Vesti
Društvo i ekonomija
Gradski turizam devizna šansa30.10.2006. 15:00
Izvor: Blic
Gradski turizam u svetu je sve popularniji, a gotovo da ne postoji čovek koji barem jednom nije poželeo da se prošeta Šanzelizeom u Parizu, ili pored Španskog trga u Rimu, da šopinguje u Dubaiju, ili da oseti noćni život u Njujorku. Mogu li, na primer, Beograd i Novi Sad da postanu destinacije u koje će stranci u većem broju posetiti.
- Srbija zvanično ima pet gradova, to su Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac i Priština. Što se tiče gradova u Srbiji, svaki od njih ima šanse da razvije siti turizam - smatra Ljiljana Ćerović, portparol Turističke organizacije Srbije.
Po njenim rečima, Beograd i Novi Sad postali su popularni po plovidbi Dunavom, dok Niš kao grad blizu granice i na tranzitnom putu ima šanse da barem na jednu noć zadrži turiste i pokaže im kulturno-istorijske spomenike kao što su Ćele-kula ili Medijana, i usluži ih u poznatim restoranima i kafićima.
Ipak, siti turizam zasad je najrazvijeniji u Beogradu, jer je, prema poslednjim podacima, u prvih osam meseci administrativne centre u Srbiji posetilo 192.624 stranih turista, od kojih je čak 169.044 posetilo dvomilionski glavni grad. Oni su ostvarili 347.058 noćenja.
- Mislim da je broj stranih turista koji su posetili Beograd i ostale gradove, poput Novog Sada, mnogo veći. Na primer, samo u prvih osam meseci pored Beograda je prošao 261 brod sa čak 29.987 stranih turista, među kojima je bilo oko 10.000 Nemaca, 7.500 Amerikanaca, 3.000 Francuza i isto toliko Austrijanaca, što nije ušlo u zvaničnu statistiku - kaže za „Blic“ Dejan Veselinov, portparol Turističke organizacije Beograda.
Po njegovim rečima, Kalemegdan, uže gradsko jezgro, Trg Republike, Knez Mihailova, Kosančićev venac, Varoš-kapija, Konak kneginje Ljubice, Saborna crkva, Terazije i hram Svetog Save samo su neka od mesta koja stranci posećuju u Beograd, a često i na Dedinju obilaze dvorski kompleks.
„Egzit“ je možda jedan od najprepoznatljivijih srpskih brendova u svetu, a samim tim i Novi Sad koji poslednjih godina sve više dobija na značaju.
- Petrovaradinska tvrđava i Dunav su ono što karakteriše taj grad i, naravno, restorani i kafići. Što se tiče Kragujevca, tu je možda i najmanje razvijen gradski turizam, ali i u Srbiji malo ko zna da taj grad ima interesantan Muzej oružja. Uopšte, u Srbiji je malo onih koji znaju da imamo izuzetne muzeje sa izuzetnim umetničkim delima, što je takođe naš turistički potencijal - izjavila je Ljiljana Ćerović.
Sa Parizom i Londonom Beograd i Novi Sad sigurno još dugo neće moći da se nose, a razloga za to je mnogo.
- Beogradu, na primer, nedostaju mali, ušuškani porodični hoteli u centru grada. Jednostavno, za razvijeni siti turizam je karakteristično da svaki turista može da boravi u hotelu u centru grada odakle lako može da obiđe grad i da ga na taj način upoznaje - objašnjava Milica Čubrilo, bivša direktorka TOS.
- Srbija zvanično ima pet gradova, to su Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac i Priština. Što se tiče gradova u Srbiji, svaki od njih ima šanse da razvije siti turizam - smatra Ljiljana Ćerović, portparol Turističke organizacije Srbije.
Po njenim rečima, Beograd i Novi Sad postali su popularni po plovidbi Dunavom, dok Niš kao grad blizu granice i na tranzitnom putu ima šanse da barem na jednu noć zadrži turiste i pokaže im kulturno-istorijske spomenike kao što su Ćele-kula ili Medijana, i usluži ih u poznatim restoranima i kafićima.
Ipak, siti turizam zasad je najrazvijeniji u Beogradu, jer je, prema poslednjim podacima, u prvih osam meseci administrativne centre u Srbiji posetilo 192.624 stranih turista, od kojih je čak 169.044 posetilo dvomilionski glavni grad. Oni su ostvarili 347.058 noćenja.
- Mislim da je broj stranih turista koji su posetili Beograd i ostale gradove, poput Novog Sada, mnogo veći. Na primer, samo u prvih osam meseci pored Beograda je prošao 261 brod sa čak 29.987 stranih turista, među kojima je bilo oko 10.000 Nemaca, 7.500 Amerikanaca, 3.000 Francuza i isto toliko Austrijanaca, što nije ušlo u zvaničnu statistiku - kaže za „Blic“ Dejan Veselinov, portparol Turističke organizacije Beograda.
Po njegovim rečima, Kalemegdan, uže gradsko jezgro, Trg Republike, Knez Mihailova, Kosančićev venac, Varoš-kapija, Konak kneginje Ljubice, Saborna crkva, Terazije i hram Svetog Save samo su neka od mesta koja stranci posećuju u Beograd, a često i na Dedinju obilaze dvorski kompleks.
„Egzit“ je možda jedan od najprepoznatljivijih srpskih brendova u svetu, a samim tim i Novi Sad koji poslednjih godina sve više dobija na značaju.
- Petrovaradinska tvrđava i Dunav su ono što karakteriše taj grad i, naravno, restorani i kafići. Što se tiče Kragujevca, tu je možda i najmanje razvijen gradski turizam, ali i u Srbiji malo ko zna da taj grad ima interesantan Muzej oružja. Uopšte, u Srbiji je malo onih koji znaju da imamo izuzetne muzeje sa izuzetnim umetničkim delima, što je takođe naš turistički potencijal - izjavila je Ljiljana Ćerović.
Sa Parizom i Londonom Beograd i Novi Sad sigurno još dugo neće moći da se nose, a razloga za to je mnogo.
- Beogradu, na primer, nedostaju mali, ušuškani porodični hoteli u centru grada. Jednostavno, za razvijeni siti turizam je karakteristično da svaki turista može da boravi u hotelu u centru grada odakle lako može da obiđe grad i da ga na taj način upoznaje - objašnjava Milica Čubrilo, bivša direktorka TOS.
Ostale vestiArhiva
- 31/10 Đedović Handanović:EPS u prvih devet meseci…
- 23/10 Stranci u Srbiji troše sto evra dnevno
- 19/10 Vesić: Bez dokaza o kretanju građevinskog…
- 18/10 NIS ulaže 144,5 miliona dinara u projekte…
- 17/10 Čadež: Srpske kompanije mogu biti pouzdani…
- 15/10 Vesić: „Er Srbija” potpisala ugovore za obuku…
- 14/10 Država dala zeleno svetlo Telekomu za emisiju…
- 11/10 Pokrenut postupak protiv četiri maloprodajna…
- 10/10 Vučević pozvao američke investitore u Srbiju
- 07/10 Ovo nije samo poplava
- 06/10 Mali: Novi kreditni rejting najvažnija stvar…
- 05/10 Blumberg: Srbija ekonomski otporna na šokove,…
- 04/10 Obaraju li radnici iz Afrike cenu rada u…
- 02/10 Bajatović: Neće se menjati cena gasa za domaćinstva,…
- 01/10 Srđan Kondić postavljen za predsednika Izvršnog…
- 30/09 Sahranjivanje srpske poljoprivrede: „Postali…
- 28/09 Siniša Mali: Uskoro počinje novo, jesenje…
- 27/09 Svetska banka odobrila dodatnih 25 miliona…
- 26/09 Evrostat: cene žitarica u EU pale za 14 odsto…
- 25/09 Teglu plaćamo preko 1100 dinara! Poljoprivrednici…
- 24/09 Siniša Mali: Predloženi rebalans budžeta…
- 23/09 Toplane u Srbiji spremne za isporuku toplotne…
- 22/09 Cene ogreva na stovarištima niže za 12 odsto…
- 20/09 Vesić: Uskoro raspisivanje tendera za rekonstrukciju…