LAHTI – Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u finskom gradu Lahtiju da su se on i ostali lideri Evropske unije saložili da njihova energetska međuzavisnost treba da bude zasnovana na reciprocitetu – ali je odbio zahteve EU da Moskva ratifikuje ključni međunarodni sporazum o energetici.
Putin se pridružio liderima EU na njihovom neformalnom, jednodnevnom samitu o energetici, koji je održan u petak. Tokom radne večere lideri EU takođe su razgovarali o pogoršavanju odnosa između Moskve i Gruzije i istrazi povodom ubistva novinarke Ane Politkovske.

Putin je novinarima izjavio da je uveren da će Evropa i Rusija doći do zajedničkog pristupa o trgovini i investicijama u naftu i gas. On je dodao, međutim, da na povelji, na osnovu koje se ruski sektor energetike više otvara za inostrane investicije, treba još da se radi.

Četvrtina potrošnje nafte i gasa u EU potiče iz Rusije, pri čemu će se ova srazmera u narednim decenijama značajno povećati.

Lideri EU već dugo bezuspešno pokušavaju da ubede Rusiju da potpiše Energetsku hartiju iz 1991. Putin je nagovestio da će Rusija moći da se složi sa većinom principa iz ovog sporazuma kada, za nekoliko nedelja, budu počeli pregovori o novom strateškom partnerstvu sa EU.

„Mi nismo protiv principa koji su uključeni u povelju, ali verujemo da neki od njih mogu da budu bolje definisani”, rekao je Putin. I dodao: „Uveren sam da ćemo obezbediti zajednički pristup.”

Putin je ponovio stavove evropskih lidera rekavši da energetska saradnja treba da ima uporište u principima predvidljivosti evropskog energetskog tržišta i međusobne zavisnosti dobavljača i potrošača.

S obzirom na to da nije bilo naznaka o napretku povodom bilo kog istinski ozbiljnog pitanja, predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Baroso izjavio je da obe strane treba da ostvare međusobno poverenje.

„Za to je potrebna transparentnost, vladavina prava, reciprocitet, odsustvo diskriminacije, otvaranje i pristupačnost tržištima”, rekao je Baroso.

Želja EU jeste da evropski investitori imaju isti pristup ruskom tržištu energetike kao što je to slučaj sa ruskim kompanijama na evropskom tržištu i da mogu da koriste ruske gasovode i naftovode za izvoz gasa i nafte koje proizvode u Rusiji.

Evropske vlade nedavno su izrazile zabrinutost zbog tretmana na koji su neki evropski investitori imali prilikom pokušaja da se uključe u neke razvojne projekte vezane za gas i naftu u Rusiji.

Sektor energetike dobio je prioritetni značaj za EU pošto je Rusija u januaru prekinula isporuku gasa Ukrajini zbog spora oko plaćanja.

U dokumentu koji je za ovaj samit pripremila Evropska komisija naglašava se značaj sve većeg uvoza energetike iz regiona Mediterana, Crnog i Kaspijskog mora, Bliskog istoka i Zaliva.

Inače, pre početka samita lideri EU izjavili su da veruju da će Rusija pronaći ubicu novinarke Ane Politkovske.

Kada je reč o Gruziji, Putin je rekao da Rusija nije bila inicijator najnovije zategnutosti između dve zemlje.

„Problem nije između Rusije i Gruzije, već između Gruzije i Južne Osetije i Abhazije”, rekao je on, misleći na dve otcepljene gruzijske teritorije koje imaju podršku Rusije.

Ruski predsednik optužio je Tbilisi da želi vojnom silom da preuzme kontrolu nad ovim regionima i dodao da je nagomilavanje gruzijske vojske uzrok najnovijih problema.

Šef diplomatije EU Havijer Solana rekao je novinarima da je „praktično svakodnevno” bio u kontaktu sa Rusijom i Gruzijom pokušavajući da smiri situaciju i ubedi njihove lidere da započnu razgovor, ali bez ikakvog uspeha.

Ostale vestiArhiva