U javnosti se često stvara utisak da se reforma zdravstva lomi preko leđa pacijenata. Računice, međutim, pokazuju suprotno. Prošle godine, u poređenju sa prethodnom, za zdravstvo je kroz državnu kasu izdvojeno za petinu više novca i za isti procenat smanjeno je direktno izdvajanje iz džepova građana.

- Tranzicija nas primorava da se suočimo sa istinom da zdravstvo nije i ne može da bude besplatno. Država, jednostavno, nije u stanju da finansira ono što smo godinama imali kao obećanje. Imamo čistu računicu. Znamo na šta možemo da računamo, a to je 157 evra godišnje po stanovniku za zdravstvo. To je deset puta manje nego što imaju Slovenci - kaže u intervjuu za „Blic“ dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.

Kako će srpsko zdravstvo finansijski završiti ovu godinu?

- Odlično. Ova godina je u znaku značajnog rezultata čitavog zdravstvenog sistema jer su vraćeni svi dugovi srpskih zdravstvenih ustanova koji su nastali mnogo godina ranije i koji su iznosili oko 150 miliona evra. U ovom trenutku, zdravstveni sistem Srbije, prema onome što objektivno ima, pruža više nego što bi se moglo očekivati. Sada se za jednu godinu uloži više nego za 10 do 15 prethodnih godina zajedno. Danas imamo 600 lekova na pozitivnoj listi, a 2004. godine bilo ih je 400. Danas izgleda jednostavno kad se kaže da više nema liste čekanja za pejsmejkere. A 2001. godine, hiljadu ljudi je na njih čekalo samo u Beogradu.

Ipak, i dalje, imamo liste čekanja za intervencije na srcu, za ugradnju veštačkih kukova...

- U Kamenici, na primer, sada pozivate ljude na operaciju iz jula, a do pre nekoliko meseci pozivali ste pacijente iz prošlog jula. To nije mali rezultat. Recimo, u KCS sada operišete ljude koji čekaju nekoliko meseci, a ne dve godine. Sada na kateterizaciju srca pozivate ljude koji su pregledani u avgustu, a do pre nekoliko meseci pozivali ste pacijente koji su čekali 12 meseci. Za operacije kukova čeka se šest meseci, a bilo je i sedam godina. Ne kažem da je idealno, ali se dvostruko više radi.

Kada će početi drugačiji način finansiranja zdravstvenih ustanova?

Cela 2007. godina biće u znaku priprema da finansiranje ne bude po tome da svi dobiju isto. Zdravstvo se ne finansira iz budžeta kao prosveta. I ako i dalje budemo razgovarali da istu platu imaju svi doktori, onda ne možemo da govorimo o kvalitetu, efikasnom radu.

Imamo li mi sada racionalno organizovano zdravstvo, počevši od preventive do vrhunskih usluga.

Imamo racionalno organizovan sistem jer smo bili u stanju da izađemo iz dugova. Ne delimo lažna obećanja. Sproveli smo neke teške poteze koji menjaju dugogodišnja prava građana koja nisu bila realistična. Kao što je bilo pravo na stomatološke usluge kakvog nema nigde u Evropi. Kao što je nemedicinsko pravo na iznos bolovanja koje je bilo širokogrudo dato, pa se novac za bolovanja odlivao preko svake mere. Mi imamo sistem koji bi sigurno mogao da bude štedljiviji, ali nema idealno racionalnog sistema nigde u Evropi.

Stiče se utisak da u zdravstvenom sistemu ima više problema nego ranije?

Ranijih godina, o problemima nije smelo ni da se priča, a kamoli da se da se za nešto postupa. Nije se ni znalo koji mehanizmi postoje, a neki nisu ni postojali. Sledeći korak biće kada Komora lekara bude imala priliku i obavezu da nekoga za to što je uradio i sankcioniše. Javno u novinama da izađe ukor.

Pacijenti veruju da se lekari između sebe veoma dobro drže. Verujete li da ćemo dočekati dan da Lekarska komora javno u novinama prozove nekog lekara?

Sigurno je da hoćemo, zato što je ona upravo zbog toga i napravljena. Ne smete da pođete od toga da su doktori supermeni bez mane. I oni su ljudi satkani od ljudskih kvaliteta i slabosti. Samo što u našem poslu postoji nešto što se zove profesionalna etika koja postoji u svakom poslu. U ovim vremenima, profesionalna etika počinje da liči na fraziranje, isprazna je i nema pokriće. Zašto? Zato što se godinama ova profesija vukla po blatu.

Koji je lek protiv korupcije u zdravstvu, veće plate ili stalna kontrola?

Znate li koliko je ljudi u bolnicama anonimno odgovorilo na anketu „da li vam je tražen novac da legnete u bolnicu“. Ni jedan odsto. Ali, kada pitate javno mnjenje, 20 odsto njih odgovori da se sve plaća. Protiv sam predstave koja se povremeno stvara neargumentovanim tvrdnjama da su doktori, sestre i medicinski radnici po definiciji zli, potkupljivi i da o vama kao pacijentima misle samo loše. Da misle samo kako da vam uzmu pare iz džepa i da vas što pre izbace iz bolnice. U tu predstavu ne verujem. Imam pravo, zato što u ovom sistemu radim 25 godina. Ovo o čemu vi pričate je prljav obraz manjeg broja pripadnika medicinske struke. To nije pravilo, nego izuzetak. A to izbija u prvi plan i stvara sliku u koju građani veruju, da od 60.000 trudnica koje se porode svaka mora da plati. Ne prihvatam to kao činjenicu jer niko nije podneo pismenu žalbu. Ako ćete da platite i da ćutite, e tu ne mogu da pomognem. Mogu da pomognem u stvaranju sistema u kojem će se sve ovo svoditi na najmanju moguću meru.

Leči me supruga

Kada više ne budete ministar, da li ćete se vratiti u državno zdravstvo ili ćete otići u privatnike?

Stalno zaboravljate da sam profesor Medicinskog fakulteta. Nema ništa lepše od učenja mladih. Da nisam ministar, naravno da bih bio doktor i profesor. Uvek sam se u životu rukovodio principom da radim ono što volim i da, naravno, od toga moja porodica može lepo i normalno da živi. Ono što bude neophodno, to ću uraditi.

Ko leči ministra zdravlja?

Hvala bogu, ministar je zdrav. Kada mi treba lekarski savet, onda pitam suprugu koja je takođe lekar. Kod kuće sami sebe lečimo, obično loše.

Kako provodite slobodan dan?

Kada god mogu, slobodne dane provodim sa porodicom. Gledam da uvek imam vremena da uveče odem na neku premijeru. Često se šetam po Adi. Trudim se da svakodnevni životni ritam ne bude promenjen time što sam sada ministar zdravlja. To znači da svako jutro odlazim u nabavku, kupujem hleb, novine. Obično pripremim doručak deci, ako idu pre podne u školu i onda krenemo zajedno. Ako idu po podne u školu, ujutru čitam novine.

G17, ministri, ostavke

Verujete li da će na prvoj sednici Skupštine, posle referenduma, biti verifikovane ostavke ministara iz G17 plus?

Uopšte nije pitanje da li ja verujem ili ne verujem. Treba da, u svakom slučaju, bude ispoštovana procedura. Mi smo podneli te ostavke, ali sa jasnom molbom da one ne budu prihvaćene i aktivirane dok se ne donese ustav.

Da li će već početkom nedelje biti usvojen ustav i kako kažete na istoj sednici da bude usvojen i ustav i zakon. To znači da se izbori moraju dogovoriti pre referenduma?

To je tehničko pitanje. Kada se usvoji ustav, potvrđuje se u Skupštini i tom prilikom se donosi ustavni zakon koji definiše dalji postupak. Ozbiljni političari, lideri političkih stranaka vladajuće koalicije jasno su rekli da usvajanje ustava podrazumeva dogovor konsenzusom o dinamici izbora.

Da li je definitivna odluka G17 plus da ide samostalno na izbore?

G17 plus misli da na izborima mora da se proveri poverenje građana, tako da na izbore izlazimo samostalno.

Hoće li izbori biti do Nove godine?

Po svemu ovome i po dosadašnjim političkim aktivnostima, to bi trebalo da bude optimalno rešenje za Srbiju. U ovom trenutku najbolje je da to budu parlamentarni izbori, a da potom budu dogovoreni termini i predsedničkih i lokalnih izbora.

Ivana Dulić-Marković ne prisustvuje sednicama Vlade posle ostavki. Zbog čega?

Razumeo sam da gospođa Dulić-Marković ne prisustvuje sednicama zato što ima druge obaveze. Nisam nikako razumeo da postoje drugi razlozi.

Ostale vestiArhiva