Odluka Vlade Srbije da pre vremena isplati trogodišnje obaveze koje ima prema Svetskoj banci u iznosu od 411 miliona dolara, razuman je potez, ocena je ekonomske stručne javnosti. Najavljujući da će Srbija zahvaljujući neplanirano visokom suficitu, rebalansom budžeta krenuti da izmiruje pre vremena deo svojih obaveza prema inostarnstvu, kako bi, s jedne strane, dalje smanjivala svoj spoljni dug, a s druge osigurala dovoljno prostora u budućim budžetima za ispunjenje plana kapitalnih investicija koje bi morale da iznose najmanje sedam odsto GDP, Mlađan Dinkić, ministar finansija u ostavci precizirao je da bi Srbija naredne godine trebalo da plati na ime kamata na kredite SB 131 milion dolara, godinu dana nakon toga 137, a 2009. godine 142 miliona dolara.
- Kamate čine 57 odsto našeg duga prema SB i ako ih sada isplatimo kada imamo para u budžetu, značajno ćemo relaksirati budžete u narednim godinama i tako stvoriti prostor, čak i ako ne bude ovoliko stranih direktnih investicija koliko je bilo ove godine, a uveren sam da će ih biti čak i više, da mnogo lakše izmirujemo neke druge budžetske obaveze i ono što je najbitnije povećamo kapitalne investicije, naglasio je Dinkić.
Prema njegovim rečima, Srbija danas mnogo lakše nego 2001. godine može da govori o svom javnom dugu, jer ga je u međuvremenu smanjila sa 170 na 38,5 odsto GDP. Plan je da se taj dug smanji za još 2,5 do 3,5 milijardi dolara


do sredine naredne godine, jer je već počela otplata duga prema MMF i

ostaje
da se u maju naredne godine izmiri druga polovina od ukupno 980 miliona dolara. Osim toga od Pariskog kluba je zatražena zamena milijarde dolara duga za investicije u infrastrukturu i već je sa Nemačkom jedan iznos tog duga regulisan, a na pragu smo rasterećenja i 1,1 milijarde dolara kosovskog duga. Kada se tome pridoda i ova prevremena otplata duga prema SB, po procenama Dinkića, Srbija neće imati nikakvih vidljivijih razloga da u narednim godinama, bez velikih balasta, ne krene u ubrzan razvoj.
Za razliku od ministra finansija ekonomista Mlađen Kovačević podseća na podatke Narodne banke Srbije, prema kojima je spoljni dug Srbije krajem avgusta iznosio 18,4 milijarde dolara.
- Prema mojim procenama zaduženost je tokom septembra povećana. Znači, otpis oko 700 miliona dolara obaveza prema Pariskom klubu poverilaca kao i izmirenje dela duga prema MMF od oko 485 miliona dolara početkom ove godine nisu ublažile stepen zaduženosti Srbije, izjavio je za Danas Mlađen Kovačević, naučni savetnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, komentarišući najavu Mlađana Dinkića, ministra finansija da će Srbija u novembru Svetskoj banci uplatiti 410 miliona dolara i tako unapred izmiriti trogodišnji dug prema toj instituciji.
Kovačević smatra da ovako visok spoljni dug predstavlja veliki teret za Srbiju, ali da se poslovne banke uprkos tome i dalje zadužuju. "Zato pretpostavljam da se spoljni dug, krajem septembra, približio cifri od 19 milijardi dolara, što je u poređenju sa zaduženjem u decembru 2005. (15,5 milijardi dolara) razlika od gotovo četiri milijarde."
Na pitanje da li Srbiji preti dužnička kriza naš sagovornik kaže da to neće biti tako očigledno sve dok imamo šta da prodamo. "Ali kada se okonča proces privatizacije i smanji mogućnosti za dodatno zaduživanje, a rate na dug za dve ili tri godine dostignu 3,5 do četiri milijarde dolara, i te kako ćemo se suočiti sa posledicama dužničke krize. MMF je u nekoliko navrata upozoravao da je jedan od najvećih problema Srbije ogroman spoljni dug i sugerisao da Srbija višak deviznih rezervi usmeri na vraćanje spoljnjeg duga", kaže Kovačević.

Na granici visoko zaduženih zemalja

Prema kriterijumima Svetske banke, zemlje čiji je izvoz 2,5 puta manji od visine duga, pripadaju grupi visoko zaduženih zemalja i Srbija je sada veoma blizu toj granici. U prilog tome govori podatak da je prošle godine izvoz robe i usluga iz Srbije bio 2,5 puta manji od visine spoljnog duga, a ne verujem da će taj odnos krajem 2006. godine biti povoljniji. Ako je za utehu, treba reći da i Bugarska, Rumunija i druge zemlje u tranziciji imaju slične probleme. Hrvatska je, na primer, posle prodaje svojih banaka strancima, spoljni dug za četiri godine povećala sa deset na 30 milijardi dolara, ali ta zemlja uspeva da servisira spoljni dug, jer ostvaruje visoke prihode po osnovu izvoza.

Ostale vestiArhiva