"Nalazimo se na prekretnici tranzicije. Do sada nam je glavni cilj bio da stabilizujemo makroekonomsku situaciju u zemlji i završimo vlasničko restrukturiranje privrede. Kroz proces privatizacije u Srbiju su ušle multinacionalne kompanije koje su podigle nivo efikasnosti naše privrede što se, između ostalog, izražava i kroz bolje izvozne rezultate. Ali, proces tranzicije nije nam doneo rešenje za problem nezaposlenosti. Sada kada smo sve druge probleme u privredi rešili ili smo na putu da ih rešimo, moramo se okrenuti stvaranju uslova za brzo povećanje broja novih radnih mesta, a jedan od najefikasnijih načina za to je poboljšanje poslovne klime u zemlji kako bismo i u narednim godinama privukli što više stranih direktnih investicija, pre svega grinfilid ulaganja". Ovako je nedavno stranim investitorima govorio Mlađan Dinkić, ministar finansija u ostavci, navodeći podatak da će ove godine u Srbiju ući više od četiri milijarde dolara stranog kapitala, a da bi 2007. godine, prema svim indikatorima, ta cifra mogla da bude nadmašena.
Njegov optimizam je podgrejan činjenicom da bi naredne godine trebalo da bude okončana privatizacija DDOR Novi Sad, potom NIS, najverovatnije JAT, RTB Bor. Tome treba dodati i već iskazano interesovanje velikih stranih kompanija iz oblasti energetike za ulaganje u objekte u Srbiji. Basen Kolubara je samo jedna od potencijalno velikih stranih investicija, a kako se nezvanično pominje, bar još tri termoelektrane mogle bi da privuku pažnju investitora, posebno ako zahtev Vlade Srbije da se deo naših obaveza prema Pariskom klubu zameni ulaganjima u kapitalne projekte bude povoljno rešen. Dodatni optimizam ulivaju grinfilid ulaganja manjih stranih kompanija u srpsku privredu, koja su dobila na dinamici naročito posle odluka Vlade Srbije da sve one koji "kreću sa ledine", podstakne isplaćujući im od 2.000 do 10.000 evra po novootvorenom radnom mestu. U budžetu za ovu godinu za te namene izdvojeno je 500 miliona dinara i prvi korisnici su već dobili sredstva. S druge strane, ulaganje države u sve oblike infrastrukture kroz NIP trebalo bi da doprinese poboljšanju poslovne klime koju ne čine samo privlačnom niske poreske stope na dobit od 10 odsto niti smanjenje poreza na zarade na 12 odsto, nego i uređenost puteva i dobre telekomunikacijske veze sa svetom.
Ono što bi, međutim, moglo da odvrati strane investitore jeste politička nestabilnost sa kojom se Srbija suočava. Na nedavno završenom skupu u Atini posvećenom investiranju u region jugositočne Evrope, upravo na taj problem ukazali su čelnici Evropske investicione banke. Laskavu ocenu da su "rezultati srpske privrede toliko impresivni da se može slobodno govoriti o pravom bumu koji bi mogao da pokrene nove investicije", oni su ipak ublažili procenom " da eventualna politička nestabilnost nakon predstojećih izbora može da umanji interesovanje stranih investitora i uspori pozitivnu tendenciju razvoja srpske privrede".
A koliko je ovakva procena evropskih eksperata realna najbolje svedoče podaci na koje ukazuje Miroslav Zdravković, saradnik Makroekonomskih analiza i trendova koji pozivajući se na publikaciju World investment report 2006. godine, podseća da je u 2004. godini kada je priliv SDI u Srbiju povećan sa 966 na 1,4 milijarde dolara Srbija ipak pala sa 65. na 67. mesto prema vrednosti investicija jer je došlo do globalnog porasta investiranja. Najbolju poziciiju (55. mesto) Srbija je ostvarila 2003. godine. Ukoliko se ostvare prognoze da će tokom 2006. godine u Srbiju ući više od četiri milijarde dolara, realno je očekivati da ćemo biti rangirani od 45. do 50. mesta. Prema udelu u svetskoj ekonomiji Srbija je tek na 81. mestu po SDI sa učešćem od 0.073 odsto svetskog GDP, dok je prema kumulativnom prilivu SDI na 82. mestu sa udelom od 0,054 odsto. Sa prilivom u ovoj godini poboljšaćemo svoju poziciju i verovatno preteći Sloveniju - smatra Zdravković.

Politička stabilnost preduslov za grinfild ulaganja

Izjava ministra finansija da se naredne godine može očekivati veći rast stranih investicija od ovogodišnjeg, nije ubedljiva, naročito ako se računa na grinfild ulaganja. Rezon stranih investitora je jasan kad je reč o privatizaciji, i ukoliko se prodaju veliki sistemi, JAT, NIS, EPS ili Telekom, onda se možda i može ostvariti priželjkivani iznos stranih direktnih investicija. Ali, kad je reč o grinfild ulaganjima, tu je presudna politička stabilnost, zbog čega ni do sada nismo imali značajniji priliv te kategorije sredstava. U narednom periodu uslovi će biti još nepovoljniji. Očekuje nas izjašnjavanje o ustavu, najverovatnije izbori, pregovori sa EU su zamrznuti. Možda ministar finansija zna nešto što mi ne znamo, recimo da će ubrzo biti uhapšeni haški optuženici, ili ko će pobediti na izborima. U tom slučaju njegove procene mogu da budu realne. Ipak, na osnovu poznatih činjenica, nema elemenata koji bi potkrepili takav optimizam. Inače, kada je reč o grinfild ulaganjima, ne očekujem ni u narednom periodu spektakularne rezultate. Mislim da je mnogo realnije računati na umereni rast podstaknut povoljnijim privrednim ambijentom - kaže za Danas Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Za šest godina 7,6 milijardi dolara investicija

U periodu od oktobra 2000. godine ukupna vrednost stranih direktnih investicija premašila je 7,6 milijardi dolara, a samo avgustovski priliv iznosio je 40 odsto ukupnih stranih investicija realizovanih od novembra 2000. godine do jula 2006. godine. Ukoliko do kraja godine bude naplaćena prodaja treće licence za mobilnu telefoniju, priliv SDI će premašiti četiri milijarde dolara i Srbija će biti rangirana među prvih 40 primalaca u svetu, bitno popravljajući i rang u ukupnom zbiru investiranog stranog kapitala - procena je stručnjaka MAT.

Ostale vestiArhiva