Paraćin, Ćuprija i Kruševac zatražiće od Vlade Srbije i Ministarstva odbrane da što hitnije isele skladišta vojne opreme sa teritorija tih opština. U skladištu kod Paraćina nalaze se minsko-eksplozivna sredstva, a u Kruševcu, kako „Blic“ nezvanično saznaje, hemijsko oružje.

- Ćuprija i Paraćin su već dogovorili da zajednički upute zahtev Vladi Srbije i Ministarstvu odbrane o izmeštanju skladišta na Karađorđevom brdu. Imam informaciju da je sličnu inicijativu pokrenula i opština Kruševac i da će nam se pridružiti. Bilo bi dobro kada bi svi gradovi, u čijoj se blizini nalaze takva skladišta, zajednički podržali našu inicijativu. Želimo da municija za artiljeriju, avijaciju i pešadiju bude skladištena van domašaja gradova i sela, kao i obradivih površina. Zašto se ne skladišti u blizini poligona na Pasuljaskim livadama, kada se tamo već izvode gađanja i nema naselja u blizini. Posledice eksplozije ćemo osećati još dugo jer poljoprivrednici ne mogu da uđu u svoja imanja i da ih obrađuju. Projektili su ušli duboku u zemlju, čak do tri metra - ističe predsednik opštine Ćuprija dr Ljubomir Marić.

Srbija, inače, ima više desetina vojnih magacina i desetak onih koji skladište ogromne količine ubojitih sredstava. Kako je za „Blic“ objasnio pukovnik Milovan Azdejković, dugogodišnji načelnik Odseka za istraživanje eksploziva Vojnotehničkog instituta, svaki od njih je potencijalno rizičan, a gotovo da ni kod jednog nije ispoštovan propis gradnje.

Vojni magacini, kako napominje, građeni su pedesetih, šezdesetih godina, kada oko njih nije bilo naselja. Opštinari su, mimo svakog propisa, kaže, dozvolili izgradnju ne obazirući se na pravila o bezbednosnim rastojanjima. Kako Azdejković objašnjava, svaki magacin definisan je zonom lakih oštećenja (pucanjem prozora, vrata), zonom teških oštećenja (rušenje krovne konstrukcije) i zonom rušenja - gde se celi objekti ruše.

Kao najrizičnije fabrike koje proizvode sredstva za vojsku navodi „Prvu iskru“ iz Bariča i „Lučane“. Oko njih su naknadno podignuta naselja, iako je „Prva iskra“ fabrika razornih eksploziva, a „Lučani“ proizvode barut. Postrojenja su sagrađena pedesetih godina. Nekontrolisano, u njihovoj neposrednoj blizini, podizane su privatne kuće građana.

Rizična je i fabrika „Trajal“, nekadašnja „Miloje Zakića“. U samom je Kruševcu. Najveći je proizvođač privrednog eksploziva u Srbiji. Godišnje proizvedu više od pet hiljada tona eksploziva, brzine detonacije od oko 4,5 metara u sekundi. Osim eksploziva, proizvodi pneumatike, radijalne gume za auto-industriju i teretni saobraćaj, gas-maske, ali i detonirajuć štapin koji služi za paljenje eksplozivnih punjenja. Za vojne potrebe proizvodila je zaštitne maske za bojne otrove, odela za zaštitu od radioaktivnog dejstva. Nedavno je prodata bugarskoj firmi za 12 miliona evra.

U blizini ove fabrike, na livadi, bila je smeštena najskupocenija oprema, odnosno reaktori za proizvodnju bojnih otrova. U prisustvu međunarodnih posmatrača i predstavnika Pentagona oprema je uništena pre dve godine, a da prethodno reaktori nikada nisu pokrenuti.

- Ukoliko opština Kruševac traži izmeštanje fabrike, čini to sa razlogom. Fabrika eksploziva je u centru grada. Kada je pravljena, bila je na periferiji, sada je naselje oko nje. To je veliki propust urbanističkih struktura. Čim je eksploziv u pitanju, sve je opasno. Ma koliko da primenjujete mere bezbednosti, uvek postoji opasnost da dođe do nekontrolisane detonacije i eksplozije. Ne samo da eksploziv koji se proizvodi predstavlja potencijalnu opasnost već su i komponente za njegovu proizvodnju, kao što je amonijum-nitrat, opasne. Dakle, tu su i skladišta fabrička, kao i proizvodnja veoma rizični - kaže Azdejković.

U Paraćinu je oštećeno oko 3.000 objekata a, prema prvim procenama, visina štete je viša od 30.000.000 dinara. U ćuprijskoj opštini 3.000 objekata oštećeno je u gradu i 1.000 u selima. U toku je raščišćavanje mina i drugih eksplozivnih sredstava, razbacanih na površini od sedam kilometara oko vojnog skladišta. Taj posao obavljaju vojni pirotehničari i ne može da se predvidi kada će biti završen. Po procenama vojnih stručnjaka, oko pet odsto municije prilikom takvih situacija ne eksplodira. U ovom slučaju reč je o 65 tona neeksplodiranih vojnih projektila razbacanih po seoskim utrinama i šumi.

Umesto vojnog skladišta, turistički park
Paraćinci imaju ideju o preuređenju Krađorđevog brda.

- Velika je opasnost, po grad i stanovništvo, dalje zadržavanje municije i drugog eksploziva u skladištu. Naša ideja je da sadašnji kompleks vojnog skladišta pretvorimo u turističku destinaciju ili park. Blizina autoputa odgovara tom sadržaju, a i potrebama građana - precizira predsednik opštine Paraćin Saša Paunović.

Kruševljani strahuju od eksplozije
Da li će se ponoviti „slučaj Paraćin“

Eksplozija u skladištu kod Paraćina izazvala je strah u Kruševcu jer je on centar hemijske industrije, dok se u samom gradu nalazi nekoliko vojnih objekata. U opštinskoj vlasti ističu spremnost da podrže inicijativu Paraćina, Ćuprije i drugih gradova koji imaju vojna skladišta za njihovo izmeštanje.

- O toj inicijativi sam čuo od predsednika opštine Paraćin prilikom njegovog gostovanja na B92. Ukoliko dobijemo zvaničan predlog sigurno je da ćemo ga podržati jer verujemo da je on u interesu građana. Za nas je veliki problem što ne znamo šta se nalazi na našoj teritoriji. Konkretno, mi u Kruševcu nemamo informacija šta je uskladišteno u našoj opštini. Voleo bih da nas neko pozove i kaže nam nešto više. Ne želimo da ulazimo u detalje i ono što potpada pod vojnu tajnu, ali neke osnovne informacije moramo da imamo - ističe Dragan Azdejković, predsednik opštine Kruševac.

Po njegovim rečima, prvi korak treba da napravi Ministarstvo odbrane, okupi predstavnike svih opština u kojima se nalaze vojna skladišta i upozna ih sa potencijalnim opasnostima.

U Kruševcu je, u kasarni „Car Lazar“, stacioniran Školski centar ABHO, a na periferiji grada su poligon Ravnjak i magacini u naselju Pakašnica. Kasarna „Obilićevo“ je smeštena odmah pored „Trajal“ korporacije u kojoj se, pored ostalog, proizvodi eksploziv.

Ostale vestiArhiva