Od suda ne tražimo ništa više od onoga što nam po pravu svojine pripada – da nam novi, sadašnji, vlasnik „Jugometala” isplati naše akcije koje smo stekli kupujući osam odsto kapitala svoje firme tokom 1992, a koje raznim marifetlucima stečajne i druge mafije hoće da nam oduzmu i izbrišu. Kao da nisu postojale i kao da mi za njih svojevremeno nismo davali „žive” pare, kaže za naš list vidno uzbuđen specijalni savetnik tog udruženja Mirko Zujić, koji je, kako reče, gotovo ceo radni vek proveo u toj jednoj od najvećih spoljnotrgovinskih kuća SFRJ.

Nastavljajući priču o sudbini svojih akcija, vrednih najmanje, prema poslednjim računicama, oko 1,1 milion evra, Zujić dodaje da niko nema ništa protiv privatizacije društvene i državne imovine. I red je i vreme je da se tom svojinskom bezvlašću stane na kraj, ali ne po cenu bezakonja i otimanja legalno stečene imovine malih akcionara. U slučaju „Jugometala” deo imovine potražuju i RTB „Bor”, „Trepča”, kao i još neka ondašnja velika preduzeća.

Obrazlažući predistoriju sadašnjeg spora, o kome parnica pred sudom već godinama traje, Zujić se vraća u 1992. i 1993, kada su ekonomske sankcije i hiperinflacija bacile „Jugometal” na kolena. Preovladala je, smatra on, tada jedino ispravna procena – da se „Jugometal”, kao akcionarsko društvo, pripoji smederevskom SARTID-u 1913, koji je tada jedini radio. Dogodilo se da velikog poverioca, „Jugometal”, preuzme veliki dužnik. Ali, to je bila takva ekonomska procena i politička odluka. Krajem januara 1994. izvršena je denominacija i revalorizacija njihovih akcija, kao i vrednost samog „Jugometala” a.d., što je i republička agencija za procenu vrednosti kapitala potvrdila svojim rešenjem iste godine.

Godine 1996. urađena je nova revalorizacija vrednosti kapitala „Jugometala” a.d, a samim tim i vrednost akcionarskog kapitala da bi se tačno znalo šta „Jugometal” a. d. unosi u „brak” SARTID-u 1913.

Sredinom januara 1997. ugovorom sa SARTID-om predviđeno je da u toku tri godine taj koncern isplati akcije svim njegovim akcionarima. Ali, jedno je ugovor, a drugo politička bahatost i bezakonje.

– Sa demokratskim promenama oktobra 2000. u SARTID upada jedan od „kriznih štabova” i pod pretnjom od tadašnjeg direktora Duška Matkovića izvlači „Jugometalove” nekretnine iz njegovog okrilja i u tadašnjem beogradskom Trgovinskom sudu, u kome je već stolovao Goran Kljajević, registruje ga kao društveno preduzeće. Sa preostalih 250 zaposlenih, ta velika firma, koja je, recimo, 1985. pravila više od tri milijarde dolara prometa, počinje svoj novi život, ali sa izbrisanim akcijama nas 750 akcionara – kaže naš sagovornik i podseća da sve njihove tužbe za ispravku preregistracije nisu pomogle. Čak i tužba smederevskog SARTID-a za poništavanje registracije „Jugometala” d.p. je na nezakonit način odbačena sa svim relevantnim dokazima iako je reč o bezakonju.

U takvom svojstvu je „Jugometal”, sa veoma vrednom imovinom, posebno nekretninama u Beogradu, letovalištem u Hrvatskoj, stanovima po bivšim jugoslovenskim republikama, prodat na aukciji 24. maja 2004. po gotovo bagatelnoj ceni od svega 400.000 evra. Upravnu zgradu u Deligradskoj ulici „Jugometal” d.p. je prodao Beogradskom vodovodu i kanalizaciji za pet miliona evra, iako vredi bar još toliko, tvrdi Zujić, dodajući da su neki ondašnji akteri već mesecima u istražnom zatvoru, ali da ta činjenica za njih, akcionare, još ništa ne znači, jer sud od januara 2001. pa sve do danas nije našao najkraći put do prava i pravde.
Ništa im, kaže na kraju svoje ispovesti naš sagovornik, ne pomaže ni jedva pronađena jedina knjiga akcionara, koju kao Miroslavljevo jevanđelje kriju na više mesta, a čija je kopija dostavljena javnom tužiocu uz ostale relevantne dokaze. Zujić se, ipak, nada da će poodmakla istraga i očekivani sudski proces članovima takozvane beogradske stečajne mafije ubrzati i rešenje njihovog slučaja, jer su neki od tih aktera odgovorni i za otimanje njihove imovine i rastakanje godinama sticanog kapitala „Jugometala”.

Ostale vestiArhiva