U našoj zemlji do sada je pet puta transplantirano srce, 19 puta je urađena transplantacija jetre i oko 1.000 bubrega, i to u pet centara. Ipak, i pored toga što se u našim klinikama presađivanje organa radi više od tri decenije, Srbija je i dalje poslednja na listi po broju kadaveričnih transplantacija - uzimanja organa od osoba kod kojih je utvrđena moždana smrt.

Transplantacije organa obavljaju se na Vojnomedicinskoj akademiji, u Institutu za urologiju i nefrologiju KCS, Kliničkom centru u Novom Sadu, Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj i Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“. Transplantacije jetre i srca rađene su i u KBC „Dragiša Mišović“ i u Institutu „Dedinje“, dok transplantacije drugih organa praktično nisu ni rađene.

- Mi imamo odlične stručnjake i klinike gde bismo mogli da obavljamo transplantacije, ali nam nedostaje bolja organizacija i veći broj donora organa. Veoma je bitno povećati broj kadaveričnih transplantacija jer se samo na taj način neki organi mogu nabaviti, kao na primer jetra, srce, pluća... To može da bude pitanje života i smrti. Transplantacija organa, na primer, bubrega, jeftinija je i daje bolji kvalitet života od dijalize, ali osim od srodnika, kojih nije mnogo, organ se ne može nabaviti - objašnjava za „Blic“ dr Rajko Hrvačević, zamenik načelnika Vojnomedicinske akademije.

Prva uspešna transplantacija bubrega urađena je davne 1954. godine u Bostonu, a sada je ta intervencija razvijena do rutine. Transplantacije drugih organa su u punom zamahu. Većina solidnih organa, kao što je jetra, pluća, srce i creva danas se uspešno transplantiraju, a njihova funkcija posle transplantacije traje duže od deset godina, obezbeđujući pacijentima pun kvalitet života. Rade se i neke retke transplantacije kao što je transplantacija ruke, kojih je urađeno 12, kod četiri bolesnika su transplantirane obe ruke, a kod osam jedna. Prva takva transplantacija urađena je u Lionu u Francuskoj. Zbog toga se može slobodno reći da će vek koji je pred nama biti vek transplantacione medicine, napominje dr Hrvačević.

Posledica toga što je kod nas zaveštanje organa retko jeste to što u ovom trenutku 3.500 ljudi u našoj zemlji zavisi od aparata za dijalizu. Transplantacija jetre je spas za najmanje stotinu ljudi, a nije mali spisak ni onih koji umiru čekajući novo srce.

U jednom trenutku pomislilo se da je podela donorskih kartica odlično rešenje, ali ni to nije išlo kako valja. Do sada je u Srbiji podeljeno desetak hiljada donorskih kartica, a tek kad bi se u naredne dve godine javilo oko milion ljudi koji žele da zaveštaju svoje organe, godišnje bi naši lekari mogli da obave i do 250 kadaveričnih transplantacija bubrega, 100 jetri i ostalih organa, uzetih od moždano umrlih osoba. Time bi se ne samo zaustavio problem povećanja obolelih već bi se i smanjio.

- Zbog nedovoljnog broja organa za transplantaciju, napredovalo se u upoznavanju transplantacione biologije. Farmaceutska industrija napravila je dobre imunosupresivne lekove protiv odbacivanja organa, i zahvaljujući tome, sada se mogu raditi transplantacije između davalaca koji nemaju nikakvu tkivnu podudarnost, kao i kod osoba koje imaju različitu krvnu grupu. To je nekad bilo nepojmljivo - ističe dr Hrvačević.

Lista čekanja

Osnivanje agencije za zaveštanje organa pri Ministarstvu zdravlja pomoći će da se naši bolesnici nađu na listi čekanja u celom svetu.

- Veliki korak je to što se na pozitivnoj listi našla imunosupresivna terapija, lekovi koji sprečavaju odbacivanje transplantiranog organa. Time se naši pacijenti leče modernom terapijom. Lekove ne plaćaju, već ih uzimaju na recept - ističe dr Rajko Hrvačević i dodaje da svaka transplantacija koja se uradi u Srbiji ide na teret RZZZO.

Ostale vestiArhiva