Početkom decembra ove godine trebalo bi da bude potpisan sporazum CEFTA o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi. Sudeći prema najavama zvaničnika, Srbija spremno dočekuje novi sporazum, kojim se formira slobodno tržište od oko 55 miliona stanovnika. Ekonomisti se slažu u oceni da će potpisivanje sporazuma povećati konkurenciju na srpskom tržištu, ali će i državama potpisnicama dosadašnjih pojedinačnih sporazuma omogućiti slobodan plasman svih proizvoda, osim poljoprivrednih, koji ostaju na režimu kvota.
- Dosadašnje sporazume, a ukupno ih je bilo 31, između zemalja zapadnog Balkana inicirala je Evropska unija. Novi sporazum trebalo bi da rezultira povećanjem razmene i unapređenjem privredne saradnje, ali i da privuče strane investitore u region zapadnog Balkana. A razloga za investiranje i organizovanje nove proizvodnje u ovom delu Evrope i te kako ima. Jedna od prednosti je i slobodan izvoz robe u zemlje sa kojima je sporazum potpisan - tvrdi za Danas Dejan Jovović, bivši pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom SCG i jedan od pregovarača za zaključivanje bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama jugoistočne Evrope, u vreme SRJ i SCG.
Naš sagovornik podseća da je prvi sporazum o liberalizaciji i olakšicama u robnoj razmeni potpisan u junu 2001. godine sa BIH, a kasnije su slični sporazumi potpisani sa Hrvatskom, Makedonijom, Albanijom, Bugarskom, Rumunijom, Moldavijom. Dosadašnjim bilateralnim sporazumima bili su obuhvaćeni industrijski i poljoprivredno - prehrambeni proizvodi, dok bi novi, objedinjeni sporazum trebalo da sadrži i odredbe o slobodnom protoku usluga i industrijske svojine.
- Novi "ujedinjeni" sporazum znači proširenje tržišta za sve proizvode, ali i trgovanje pod istim uslovima za sve proizvođače. Pri tom, uslovi i pravila igre će biti unapred utvrđeni, pa će preduzeća moći,na duži rok da, planiraju proizvodnju i plasman, naravno pod uslovom da nude konkurentnu robu. Na drugoj strani, veća konkurencija na domaćem tržištu pozitivno će delovati na kvalitet i ponudu robe a realno je očekivati i pad cena proizvoda, što će sigurno obradovati sve potrošače ovog regiona. Pozitivni efekti biće izraženi i kroz intenziviranje ukupnih privrednih, a pogotovo izvoznih aktivnosti - izjavio je za Danas Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.
Uz konstataciju da je robna razmena sa zemljama u regionu, sa kojima smo do sada sarađivali na osnovu pojedinačno potpisanih sporazuma bila dobra s obzirom na to da je Srbija u toj razmeni ostvarivala suficit, Vojislav Stanković, saradnik Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije, kaže da je za osam meseci ove godine Srbija izvezla poljoprivredno - prehrambene proizvode u vrednosti od 354,6 miliona dolara, što je 57,4 odsto od ukupno ostvarenog izvoza od 615,6 miliona dolara. "Istovremeno, uvoz je dostigao cifru od 108,4 miliona dolara ili 19,8 odsto od ukupne sume uvoza ( 546,9 miliona dolara)" podseća Stanković.
Prema njegovim rečima, Srbija je ostvarila suficit od oko 246,2 miliona dolara, što ukazuje na značajno učešće izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije. " To je i siguran pokazatelj da je Srbija kao proizvođač dobro pozicionirana, da ima dovoljno proizvoda za izvoz koji i po cenama i kvalitetu mogu da konkurišu robi drugih proizvođača iz ovog regiona. Pritom, Srbija ostvaruje i dobre rezultate u izvozu na tržište Evropske unije, na koje plasira više od 40 odsto od ukupnog izvoza poljoprivredno- prehrambenih proizvoda", ističe Stanković i ukazuje na činjenicu da bi izvozni rezultati Srbije mogli da budu i bolji, ako bi se povećao izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na tržište Hrvatske, a od značaja će biti i saradnja sa Crnom Gorom.

Precizna pravila igre

- Slobodna trgovinska zona jugoistočne Evrope formirana je na osnovu Memoranduma o razumevanju o trgovinskoj liberalizaciji i olakšicama koji su u junu 2001. godine potpisale Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Srbija i Crna Gora, Makedonija, Moldavija i Rumunija. Osnovne postavke sporazuma su liberalizacija (najmanje 90 odsto ) međusobne trgovinske razmene do kraja 2008. godine, odgovarajući zajednički skup preferencijalnih propisa o poreklu robe , dosledna primena antidamping, recipročnih i zaštitnih mera, ali i usaglašavanje trgovinskih propisa sa propisima EU, naročito carinskih procedura, zakona o konkurenciji, zakona o preduzećima, računa i poreza na preduzeća, i zakona o bankama - izjavio je za Danas Dejan Jovović, jedan od pregovarača za zaključenje bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini SRJ i SCG sa zemljama jugoistočne Evrope, uz napomenu da je Srbija jedina zemlja u Jugoistočnoj Evropi koja ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini i sa Rusijom.

Ostale vestiArhiva