Elektroprivreda Srbije bi u naredne četiri godine trebalo da u poboljšanje svog sistema uloži oko tri milijarde evra, a najveći deo sredstava EPS će obezbediti iz sopstvenih izvora. EPS bi, prema planu koji Vlada treba da verifikuje, trebalo da uloži polovinu sredstava, dok se nešto manje od milijarde evra očekuje od strateškog partnera.

- Uključivanje strateškog partnera daje novu mogućnost zadovoljenja investicionih potreba EPS-a - izjavio je nedavno medijima Dragomir Marković, direktor Direkcije za strategiju i investicije EPS-a, i dodao da je to razlog što se prvi put u srednjoročnim planovima firme za finansiranje investicija predviđa i strateški partner. Uključivanje strateškog partnera deo je plana postepene promene vlasničke strukture EPS-a, a investicije se najpre očekuju u termosektoru, prvenstveno u TE „Kolubara B“ i TETO Novi Sad. Prema ovom planu, privatizacija EPS-a bi mogla da krene tek nakon 2010. godine.

U okviru ekoloških projekata EPS je započeo zamenu filtera u TE „Nikola Tesla“, a potpisan je ugovor od 30 miliona evra za zamenu sistema transporta pepela i šljake u TENT B. Isti poslovi, vredni 34 miliona evra, biće urađeni u TE „Kostolac A i B“.

EPS je, u okviru svojih ekoloških planova, pokrenuo projekat valorizacije pepela, koji bi mogao da se koristi u cementnoj industriji ili građevinarstvu. Ekološka obaveza, propisana od strane EU, jeste i zamena PCB ulja u transformatorima i kondezatorima.

Prema rečima Mihajla Gavrića, direktora sektora za zaštitu životne sredine EPS-a, najveći izazov do 2015. predstavlja uvođenje sistema za odsumporavanje dimnih gasova, naročito eliminisanje štetnih posledica sumpora u atmosferi. Samo u tom delu, investicije iznose oko 560 miliona evra.

Pošto je čak 63 odsto hidroelektrana u EPS-u starije od 25 godina, formirana je komisija koja će izvršiti „bodovanje“ HE, a sa „Energoprojektom“ je dogovorena izrada studije o preliminarnim planovima za modernizaciju hidroelektrana. Do sada su sprovedene procedure i obezbeđena sredstva za modernizaciju nekoliko hidroelektrana.

U EPS-u kažu da su zbog investicija u termoelektrane izostale investicije u rudarski sektor pa mogućnosti rudnika ne zadovoljavaju proizvodne mogućnosti TE i to za oko tri miliona tona. Za ovakvu situaciju objašnjeno je da su rudnici najinertniji deo sistema zbog toga što se ulaganja sporo osećaju, a delimična je krivica i u proceni stranih konsultanata EPS-a o potrebnim manjim količinama uglja za rad TE.

Što se tiče rudnika, planira se revitalizacija opreme, koja je u proseku stara i po 20 godina. Do sada je započeto ili završeno sređivanje četiri bagera, oko deset transportera i jednog odlagača, a u godišnjim planovima EPS-a se za revitalizaciju opreme izdvaja oko deset miliona evra. Proširenje proizvodnje na kopu „Drmno“ trenutno je u zakašnjenju jer se čeka drugi deo kredita iz Poljske, zbog kojeg je izgubljeno godinu dana, a EPS sredstva nadoknađuje iz sopstvenih izvora, što dovodi do promena u dinamici investicija. Ipak, ovih dana je za potrebe kopa potpisan ugovor o montaži transportnog sistema BTO sa konzorcijumom „Goša“ - FOM, vredan 30 miliona evra.

U RB „Kolubara“ u narednom periodu potrebno je premeštanje objekata iz MZ Vreoci i dislociranje magistralnog puta i pruge Beograd-Bar, čime će biti oslobođene velike količine uglja za otkopavanje. Inače, regulisanje navedenih aktivnosti moglo bi da poveća proizvodnju rudnika za petnaestak odsto iznad proizvodnih kapaciteta TE.

EPS će značajna sredstva uložiti i u rekonstruisanje i izgradnju velikog broja trafo-stanica i u nove merne uređaje.

Ostale vestiArhiva