- Ako može treća licenca u mobilnoj telefoniji, zašto ne bi mogla i nova grinfild licenca u bankarskom sektoru, naravno samo ako je reč o najuglednijim svetskim bankama koje su zainteresovane da dođu u Srbiju - kaže za Danas guverner NBS Radovan Jelašić komentarišući najavljeno otvaranja predstavništva Siti banke u Beogradu i tvrdnje da ova banka na novo tržište ulazi isključivo kupujući neku jaku banku.
Inače, zvaničan zahtev Siti banke za otvaranje predstavništva još nije pristigao u NBS iako su, prema Jelašićevim rečima, već nekoliko meseci, kako u Beogradu tako i u Singapuru, vođeni intenzivni razgovori o tome i samo se čekalo da Siti banka obelodani tu vest.
- Zahtev za otvaranje predstavništva će uskoro stići i očekujem da će se predstavništvo Siti banke veoma brzo transformisati u aktivnu banku. To što se posle Budimpešte i Bukurešta gde već posluje, Siti banka okreće Beogradu, predstavlja siguran znak da je Srbija na pravom putu, tvrdi guverer, ocenjujući da još mnogo štošta treba uraditi sa stanovišta transformacije bankarskog sektora u Srbiji kako bi on postao efikasniji.
Prema rečima Jelašića, bankarski sektor je u završnici vlasničke transformacije u kojoj je država donosila odluke o tome da li želi da proda neku od banaka u kojima ima vlasnički udeo. Centralna banka će do kraja godine, polazeći upravo od toga da je njen cilj da izgradi efikasan bankarski sektor, objaviti svoju dalju strategiju koja će se siguirno odnositi ne samo na poslovanje već prisutnih banaka na našem tržištu nego i na mogućnosti ulaska novih.
- Svakako da ima još banaka koje traže strateške partnere ali moramo priznati i da ima sve više primedaba od predstavnika EU i STO zbog naše odluke da ne dajemo nove licence za ulazak banaka na naše tržište. Kako je cilj NB jasan, a država je u transformaciji svog vlasništva u bankama učinila u ovoj oblasti ono što je želela, oni koji su ušli na naše tržište moraju da znaju da ničija pozicija nije zacementirana, već da će se konkurencija u Srbiji dalje povećavati. Zato ćemo, još jedanput razmortriti i pitanje davanja grinfild licenci prvoklasnim bankama, kaže Jelašić.
Vest o dolasku Siti banke obelodanio je inače ministar finansija u ostavcu Mlađen Dinkić nakon susreta sa direktorom Siti banke za centralnu i istočnu Evropu Gajom Haringtonom u Cavtatu. Tom prilikom on je izjavio da u Srbiji na prodaju čekaju još samo manje regionalne banke, kao što su Privredna banka Pančevo, kragujevačke Kredi banka i Agrobanka, a poznato je da Siti banka ulazi na nova tržišta uglavnom kupovinom velikih banaka. Zato je u javnosti odmah počelo da se spekuliše sa tim da je na meti Siti banke zapravo Poštanska štedionica, mada, sudeći prema najavama iz Vlade Srbije, ona treba da bude pripojena Srpskoj banci i da ostane u večinskom vlasništvu države. Čak se spekuliše i podatkom da je država zbog velikih gubitaka u Poštanskoj štedionici (oko 1,1 milijarda dinara) rešila da uplati 16,5 miliona evra s ciljem da je dokapitalizuje i tako preuzme većinsko vlasništvo od JP PTT Srbija, a sve to u nameri da je što bolje proda. Za banku koja ima više od 1,3 miliona tekućih računa i oko dva miliona izdatih kartica, tvrdi se da je osim Siti banke zaintreresovana i IBRD, koja ulazi u procese dokapitalizacije banaka i svoje udele posle nekoliko godina prodaje .
Zanimljivo je da je u protekla dva dana došlo da značajnog skoka vrednosti akcija Poštanske štedionice na Beogradskoj berzi ali ni izdaleka još nije dostignut iznos iz maja ove godine kada se ovim akcijama trgovalo po ceni od 79.950 dinara.

Ostale vestiArhiva