Prema podacima Privredne komore Srbije šećernom repom zasejano je oko 72 hiljade hektara, najviše u Vojvodini - oko 69 hiljada hektara. Kampanja prerade šećerne repe je u toku i trajaće do decembra. Procenjuje se da će prosečan prinos po hektaru premašiti 44,4 tone, pa će u Srbiji tokom ovogodišnje kampanje biti proizvedeno oko 400 hiljada tona šećera - kaže za Danas Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije.
Naš sagovornik podseća da izvozna kvota za tržište Evropske unije iznosi 180 hiljada tona, dok se potrebe domaćeg tržišta mogu podmiriti sa oko 200 hiljada tona. To znači da će izvoznicima na raspolaganju ostati oko 200 hiljada tona šećera koji mogu da plasiraju na tržišta okolnih zemalja. Oni to i čine, a najbolji dokaz za to su podaci o izvoznim rezultatima Srbije za prvih osam meseci ove godine prema kojima je izvozom šećera ostvaren prihod od oko 86,6 miliona dolara, što ukazuje na činjenicu da je šećer jedan od važnijih izvoznih artikala agrarnog porekla. I cena ovog artikla na domaćem tržištu je stabilizovana - kreće se oko 65 dinara u maloprodaji. "Šećer nikada nije preterano skup jer je potrošnja mala da bi mogla da ugrozi životni standard građana, a primedbe na cenu tog artikla mogu da imaju jedino konditori, jer troše gotovo polovinu šećera namenjenog domaćem tržištu", tvrdi Prostran.
- Do sada je na tržište EU izvezeno oko 150 hiljada tona i nadam se da će ostatak do 180 hiljada tona, koliko iznosi odobrena izvozna kvota prema preferencijalnim cenama, biti realizovana. Inače, proizvodnja šećera je profitabilna delatnost, a zainteresovanost inostranih kupaca za preostale šećerane koje sada ne rade, kao na primer šećerana u Zrenjaninu ili ona u Šapcu, govori u prilog tome. I kretanje cena na svetskim berzama govori u prilog toj konstataciji - tona šećera (od šećerne repe )na londonskoj berzi dostigla je cenu od 530 dolara. U tom "šećernom lancu" i prerađivači ostvaruju visok profit jer je šećerna repa kraljica ratarske proizvodnje, a prerada repe teška industrija u okviru prehrambene industrije - tvrdi Vojislav Stanković, saradnik Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije.
Uz konstataciju da proizvodnja šećera može da pokrene desetak proizvodnih grana i da zaposli veliki broj ljudi, Stanković procenjuje da kada bi repa bila zasejana na 120.000 hektara, kao što je, recimo, bio slučaj 80-ih godina, to bi značilo dodatni angažman za hemijsku industriju, koja se bavi proizvodnjom đubriva i zaštitnih sredstava, zatim za mašinsku industriju (mehanizacija, rezervni delovi), ali i konditorsku industriju, industriju kvasca i alkohola i, najzad, za trgovce koji se bave prodajom i izvozom šećera.
Prema rečima Olge Čurović, direktora Poslovne zajednice industrijskog bilja u Novom Sadu, prinosi šećerne repe su zadovoljavajući, bez obzira na teškoće koje su pratile prolećnu setvu. Digestija, odnosno sadržaj šećera u repi je zadovoljavajući pa će i ovogodišnja proizvodnja šećera biti dobra.

Brazilci troše najviše šećera

U svetu se godišnje proizvede oko 144,57 miliona tona šećera, ili 22 kilograma po glavi stanovnika. Vodeći proizvođač je Brazil sa oko 27 miliona tona, ili 160 kilograma po stanovniku, a u samom vrhu su i Evropska unija, Indija i Kina. Stručnjaci procenjuju da će ove godine proizvodnja šećera u svetu biti niža za oko 3,2 odsto, a Evropa će, posle smanjenja proizvodnje šećera, verovatno morati da poveća uvoz iz Brazila i Tajlanda.

Nova kvota za Srbiju 225 hiljada tona

- Od ove godine promenjen je obračun izvoznih kvota za šećer namenjen tržištu EU. Poslovna godina se sada vezuje za proizvodnju šećera i traje od oktobra jedne do oktobra naredne godine. U novoj poslovnoj godini, odnosno do oktobra 2007. godine, Srbija će na tržište EU moći da izveze oko 225 hiljada tona šećera - izjavila je Olga Čurović, direktor Poslovne zajednice industrijskog bilja u Novom Sadu.

Ostale vestiArhiva