Okružnom sudu u Beogradu je do juče podneto 217 zahteva za rehabilitaciju. Osim imena Slobodna Jovanovića, najpoznatijeg srpskog pravnika i istoričara, koji je bio i predsednik vlade u izbeglištvu, i Momčila Ninčića, ministra spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije, nalaze se još imena Konstantina Fotića, ambasador u SAD, i braće Teokarović, pionira tekstilne industrije u Srbiji i vlasnika najsavremenije fabrike u predratnoj Jugoslaviji.

Najveći broj zahteva za rehabilitaciju odnosi se na vreme Informbiroa, ali za sada nema nijednog značajnijeg imena pripadnika Ravnogorskog pokreta - Jugoslovenske vojske u otadžbini, saznaje „Blic“ u Okružnom sudu.

Niko nije podneo ni zahtev za rehabilitaciju Žanke Stokić, čuvene srpske glumice, koju su komunisti osudili na osam godina zatvora i gubitak nacionalne časti. Među zahtevima nema ni imena umetnika koje su komunisti streljali po dolasku u Beograd 1944. godine - glumaca Aleksandra Cvetkovića, Jovana Tanića i Ljube Vasiljevića i književnika Grigorija Boškovića i Svetislava Stefanovića.

Vlada, Slavko i Laza Teokarović bili su vlasnici fabrika za proizvodnju tekstila u Leskovcu i Paraćinu. U njima je bilo zaposleno više od 3.000 ljudi, a Teokarovići su važili za najbogatije ljude u predratnoj Jugoslaviji.

Nevena Teokarović, ćerka najmlađeg brata Slavka, kaže za „Blic“ da je podnela zahtev za rehabilitaciju, a da još od 1992. vodi borbu za ispravljanje nepravde nanete njenoj porodici.

Sumnje u povraćaj imovine

- Sad smo podneli zahtev za rehabilitaciju i tražimo povraćaj oduzete imovine. Mislim da ova vlast ne misli da vraća imovinu. Oni izbegavaju da bilo šta vrate i odugovlačiće dok smo mi živi. Vrlo smo skeptični da će imovina ikad biti vraćena. Komunisti su nam oduzeli dve fabrike u Leskovcu i Paraćinu, tri kuće u Paraćinu, dve na Vučju, jednu u Vrnjačkoj Banji (koja je vlasništvo Vlade Srbije) i jednu Niškoj Banji. Na mestu porodične kuće u Leskovcu, koja je srušena u savezničkom bombardovanju 1944, kasnije je sagrađen hotel „Beograd“. U Beogradu su oduzete dve kuće. Jedna je u Ulici kneza Miloša, u kojoj je sada Ambasada Mijanmara. Bilo ja naše i zemljište na kojem je izgrađena „Beograđanka“ - kaže Nevena Teokarović, sedamdesetogodišnja slikarka koja živi u Beogradu.

Odmah po ulasku komunista u Paraćin, braća Teokarović su uhapšena. Prvo su svi osuđeni na smrt streljanjem, zatim im je kazna preinačena na 20 godina robije. U Mitrovici su odležali deset godina. Kazna im je smanjena nakon što ih je ministar policije Aleksandar Ranković, pod pretnjom smrću kompletnoj familiji, prisilio da se odreknu novca sa računa u inostranim bankama.

Nevena Teokarović se i danas živo seća slika kada su hapsili njenog oca i dva strica.

- Oca i njegova dva brata su stavili pred puščane cevi i repetirali puške. Imala sam 12 godina i videla sam kako su ih sprovodili od Paraćina do Mitrovice gde su zatvarani politički zatvorenici. Čekala sam sa majkom od četiri ujutru da bismo ocu dale paket. Kada sam ga videla, uspela sam da potrčim i da mu predam paket, ali me je po povratku jedan stražar udario kundakom i bacio me na zemlju. Posebno su teške bile posete ocu, jer nam je bilo zabranjeno da ga dodirnemo. Takve stvari se nikad ne zaboravljaju - kaže Nevena Teokarović.

Konstantin Fotić je osuđen u odsustvu na istom suđenju na kome su osuđeni Slobodan Jovanović, Momčilo Ninčić i đeneral Dragoljub - Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini.

Fotić, kao stalni delegat u Ligi naroda u Ženevi od 1927. do 1935, bio je čest kritičar narastajućeg fašizma i komunizma u Evropi. Ambasador Kraljevine Jugoslavije u SAD postao je 1942, kada je i samom predsedniku SAD ukazivao na zločine ustaša i komunista. Posle rata nastavio je borbu protiv komunističke diktature u Jugoslaviji, kao vođa Srpske narodne odbrane i Komiteta za slobodnu Evropu.

Nedostaje dokumentacija

Sudija Branislav Bosiljković, koji je predsedavao u za sada prvih pet ročišta po zahtevima za rehabilitaciju, među kojima se našao i zahtev za profesora Ninčića, kaže za Blic“ da je najveći problem suda u ovim postupcima nedostatak dokumenata.

- Za ovih pet slučajeva dostavljena su sva tražena dokumenta i presuda će biti doneta do kraja meseca. Problem je što samo u retkim slučajevima podnosioci zahteva predaju i dokumentaciju, kao što su, na primer, prvobitne presude. BIA i Vojna arhiva za sada uredno odgovaraju na zahteve suda kada traži dokumenta, a sa Arhivom Srbije ide malo sporije. Znam da je u slučajevima koji vode moje kolege istekao zakonski rok od 60 dana i da Arhiv Srbije nije dostavio traženu dokumentaciju - kaže sudija Bosiljković.

Nema zahteva za Čiču

Od do sada podnetih 217 zahteva za rehabilitaciju nije predat zahtev za rehabilitaciju Dragoljuba - Draže Mihailovića, komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini, ni za rehabilitaciju Dragiše Vasića, ideologa Ravnogorskog pokreta, i ni za jednog značajnijeg komandanta tog pokreta.

Ostale vestiArhiva