Kako saznaje agencija Beta u Briselu, Marti Ahtisari bi, posle ponovnih konsultacija s Kontakt grupom, verovatno 10. novembra u Njujorku, i pod uslovom da dotad ne budu sazvani izbori u Srbiji, izašao sa "sveobuhvatnim predlogom" rešenja statusa. Na takav dokument bi srpska i albanska strana mogle dati "dopune".

Izaslanik Ujedinjenih nacija je na sastanku u Beču izneo i precizne zamisli o decentralizaciji, uspostavljanju opština sa srpskom većinom, zaštitnim zonama oko srpskih crkava i manastira, naglašavajući da je želeo da uvaži interese Srba i Srpske pravoslavne crkve.

Rusija pre svih, a to su donekle uvažile još dve članice Kontakt grupe, traži da se ostane pri stavu da Ahtisarijev predlog mora biti "osnov za pospešenje daljih pregovora".

Zamisli koje je Ahtisari izneo 23. oktobra Kontakt grupi mogle bi se svesti na "projekat rešenja" koji bi značio neku vrstu "ograničenog suvereniteta" za Kosovo.

Izaslanik Ujedinjenih nacija je, tvrde zvaničnici, rekao da je ponudio važna rešenja i da je stav da vlasti u Prištini treba da imaju ovlašćenje da sklapaju sporazume s međunarodnim finansijskim organizacijama, ali se dosad nije spominjala mogućnost da Kosovo postane član Ujedinjenih nacija i sličnih međunarodnih organizacija.

Prema evropskim diplomatskim izvorima, Ahtisari je u konsultacijama s čelnicima Evropske unije naglasio da Evropska unija, zajedno s drugim međunarodnim činiocima, mora što pre preuzeti svoju ulogu na Kosovu, pošto se utvrdi rešenje statusa. Poželjni rok bi bio polovina iduće godine.

Konsultacije s Moskvom

Koordinatori tima Srbije za pregovore o statusu Kosova Leon Kojen I Slobodan Samardžić održali su u Moskvi konsultacije sa zvaničnicima ruskog Ministarstva inostranih poslova I predstavnicima administracije ruskog predsednika Vladimira Putina.

U tim, kao ističu koordinatori, intenzivnim i opširnim razgovorima, Rusija je potvrdila saglasnost sa stavovima srpskog tima da rešenje mora biti kompromisno i prihvatljivo i za Beograd I za Prištinu.

Rešenje statusa Kosova i Metohije takođe ne može biti doneto kršenjem međunarodnih normi i mora se zasnivati na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti.

Nakon konsultacija s pomoćnikom ruskog ministra inostranih poslova Vladimirom Titovim, specijalnim predstavnikom ministra za Balkan Aleksandrom Bocan-Harčenkom i s Kontantinom Čigunovim iz administracije ruskog predsednika, koordinator srpskog tima za pregovore o statusu Kosova I Metohije, Leon Kojen, izjavio je da u mnogim bitnim pitanjima Rusija ima sličan stav kao i zvanična Srbija.

"Rusija smatra da nema održivog rešenja kosovskog pitanja bez saglasnosti Beograda. Drugo, Rusija smatra da ne treba veštački ograničavati pregovore, ni postavljavati bilo kakve ultimativne rokove, treće, Rusija smatra kao Srbija, da Ahtisari ima mandat da predloži rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije, ali ne i bilo šta da nameće kao rešenje".

Ruski zvaničnici mnogo su puta do sada izjavljivali da rešenje statusa Kosova i Metohije ne može predstavljati međunarodni presedan, da mora biti univerzalno i da takođe mora biti rezultat pregovora Beograda I Prištine.

Stav je Rusije da nametnuto rešenje neće doprineti stabilnosti u regionu. Slobodan Samardžić, koordinator srpskog tima za pregovore je izrazio uverenje da će se pregovarački proces nastaviti u okviru Ujedinjenih nacija.

On je takođe istakao da se rešenje mora bazirati na Rezoluciji Saveta bezbednosti, a ako se ta rezolucija menja ili donosi nova i ona mora da bude zasnovana na bitnim odredbama sada važeće rezolucije.

Ostale vestiArhiva