Investicija od pet miliona evra koju je britanska kompanija Alena LTD izdvojila kako bi od vranjanskog Jumka otkupila fabriku Sloboda i na njenim temeljima izgradila savremeno opremljene konfekcijske pogone koji će uposliti oko tri hiljade radnika, pokazala je da tekstilna industrija ipak poseduje vitalnost i da je ne treba unapred proglašavati otpisanom. Zbog teškog stanja sa kojim su se tekstilci suočavali u prethodnoj deceniji, procenjivalo se da u toj niskoakumulativnoj grani nema dovoljno snage da se prevladaju nagomilana dugovanja, tehnološko zaostajanje i da se povrate tržišta izgubljena tokom višegodišnje izolacije zemlje.
- Država nije imala jasan koncept razvoja tekstilne industrije. Tokom kriznih devedesetih godina veliki deo radne snage izgubio se kroz različite socijalne programe, a tekstilna industrija se razbila na komade. Bilo je, dakle, potrebno objediniti te kapacitete, jer to je preduslov da strani investitori dođu i ulože veliki novac, njima su potrebne velike serije. Mi u Jumku shvatili smo da moramo da izgradimo svoj koncept, i na prodaju smo najpre ponudili konfekciju, jer ona najbrže upošljava radnike, zatim na red dolazi primarna proizvodnja. Čim se okonča izrada privatizacione dokumentacije, 60 odsto državnog kapitala Jumka naći će se na tenderu. Sklapanje ugovora sa britanskom kompanijom Alena koji je pomogla i Vlada Srbije, dodeljujući iz Nacionalnog investicionog plana podsticajna sredstva od dve hiljade evra za svakog zaposlenog u novoizgrađenoj fabrici za Jumko predstavlja značajan poduhvat. Direktor te kompanije, Savas Jani, zakupio je i jedan od Jumkovih konfekcijskih pogona gde će do završetka svoje fabrike, uposliti oko 700 radnika i tako pokrenuti proizvodnju. On je zainteresovan i za kupovinu kapaciteta koji proizvode tkanine, i najavljuje upošljavanje još oko deset hiljada radnika - kaže za Danas Milan Kljajić, direktor Jumka i naglašava da je dolazak stranih kompanija koje Srbiji donose nova radna mesta, novu tehnologiju i pristup inostranim tržištima, jedini izlaz za velike kombinate u tekstilnoj grani.
Šta se to dogodilo sa srpskim fabrikama tekstila koje su krajem 60-tih godina bile u evropskom vrhu? Umesto velikih kombinata sa zaokruženim proizvodnim procesima, ali i nizom manjih fabrika u većini gradova Srbije, koje su, koristeći domaću sirovinu, rešavale problem nezaposlenosti pretežno ženske radne snage, sada su to ruinirani pogoni u kojima "cvetaju lou poslovi. Kriza početkom 90-tih godina, zatvorila je inostrana tržišta neophodna da se uposle izgrađeni kapaciteti u tekstilnoj industriji, a onda su počeli da se gomilaju dugovi a najteža posledica bilo je tehnološko zaostajanje i uništavanje velikih kombinata. Takva situacija pogodovala je sivoj ekonomiji, odnosno prodoru jeftine kineske i turske robe, koja je domaće fabrike tekstila učinila nekonkurentnim na domaćem tržištu.
Gotovo u senci problema sa kojima su se suočile društvene fabrike, počele su da niču male privatne fabrike, sa dve do tri stotine zaposlenih, koje su pokušavale kvalitetom i dizajnom da se izbore za izvozne poslove i poziciju na domaćem tržištu, gde je dominirala siva ekonomija. Država dugo nije videla interes da pomogne te procese, pa su tekstilci odlučili da se udruže, stvarajući klastere, a sada sve glasnije traže svoje mesto u privrednom ambijentu zemlje. Osnovni zahtev te grupe bio je da država primenjuje sopstvene zakone, kako bi se suzbila siva ekonomija i da pomogne u restrukturiranju velikih fabrika primarne proizvodnje u tekstilu, jer je domaće poreklo sirovina jedini uslov za dobijanje preferencijala i oznake "euro jedan", potrebne za bescarinski izvoz u Evropsku uniju.
- Zahtevali smo od države da se za kontingente robe koja dolazi iz Kine i Turske, umesto nerealno niskih carinskih osnovica, primene kataloške cene za uvezenu robu koje inače primenjuju i ostale zemlje u okruženju. Tražili smo takođe da se klasičan neoporezovani i neocarinjeni uvoz koji se odvijao kroz katalošku prodaju Nekermana, Kvelea ali i drugih kompanija, uvede u legalne trgovinske kanale i onemogući prodaja švercovane robe kroz navodne komisione radnje. Većina naših zahteva naišla je na razumevanje resornih ministarstava, ali realizacija dogovora ide veoma sporo. Mi smo ukazivali da se oko 70 odsto evropske modne industrije šije na Bliskom i Dalekom istoku, ali da za 30 odsto svoje produkcije svetski konfekcionari traže partnere u jugoistočnoj Evropi. To je kapital koji možemo da privučemo ukoliko uredimo domaće tržište i osposobimo fabrike koje proizvode sirovine, prediva i tkanine - kaže za Danas Milan Knežević, predsednik Unije proizvođača tekstila i vlasnik konfekcije Modus.

Recikliranje "tekstilaca"

Proces privatizacije i restrukturiranja tekstilne industrije odvijao se sporo, pa je od više stotina manjih, srednjih firmi i velikih kombinata, koliko ih je poslovalo na početku tranzicije, putem aukcije prodato samo 67, a tenderska privatizacija realizovana je samo u slučaju novosadskog Noviteta i Javora iz Ivanjice. Devet velikih preduzeća koja su u restrukturiranju biće ponuđena na tenderima, na aukciji će se naći još 86 fabrika, a gotovo stotinu firmi je u različitim fazama stečajnog postupka, od kojih 46 predmeta vodi Centar za stečajeve Agencije za privatizaciju. U devet preduzeća usledilo je raskidanje kupoprodajnih ugovora, jer novi vlasnici nisu poštovali obaveze prema zaposlenima, nisu pokrenuli proizvodnju niti realizovali ugovorene investicije, pa je kapital tih firmi prenet na Akcijski fond. Još nekoliko fabrika očekuje da se ugovor o prodaji raskine, a krajnje je neizvesna sudbina onih koje će se prodavati iz stečaja ili su se našle u kandžama stečajne mafije.

Bez domaćih sirovina nismo konkurentni

- U Novom Pazaru radi oko 200 fabrika koje proizvode džins vrhunskog kvaliteta, ali naša roba je samo po dizajnu i ceni prihvatljiva za evropsko tržište. Jer, ukoliko uvezemo kvalitetno teksas platno iz Turske i Kine, nemamo oznaku "euro jedan" koja nam omogućava bescarinski izvoz u zemlje EU. S druge strane ako tkaninu kupujemo od evropskih proizvođača, ona je skuplja, pa i uz izvozne povlastice, ne možemo da budemo konkurentni. Zato nas je ohrabrila najava da je Tekstilni kombinat Raška počeo eksperimentalnu proizvodnju džins platna, što će pazarskim tekstilcima omogućiti povoljniju poziciju kad počne serijska proizvodnja - rekao je za Danas Tigrin Kačar, vlasnik konfekcije Stig koja je na ovogodišnjem Sajmu tekstila osvojila nagradu za dizajn.

Ostale vestiArhiva