja teksta novog ustava, pružiti punu pomoć, da bi se taj posao obavio što pre”, ističe Lončar, podsetivši da je i ranije govorio da se suštinska tačka neslaganja oko ustava neće nalaziti u tekstu samog ustava, nego u aktu koji sledi iza njega i ticaće se rokova za sprovođenje izbora. Ministar je uveren, kako kaže, da je osnovni razlog za višemesečni nerad nekih političkih opcija na ustavu u Skupštini upravo bežanje od izbora.

Brzo postizanje konsenzusa koji bi omogućio usvajanje ustavnog zakona istovremeno sa proglašenjem ustava, naravno, nije nemoguće postići u teoriji, ali ga je u ovom trenutku zaista teško očekivati. Na ovom zakonu se, zbog toga što reguliše izborne rokove, direktno prelamaju dnevnopolitički stranački interesi, a pošto je i ovde potreban široki konsenzus, više nije reč samo o političkoj volji nego i o skupštinskoj matematici.

Za ustavni zakon mora da glasa najmanje 167 poslanika, i to praktično znači da se ne može usvojiti bez 80 poslanika radikala. Odnosno, može kada bi svi ostali bili „za”, ali teško je očekivati da će Nataša Mićić, Žarko Korać i Goran Svilanović, koji vode kampanju za bojkot referenduma, glasati za ustavni zakon. A bez ove „trojke” i SRS-a – ostaje minimalnih 167 poslanika, s tim što nije izvesno da bi svi od 12 poslanika koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi (pored Nataše Mićić) glasali za ovaj zakon. S druge strane, zakon bi se mogao usvojiti bez DS-a i G17 plus (ukoliko stranka Mlađana Dinkića ispuni obećanje i izađe iz vladajuće koalicije), jer njihove dve poslaničke grupe imaju ukupno 65 poslanika. Uz 22 poslanika Socijalističke partije Srbije ustavni zakon bi se mogao „minirati”, ali male su šanse da socijalisti budu na istoj strani sa DS-om i G17 plus.

Socijalisti, inače, ovih dana zatežu situaciju. Potpredsednik SPS-a Milorad Vučelić izjavio je ove nedelje da socijalisti neće glasati za ustavni zakon ako u njemu bude naznačeno da će se izbori u Srbiji održati u decembru, i založio se da istovremeno budu održani izbori na svim nivoima. Socijalistima decembar ne odgovara jer ne bi stigli da se organizuju za izbore, budući da tada na kongresu stranke biraju novo rukovodstvo.

Da podsetimo, DS se zalaže za istovremeno održavanje predsedničkih i parlamentarnih izbora i to u decembru, G17 plus je za to da se u decembru održe samo parlamentarni izbori, a kasnije predsednički, tako misle i radikali, dok su u Demokratskoj stranci Srbije, prema izvorima iz te stranke, za to da budu zajedno održani eventualno parlamentarni i pokrajinski izbori u Vojvodini. Prema našim izvorima, mada bi voleli da uđu u izbornu godinu, ni DSS-u ne bi previše smetalo da parlamentarni izbori budu u decembru, jer bi u tom slučaju, kako računaju, požnjeli pozitivne efekte usvajanja novog ustava, a izborima u decembru bi se, očekuje se, odložilo i rešenje za status Kosmeta. A „šlag na torti” bila bi činjenica da šef države i lider DS-a Boris Tadić, dakle najjači adut demokrata, bez istovremenih predsedničkih izbora ne bi imao dovoljno mogućnosti da kao predsednik svih građana učestvuje u predizbornoj kampanji svoje stranke.

Miodrag Radojević, istraživač u Institutu za političke studije, ne očekuje brzo postizanje dogovora među parlamentarnim strankama o ustavnom zakonu, ali je moguće, kako ističe, da taj dogovor ipak indirektno ubrza međunarodna zajednica, kojoj se očigledno žuri, s obzirom na to da je momenat proglašenja rešenja za status Kosmeta vezala za izbore u Srbiji. Ipak, Radojević smatra da će novembar i decembar biti period konsultacija, dogovaranja, prepucavanja i razmirica oko usaglašavanja izbornih rokova, te da je moguć paradoks – da ustav važi, ali ne u celini. Odnosno, važio bi u delovima čija primena ne zavisi od ustavnog zakona. Izlazak iz pat-pozicije, prema mišljenju Miodraga Radojevića, biće glasanje o budžetu krajem godine. To će biti trenutak kada će vlada biti „matirana” i parlamentarne izbore, prema njegovoj proceni, treba očekivati u februaru ili martu 2007.

Lokalni izbori

Posle usvajanja novog ustava, najkomplikovanija će biti priprema za lokalne izbore. Pre tih izbora treba doneti nove zakone o teritorijalnoj organizaciji (ovo je posebno značajno, jer je za njegovo izglasavanje potrebno minimum 126 od 250 poslanika u skupštini), o lokalnoj samoupravi i o lokalnim izborima, a svakako je vreme i za donošenje zakona o glavnom gradu. Kako nezvanično saznajemo, svi ovi zakonski predlozi su u završnoj fazi izrade u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, potpuno su usaglašeni sa novim ustavom i moći će da se ponude Skupštini na usvajanje u roku koji predvidi ustavni zakon.

Šta je ustavni zakon

Laički rečeno, kao što svaki zakon ima prelazne i završne odredbe, on predstavlja „prelazne i završne odredbe” novog ustava, kao mnogo složenijeg pravnog akta, i sastavni je deo ustavne procedure. Ovaj zakon sadrži, najpre, odredbe o načinu formiranja svih državnih institucija i organa koji su predviđeni budućim ustavom (Narodna skupština, predsednik republike, vlada, pokrajinska skupština, lokalne skupštine, pravosuđe, Narodna banka, zaštitnik građana, državna revizorska institucija), kao i rokove u kome će se oni obrazovati i rokove u kojima će se izabrati nosioci funkcija. Deo odredbi tiče se onih organa koji eventualno prestaju da postoje ili nastavljaju i dalje da postoje bez izbora nosilaca funkcija, a jedna grupa odredaba odnosi se na pitanja pravnih propisa koji se moraju doneti kao i rokova u kojima se moraju doneti. Ustavni zakon sadrži i odredbe koje se bave propisima koji prestaju da važe ili nastavljaju da važe i dalje sa predviđenim preciznim rokom za njihovo usaglašavanje sa ustavom.

Šutanovac: Izbori u decembru

Dragan Šutanovac, potpredsednik Demokratske stranke i narodni poslanik, ističe da je „donošenje ustava i ustavnog zakona za DS samo deo procesa koji treba da se finalizira izborima u decembru i dobijanjem nove vlade koja će imati pun kapacitet u parlamentu”. „Bez obzira na stranke, pre svega SRS, koje su u strahu od izbornog poraza, mislim da će politička logika prevladati taj strah i da će i parlamentarni i predsednički izbori biti u decembru”, kaže Šutanovac za „Politiku”, podsetivši da je, kako je rekao, vlada pala – „ da nemamo dva ministarstva, da imamo tri ministra i potpredsednicu vlade u ostavci čije će se ′pismene′ ostavke konstatovati na sledećoj sednici, i time će se formalno ispuniti uslovi za raspisivanje izbora”.

Šutanovac ne očekuje da će se dogoditi scenario po kome će većina u parlamentu biti protiv istovremenih predsedničkih i parlamentarnih izbora, a na pitanje da li će, ako se to ipak dogodi, poslanici DS-a prisustvovati sednici na kojoj će se raspravljati o ustavnom zakonu ili glasati za njega, on kaže da njegova stranka trenutno nema stav o drugim opcijama. O tome će se, kako dodaje, tek raspravljati u okviru stranačkih organa.

Nikolić: Za kampanju bar 45 dana

Radikali se neće protiviti da se parlamentarni izbori održe do kraja godine, ali bi predsednički trebalo da budu nakon njih – izjavio je za „Politiku” šef poslaničke grupe SRS u Skupštini Srbije Tomislav Nikolić, naglasivši da traži od političkih partnera da odmah počnu razgovore o rokovima za održavanje izbora kako bi se što pre dogovorili o ustavnom zakonu i usvojili ga istovremeno sa proglašavanjem ustava.

– Oštro danima kritikujem predsednika Republike Borisa Tadića, vlade Vojislava Koštunicu i Skupštine Srbije Predraga Markovića što ovakav razgovor nisu ni započeli. Stav da moramo usvojiti ustavni zakon naporedo sa proglašavanjem Ustava, ako želimo da pokažemo da ga donosimo po svim demokratskim propisima, izneo sam sa skupštinske govornice na sednici na kojoj smo jedinstveno izglasali novi Ustav Srbije – kaže Nikolić.

Na naše pitanje koje su prepreke, on odgovara da „SRS neće postavljati nikakve uslove upravo zato što se zalaže za što brže usvajanje ustava i svih potrebnih propisa”.

Ostale vestiArhiva