Vašington - I pored Bušovih demantija, u Beloj kući evidentne su pripreme za značajnu promenu kursa u Iraku - Realizacija "Plana B" očekuje se posle 7. novembra, čim prođu izbori na kojima Bušovim republikancima preti ozbiljna opasnost da izgube većinu u oba kongresna doma.
U javnosti postaje sve primetnija "tiha pobuna" doskora apsolutno lojalnih Bušovih sledbenika iz republikanskog tabora, koji traže od predsednika da promeni svoj kurs intervencije u Iraku. Konkretno: da pod hitno napusti svoju spoljnopolitičku doktrinu na Srednjem istoku - doktrinu za koju se ovde uveliko smatralo da će predstavljati glavnu zaostavštinu 43. predsednika SAD. Opozicionari iz Demokratske partije odavno su lansirali tezu o "totalnom iračkom promašaju" kao svoje glavno oružje u kampanji pred nailazeće izbore od 7. novembra, kad će se birati svih 435 kongresmena iz Predstavničkog doma i po jedna trećina od 100 senatora i guvernera 50 država koje sačinjavaju SAD.
Od 1994. republikanci imaju značajnu većinu u oba kongresna doma, ali iz redova njihovih najjačih političkih kalibara počinju ovih dana da stižu i javna dramatična upozorenja da će "krah Bušove iračke doktrine" rezultirati kroz dve nedelje katastrofalnim porazom na oba kongresna fronta. Buš je, sa svoje strane, u subotu (u redovnoj radio-poruci naciji) odbio pritisak javnosti da išta menja u svojoj iračkoj strategiji. Posle konsultacije sa generalima iz američke komande u Bagdadu, jedino je nagovestio da će, možda, uskoro doći do određenih "taktičkih korekcija". Pri tom je upadljivo naglasio i nedvosmisleno se ogradio da će se taj zaokret napraviti samo u slučaju "ako to budu tražili" njegovi vojni komandanti sa iračkog ratišta. "Nastavićemo da budemo fleksibilni i da sprovodimo sve moguće promene. Naš cilj u Iraku je jasan i nepromenjiv - naš cilj je pobeda. Ono što menjamo je taktika koju koristimo da dođemo do tog cilja" - rekao je Buš, etiketirajući tim povodom lidere iz suparničke demokratske partije kao "osvedočene gubitnike, koji bi sad da se povuku iz Iraka, gde Amerika vodi glavnu bitku u globalnom ratu protiv terorizma".
U međuvremenu, vodeći prorepublikanski mediji (dnevnici Vol Strit Džornal, Vašington Tajms i Foks televizija) počinju poslednjih dana da daju upadljiv publicitet priči - iz "poverljivih izvora" administracije - o Bušovom "Planu B" za Irak. Zvanično upoznavanje javnosti sa tim navodnim planom o zaokretu nagoveštava se za postizborni period posle 7. novembra, sa prilično jasnim političkim ciljem da se priznanjem Bele kuće, pre toga datuma, o neophodnosti promene kursa u Iraku ne ruši dodatno i onako već ozbiljno uzdrmana pozicija Bušovih republikanskih sledbenika u Kongresu.
Pomenuti "Plan B", kako se navodi, ima nekoliko varijanti. Najviše se pominju sledeće dve: Podela Iraka - Široka autonomija sa praktičnom samostalnošću šiitske, sunitske i kurdske oblasti. Istovremeno, usledilo bi ubrzano izvlačenje iz Iraka sadašnjeg kontingenta od oko 140.000 američkih vojnika. Najveći deo tih trupa (spreman za brzu intervenciju) ostao bi stacioniran u susednom Jordanu i Kuvajtu ili u nekoj od drugih zemalja regiona, koje su raspoložene za tu vrstu saradnje sa SAD. Ideju o podeli Iraka lansirao je još u proleće ugledni demokratski senator Džo Bajden, ali je taj predlog naišao na podeljene reakcije - pre svega zbog realne opasnosti da šiiti potpuno ulete u orbitu Irana, da se sunitski deo pretvori u bazu Al Kaide i ostalih terorističkih grupa, a da Kurdi, na severu, praktično uspostave svoju autonomnu državu, sa tendencijom da time ozbiljno destabilizuju susedne države sa velikim kurdskim nacionalnim zajednicama.
Vojna vlast u Bagdadu - Iskonstruisani vojni udar protiv vlade premijera Nuri al Malikija, u izvedbi visokih iračkih oficira koji u ovom trenutku uživaju kakvo-takvo poverenje američke komande. Pre dve nedelje, na kraju posete Bagdadu, Kondoliza Rajs nije se libila da javno upozori iračke lidere da "moraju da shvate da nemaju vremena za beskrajne debate o ključnim pitanjima". Prema ovom scenariju, vojska bi dovela na vlast Ijada Alavija, koji je bio predsednik privremene vlade u Bagdadu pre izbora u proleće 2005. Pod Alavijevim vođstvom (i uz prećutnu saglasnost Vašingtona) u iračku armiju postepeno bi se vratio jedan deo podobnih oficirskih kadrova iz Sadamovog perioda, čime bi se, kako se procenjuje, znatno oslabio pobunjenički pokret i operativno i propagandno.

Ostale vestiArhiva