I ovih dana, u jeku ubiranja industrijskog bilja, potvrđuje se ona narodna da dva dobra nikada ne idu zajedno. Razlog za zadovoljstvo imaju, za sada, samo potrošači, jer je kao posledica dobre ponude u radnjama ulje pojevtinilo. Ratari, međutim, uveliko nemaju razloga za zadovoljstvo. Pre će biti da su kivni na NBS i kurs evra.

Njihove računice pokazuju da su na gubitku zato što su cenu svog proizvoda ugovorima sa prerađivačima vezali za dinarsku protivvrednost evra. A ona je, kao što je dobro poznato, za gotovo desetak odsto niža nego s proleća ove godine. Praksa ovakvog ugovaranja proizvodnje postala je pravilo u poslednjih nekoliko godina zbog inflacije koja je najčešće bila dvocifrena. Cenu u evrima ugovorile su sve uljare i to 175 evra po toni. Tako je i sa otkupom soje, čija je cena 10 evra po toni veća. I neke šećerane cenu repe „vezale” su prema dominantnoj evropskoj valuti.

To, međutim, nije slučaj sa dve šećerane u grčkom vlasništvu, u Žablju i Crvenki, koje su ugovorile otkupnu cenu od 2,55 dinara po kilogramu.

– Zatrpani smo ponudama zemljoradnika – kaže Željko Kovačević, direktor žabaljske šećerane. – I oni koji su repu ugovorili s drugim šećeranama hoće nama da je prodaju. Međutim, mi poštujemo i svoje i tuđe ugovore. Ne zato što smo previše korektni, već zato što ćemo iz proizvodnje, koju su obe šećerane ugovorile, a to je 21.000 hektara, s dobrim prinosom od 49 tona po hektaru, imati sirovine više nego dovoljno. Verovatno ćemo kupiti „slobodnu” repu koju su ratari sami finansirali, a koje ima oko 4.000 tona i to samo u slučajevima kada je bliža fabrici.

Tri šećerane u većinskom nemačkom vlasništvu u Baču, Pećincima i Kovačici, koje nastupaju pod imenom „Sunoko”, ugovorile su sa zemljoradnicima deviznu klauzulu, a otkupna cena zavisi i od toga da li se repa predaje u septembru, oktobru ili novembru. Proizvođači kažu da su od ovih fabrika tražili da povećaju otkupnu cenu, međutim u „Sunoku” nisu bili voljni da se o tome izjasne. Saopštili su samo da se traži rešenje koje bi bilo u obostranom interesu. Ratari, inače, kažu da po slovu ugovora mogu da računaju samo na 24,6 evra po toni u proseku.

Nad politikom kursa dinara zamislili su se i proizvođači suncokreta. Kada su, kažu, plaćali repromaterijal evro je vredeo u proseku 85, a sada svega 80 dinara.

– Nisam zadovoljan ni cenom, niti prinosom – kaže Pavle Kujundžić, koji je u subotičkom ataru imao 150 hektara pod suncokretom. – Na našem području prinosi nisu veliki, od 2,2 do 2,5 tona po hektaru, tako da većim rodom ne možemo da popravimo finansijski učinak. Šta je tu je. Štetu će da nadoknadi kukuruz, kome izvoz drži dobru cenu. Smatram da će ove godine upravo na kukuruzu biti najveće zarade.

U novosadskoj Zajednici za industrijsko bilje kažu da je ovogodišnji rod sasvim solidan i da omogućava punu zaposlenost domaćih fabrika. Robe će biti i za izvoz. Sa 200.000 hektara suncokret je dao 380.000 tona, a na 160.000 hektara rodilo je 440.000 tona soje. Ti podaci dokazuju da je prinos ove godine bolji od prosečnog. Vrlo dobar je i rod šećerne repe na 75.000 hektara. Repa se trenutno vadi iz zemlje tako da nema dileme da li će biti podmirene i domaće potrebe i kvota za izvoz u EU od 180.000 tona.
– Cena jestivog ulja sada je, praktično, niža nego prošle godine. Proizvodnja je velika za naše potrebe, a pala je i cena na svetskom tržištu, pa su fabrike bile prinuđene na snize cenu – objašnjava Tode Vasilić iz Zajednice za industrijsko bilje.

Ostale vestiArhiva