Od zahteva da BIA dostavi podatke o prisluškivanju ne bismo mogli da dobijemo ništa sem čistog politikanstva. Ovo što radi poverenik za informacije Rodoljub Šabić samo je na štetu države, tvrdi Zoran Stojković, ministar pravde, u razgovoru za „Blic“, komentarišući poslednja dešavanja oko zahteva „Inicijative mladih“.

Ministar Stojković odazvao se pozivu da bude naš gost, i u redakciji „Blica“ krajem prošle nedelje odgovarao je na pitanja naših urednika.
Kako to Šabić radi na štetu države?

- BIA ima obavezu da se stara o suzbijanju terorizma i spoljnog napada na državu. To je jedina situacija koja sa zahtevom za prisluškivanje može da se obrati Vrhovnom sudu Srbije. Ostalo rade organi MUP kod istražnih sudija. To su podaci sa državnom tajnom. Šta ako dobijemo odgovor da je BIA slušala troje ljudi zbog terorizma ili nekoliko ljudi zbog špijunaže? Nema analitike iole pristojnije države u svetu koja neće zaključiti ko je prisluškivan. Da napišete: tri slučaja, sva tri lica bila bi upozorena. U odluci BIA stoji, video sam je, da je prevashodni interes države da se ti podaci ne otkriju. Tu je BIA pogrešila. Ja bih, da sam na mestu BIA, odgovorio: „Ne možete da dobijete ono što je državna tajna“. Šabić ne može da skida državnu tajnu.
EU je već nekoliko puta ocenila da je stanje u srpskom pravosuđu loše.

- Kao i kod ostalih zemalja u tranziciji, postoje veliki problemi u pravosuđu: neefikasnost, loš kadrovski sastav i povećana korupcija. Nagomilao se ogroman broj predmeta, nešto smo uspeli da smanjimo Zakonom o parničnom postupku, a nešto medijacijom, odnosno vansudskim putem. Kod trgovinskih sudova za 50 odsto ubrzali smo postupke, jer smo izdvojili registre. Sudovi su urušavani još od devedesetih godina, sada je potrebno vreme da sve to vratite.
Sa kojim sudovima imate najviše problema?

- Imamo jak otpor kod Personalnog veća Vrhovnog suda Srbije jer, po mojim podacima, nema nijedne njihove odluke kojom traže smenu nekog sudije. Jednostavno, imaju negativnu solidarnost prema kolegama. Ustav kaže da je sud nezavisan u odlučivanju, ali ne i od Ustava i zakona i bilo koje odgovornosti.
Što vi ne tražite smene sudija?

- Nemam zakonskih ovlašćenja da smenim sudiju i tužioca čak i ako ima opstrukcije. Prisustvovao sam sednici VSS gde je zaključeno da je u 13 predmeta, od ukupno 1.700 razmatranih od strane Nadzornog odbora VSS, bilo nezakonitog ponašanja, pa čak i krivičnih dela. Podneli su zahteve za razrešenje Personalnom veću. U svih 13 slučajeva odbijeni su.
Često napadate Vrhovni sud Srbije.

- Oni izazivaju probleme svojim negativnim stavom i zaštitom sudija koje ne bi trebalo da štite. Nadzorni odbor i Personalno veće su njihovi organi. Pravu korupciju očigledno će morati da suzbijaju policija i tužilaštvo.
Poslednja u nizu odluka sudova koja je izazvala čuđenje u javnosti jeste i puštanje Sretena Jocića Joce Amsterdama na slobodu uz jemstvo od 300.000 evra.

- Zabrinuo sam se kada je njegov branilac kazao da je to valjana odluka. On je rekao da su svi okrivljeni za ubistva kod Okružnog suda u Beogradu na slobodi, pa zašto ne bi bio i ovaj za podstrekavanje na ubistvo!
U tom slučaju nije saslušan ni policajac koji je bio spreman da svedoči, a istražni sudija je doneo odluku da se Joca Amsterdam pusti?

- To ne znam jer nemam uvid u predmet. Svaki postupak koji je u toku uvek sam odbijao da komentarišem.
Šta u takvim slučajevima može ministar da uradi?

- Po pravu nadzora, mogu da stavim zahtev Personalnom veću za razrešenje ako za to postoji razlog.
Znači, sudija koji je doneo odluku o puštanju Joce Amsterdama biće razrešen?

- Ne mogu sada na to da vam odgovorim, jer ne znam šta je u predmetu. Šokantno je ono što kaže njegov branilac. Moramo da se zabrinemo kao građani, jer su nam pritvori puni ljudi koji su tu za daleko bezazlenije stvari.
Zašto nema rezultata sudskih procesa povodom afera koje su potresale javnost - „Mobtel“, „pancir“, „satelit“, „kofer“...

- Koliko znam, puno je urađeno oko „Mobtela“. Za 28 ljudi se vode postupci i on je već u završnoj fazi, a sve je urađeno za četiri-pet meseci. Takođe, „pancir“ je, po mojim informacijama, u završnoj fazi.
Kritikovali ste bivšeg ministra pravde kada se zalagao za rešenje da ministar predlaže kandidate za tužioce. Sada se to isto predlaže u nacionalnoj strategiji.

- Tužilac je deo izvršne vlasti kome je povereno gonjenje, ali ima druge mehanizme kojima obezbeđuje samostalnost u radu.

Svuda u svetu o tome brine vlada kao najviši organ izvršne vlasti, recimo u Nemačkoj, gde vlada može da postavi i razreši državnog tužioca. Na primer, ministar ne može da kaže: „Ne možeš da goniš“, ali može da kaže zašto je neki tužilac dužan da goni u određenom slučaju uz javno iznete razloge za taj zahtev. Tu se izbegava zloupotreba.

Vlada neće voditi istrage, niti je to njen posao.

Ostale vestiArhiva